Usporavanje
Milan Vlajić, junak ovog romana je mlad čovek raspet između komforne, sa jedne strane i autentične egzistencije, sa druge strane, u stalnom upitu šta je od ta dva ispravno, te shodno toj, može se reći večnoj dihotomiji i nikad razrešivom problemu, često vaga razloge za i protiv, iako se već odlučio za onu udobniju stranu postojanja, pa se čini da se iznova i iznova preispituje kako bi sebe uverio da je to pravilan izbor, verovatno stoga što ima moralni problem jer se odlučio baš za tu stranu svoje aporije. On je onaj koji se modernim jezikom naziva “bot” , onaj koji agituje, brani, reklamira svoju partiju putem interneta, u okviru svog tima, a za uzvrat očekuje određene pogodnosti koje će da uživa u vidu nagrade za dobro obavljen posao, svestan da ova dužnost koju obavlja nije neka novina i fenomen u okviru partija već nešto što je u tim okvirima figuriralo i pre njega, tako da je to više uobičajena prateća pojava, koja je samo menjala svoje moduse ispoljavanja tokom vremena. Milan je predavač u srednjoj školi koji u jednom trenutku, pod čudnim okolnostima, u jednom klubu koji inače često posećuje, upoznaje Mariju Radić i počinje sa njom da zasniva ljubavni odnos, teran svojom potrebom da na kraju krajeva sredi svoj život i oženi se, tako da je sve to zapravo plod njegove inicijative i želje da pronađe odgovarajuću osobu za zajednički život, ali sve to ide dosta traljavo i praćeno njegovim sumnjama u iskrenost osobe u koju se zaljubio. Celo događanje radnje odigrava se u čudnom okviru i atmosferi ponavljanja i usporavanja koju Milan primećuje na svojim šetnjama, prateći uporno određene slike koje mu se na određenim lokacijama u Beogradu, kasnije u Kraljevu i Vrnjačkoj Banji ukazuju i koje su manje više iste, ne samo u pogledu onih koji sačinjavaju takve kompozicije, već i u pogledu rasporeda i izgleda tih prizora. U tu svrhu on vrši upornu komparaciju izgledanja tih prizora i dolazi do zaključka da sve polako staje u dodatnom očekivanju i sa pretpostavkom da se potpuno zaustavi. Celu stvar dodatno usložnjava Milanovo poznanstvo sa Gotfridom Vilhelmom Lajbnicom koje je zasnovano na Fejzbuk platformi i koji pokušava da mu da određena razjašnjenja takvog misterioznog događanja. Čitalac tako može pratiti Milanove šetnje kroz glavni grad, ali i kroz druga dva već pomenuta, vođen laganim zapletom u tipičnoj liberalnoj tranzicijskoj atmosferi, gde je već došlo do prevrednovanja svih vrednosti i zamene onih starih, ovim novim, koje su zapravo svodive na jednu jedinu koja se zove novac. Međutim za takvu atmosferu, ukazuje se nepogrešivo da je potrebno da se sve uspori, zaledi i otuđi čovek od čoveka, tako da svi postaju samo monade u svoj svojoj samoživoj egzistenciji.