Put od Lemurije ka Hiperboreji
„U svojim knjigama iznosim tezu o poreklu zla: ovo dolazi ne s dna ovozemaljske evolucije već s najviše instance Uma – koji je samo usled vlastite prenapregnutosti prekinut u rastu do tačke zahvatanja beskonačnosti. A zakrpe tog prekida, ili me-sta neophodnih zastoja otelovljuju sebe u planetarno-ljudsko – geopatogeno – zlo; uporedo: zemaljske pa-tente nadživljenja jedne lokalno-svemirske smrti. Ali oni se sumarno aktiviraju tek na kraju ljudske povesti – poništavajući pretnju šupljine ovog samodokinutog Uma.“
„Glavna dilema prastarog čovečanstva (još neposrnulih Atlantiđana) nastaje oko pitanja da li tu, odozgo primljenu, mapu zla treba objaviti ili sakriti. Da li sprečiti – njenim zatajivanjem, radi manjinske kontrole – provalu zla iz ljudske prirode? Ili ju je bolje samom njenom objavom akcentovati – da bi postala okidač planetarno-društvenog prevrata: upravo onog koji bi išao uporedo uz tok ciljnog samopreobražavanja sve smrt-ne materije.“