Kolo božanskih uputa
1. О ПОСТЕПЕНОСТИ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ
Приљежно сам учио из смењивости светла и сенке
у самоћи разазнавао удешене стазе којима све ходи
али време заче потребу за другим створењем
и роди се мисао нова: постојиш ли негде и ко си
Задржавао сам се пратећи путање облака
поредио летове птица по добу године
упамтио осам невидећих трагова чувајући се грешке
и замишљао како ћеш можда бити прва у следујућем низу
Споро сам превладавао тескобе и недостатке
па кроз намете отпочех пртину да заостајање надокнадим
а пажљиво истраживах и подземних вода ток
све са помишљу да тако су сакривени и путеви твоји
Послушан нади излазих на Главицу свакога јутра
и стражих истрајно низ пусти друм
чекајући да се из далека на враном коњу помолиш
или предамном из неке жиле избијеш анђеоски уочљиво