Knjiga u našem vremenu nema kultnu ulogu u društvu kakvu je imala od Gutenbergovog vremena pa do digitalne epohe. Dvadeseti vek bi mogao da se okarakteriše vekom knjige, a ujedno i vekom intelektualizma i opšte prosvećenosti.

U ranijim razmatranjima o knjizi izveo sam sledeće stajalište:

Knjiga poseduje četiri aspekta: saznajni, etički, estetski i uzvišeni, čime sačinjava Pitagorin tetraktis, savršenu figuru, ili biće Božije koje se ovaploćuje kao kosmos. Saznajni aspekt korespondira sa umom, etički sa voljom, estetski sa srcem, a uzvišeni sa karakterom. Kad je reč o biću Boga, saznajni se odnosi na njegovu beskrajnu mudrost, etički na njegov zakon, estetski na njegove zaslepljujuće atribute, a uzvišeni na njegovu velelepnost. Saznajući, čovek stiče mudrost, živeći po zakonu, stiče vrlinu, živeći u lepoti, slavi Božije atribute, a sa uzvišenošću teži nebu. Da bi saznao čovek mora da uči; da bi razvio vrlinu mora da se disciplinuje; da bi doživeo lepotu mora da pročisti srce; za uzvišenost je potrebno da neguje plemenitost karaktera. Ujedinjujući sva četiri aspekta u svom biću, čovek se obogotvoruje. Knjiga je alhemijska retorta koja mu omogućuje takvu pretvorbu.

Kad izdavačka kuća ponudi čitaocu knjigu koja poseduje makar jedan od navedenih aspekata, opravdala je svoje postojanje i ispunila svoju svrhu. Ako knjiga ne sadrži u sebi nijedan od ovih aspekata, ona je beznačajni komercijalni proizvod koji ima za cilj samo da donese profit. Kad izdavačka kuća ponudi čitaocu knjigu koja u sebi sadrži sva četiri aspekta, ona mu je pružila otkrivenje svih tajni neba i zemlje. Jer čitalac je ljubitelj znanja, isti onaj koji kroz sve epohe i sve mene čovekovog postojanja traga za znanjima mitskih mudraca, videlaca, učitelja, osnivača škola mišljenja i idejnih pravaca, utemeljivača kultova, verskih i etičkih učenja, takođe i magova, astrologa, alhemičara, mistika, ali je ne manje esteta koji celom dušom ljubi lepotu poetskog izraza u spevovima, lirskim tonovima, tragedijama, satirama, dramama, hronikama, romanima, i brojnim drugim književnim rodovima. Ponuđeni model poslovanja obraća se takvom čitaocu i ljubitelju knjige.

Ono će mi biti ideja vodilja u novom razmatranju, gde ću izneti stajalište da marginalizacijom knjige dolazi do gubitka sećanja, degradacije čoveka i opadajuće moći društva.

Svedoci smo vremena u kome se knjiga marginalizuje usled čega dolazi do degradacije čoveka i dekadencije društva. U velikim evropski centrima mladi naraštaji iz bogatih društvenih slojeva otuđuju biblioteke koje su njihovi preci vekovima sakupljali i koje su predstavljale njihov zasluženi društveni status. Danas se te knjige mogu naći u antikvarnicama, kod uličnih bukista i na buvljim pijacama gde se prodaju, doslovno rečeno, na kilo, ili na kutiju, kinesku torbu, itd. Tako je u Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, u nordijskim zemljama, itd. Novi duh vremena kreira stil koji se ispoljava u doživljaju ekstenzije, nomadstvu, spektaklu, adrenalinu, nemaru, površnosti, senzualnosti, itd. Po mom poimanju stvari, to je hodanje po ivici provalije. Knjiga je nosilac sećanja, identiteta, vrednosti, lepote, znanja, nadahnuća, smisla i životne snage. Ako nje nema, čovek se sunovraćuje u ponor bemisla i samoporicanja, a primer toga je uništenje Aleksandrijske biblioteke, što je dovelo do haosa, gubitka znanja, gubitka sećanja i varvarizacije. Ovo znanje se vratilo u Evropu tek deset vekova kasnije posredstvom jevrejskih učenjaka i mistika.

Sledeći razlozi dovode do odbacivanja knjige i odrica od znanja u našem vremenu:

Suma znanja, dogmatizam, tehnologija, prosvetni sistem, brzina življenja, slikovni sadržaj svesti, komercijalizacija, automatizovani i tegobni rad, banalizacija, potrošnja.

Svaki od ovih stavova obrazložiću s nekoliko rečenica.