IZLAZI DO 20. MARTA 2026.

Ovde ćemo koristiti izraz „meditacija“ samo zato što je on opšte prihvaćen, iako bi ispravniji naziv za ono o čemu se ovde govori bio ‘kontemplacija’. Ta reč potiče od latinske reči contemplatio koja etimološki označava dosti­zanje uzvišenog mesta (templum) sa koga je viđenje dovo­ljno objektivno i tačno. Sastoji se iz prefiksa con koji ozna­čava povezanost, sinhronizaciju, i templum, hram ili sveto mesto u kome je moguća veza sa božanskim, primanje poruka od božanskog. Kako se ne radi o spoljašnjem hramu već o unutarnjem iskustvu, reč ‘kontemplacija’ praktično označava dostizanje unutarnjeg svetišta, onog stanja uzvišenosti u sopstve­nom biću sa kojim je moguće povezivanje sa višom, božanskom svešću duše i usklađi­vanje sa njom. To je promena stanja svesti u viši nivo. Pre­tvaranje sopstvenog bića u hram božanske prisutnosti. Upravo takvu praksu dostizanja najobjektivnije moguće svesti u čoveku, koja njegovu individualnu svest povezuje sa objektivnom stvarnošću ili božanskom svešću koja sve omogućava, ovde ćemo nazivati ‘medita­cijom’, jer je taj pojam opšte prihvaćen, iako reč ‘medita­cija’ doslovno označava samo usredsređeno razmišljanje. Ipak nije pogrešno ovde koristiti reč ‘meditacija’ jer ova rasprava i predstavlja usredsređeno osmišljavanje šta kontemplacija jeste. Ovo je meditacija o kontemplaciji, razumevanje kon­templacije, jer ona je moguća samo sa ispravnim razume­vanjem.

            Meditacija ili kontemplacija je metod koji čoveka budi u spoznaji stvarnosti ubrzanim putem, tačnije rečeno, metod kojim se uklanja iluzija vremena tokom kojeg zamišljamo da smo nešto drugo a ne ono što u stvarnosti jesmo, da smo odvojeni od najviše stvarnosti. Meditacijom se čovek usaglašava sa stvarnošću. Usagla­šavanje sa stvarnošću jeste učenje i praksa meditacije.