Od priloženog Jevanđelja, koje danas predstavljamo posetiocima naše web stranice, u više nastavaka publikovaćemo prevode većeg broja, ako ne svih, apokrifnih jevanđelja.

TAJNO MARKOVO JEVANĐELJE

Arhivske beleške

Ovaj dokument je pronašao prof. Morton Smit1, 1958. godine, u manastiru Mar Saba, jugoistočno od Jerusalima. U dokumentu, koji se autoritativno pripisuje Klimentu Aleksandrijskom, pominje se „Tajno Markovo Jevanđelje“. Kliment iznosi fragmente iz teksta ovog tajnog jevanđelja za koje tvrdi da je bilo pohranjeno u Aleksandrijskoj crkvi u, ali koje se čuva u tajnosti. Možda je najvažnije pitanje koje potvrđuje ovo pismo činjenica da su se u Klimentovo vreme „hijerofantska učenja Gospodnja“ i tekstovi jevanđelja, koji su danas izgubljeni, još uvek prenosili unutar crkve odabranoj grupi hrišćana. Fragmenti koji se pripisuju Tajnom Jevanđelju po Marku prikazani su u daljem tekstu.

Pismo Teodoru pripisano Klimentu Aleksandrijskom

Dobro ste uradili što ste ućutkali pogana učenja Karpokrata.2 Jer to su „zvezde lutalice“ o kojima se govori u proročanstvu, koje lutaju sa uskog puta zapovesti u bezgranični ponor pohotnih i telesnih greha. Jer, ponoseći se znanjem, kako kažu, „o dubokim stvarima Satane“, ne znaju da se bacaju u „adske tame“ laži, i, hvaleći se da su slobodni, postali su robovi sluganskih želja. Takvima se treba suprotstavljati na sve načine i u potpunosti. Jer, čak i da kažu nešto istinito, onaj koji voli istinu ne treba ni tada da se slaže s njima. Jer nisu sve istinite stvari istina, niti treba dati prednost onoj istini koja se samo čini istinitom po ljudskim mišljenjima od prave istine, one po veri.

Od stvari koje stalno govore o bogonadahnutom Jevanđelju po Marku, neke su u potpunosti falsifikati, a druge, čak i ako sadrže neke istinite elemente, ipak nisu istinite. Jer prave stvari pomešane sa izmišljotinama se patvore, tako da, kako se kaže, i so gubi svoj ukus.

Što se tiče Marka, on je za vreme Petrovog boravka u Rimu napisao izveštaj o Gospodnjim delima, ne objavljujući, međutim, sve, niti nagoveštavajući tajne, već birajući ono što je smatrao najkorisnijim za uvećanje vere onih koji su bili poučeni. Ali kada je Petar mučenički umro, Marko je došao u Aleksandriju, donoseći i svoje i Petrove beleške, iz kojih je u svoje pređašnje knjige preneo ono što je prikladno za sve što čini napredak u znanju. Tako je sastavio duhovnije Jevanđelje za upotrebu onih koji su se usavršavali. Ipak, on još nije otkrio stvari koje ne treba izgovoriti, niti je zapisao hijerofantsko učenje Gospodnje, već je onim napisanim pričama dodao još neke i, štaviše, uneo izvesne izreke čije je tumačenje znao, kako bi, kao mistagog, odveo slušaoce u najdublje svetilište istine sakriveno iza sedam velova. Dakle, on je, ukratko, pripremio stvari, po mom mišljenju, ni nevoljno ni neoprezno, i, umirući, zaveštao je svoj sastav Prvoj crkvi, naspram Aleksandrije, gde se i dalje najbrižljivije čuva, čitajući ga samo onima koji bivaju upućeni u velike misterije.

Ali pošto pokvareni demoni uvek smišljaju propast za rod ljudski, Karpokrat, poučen od njih i koristeći se lažnim veštinama, tako zavede izvesnog prezvitera crkve u Aleksandriji da je od njega dobio prepis tajnog Jevanđelja, koje je tumačio po svom bogohulnom i telesnom učenju i, štaviše, uprljao ga, mešajući sa besprekornim i svetim rečima krajnje besramne laži. Iz ove mešavine je odstranjeno učenje Karpokrata.

Njima se, dakle, kao što sam gore rekao, nikada ne sme popustiti; niti, kada iznose svoje krivotvorine, treba priznati da je posredi Tajno Jevanđelje od Marka, pa čak i poricati ovo pod zakletvom. „Jer ne treba sve istinite stvari reći svim ljudima“. Iz tog razloga Premudrost Božija, preko Solomona, savetuje: „Odgovori bezumniku prema bezumlju njegovu“3, učeći da svetlost istine treba sakriti od onih koji su umno slepi.

Opet se kaže: „a koji nema, uzeće mu se i ono što ima“4 i „…bezumni ide po mraku“.5 Ali mi smo „deca Svetlosti“ obasjani „prolećem“ duha Gospodnjeg „sa visine“, a „gde je Duh Gospodnji“, kaže se, „tamo je sloboda“, jer „Čistima je sve čisto“.6

Stoga neću oklevati da vam odgovorim na pitanja koja ste postavili, pobijajući patvorine samim rečima Jevanđelja. Na primer, posle: „I behu na putu koji vodi u Jerusalim“ i onoga što sledi, sve do „Posle tri dana će ustati“, tajno Jevanđelje od reči do reči donosi sledeći materijal:

„I dođu u Vitaniju. I beše tamo neka žena čiji je brat umro. I, došavši, kleče se pred Isusom i reče mu: „Sine Davidov, pomiluj me“. Ali učenici su je ukorili. No Isus, razgnjevljen, ode s njom u vrt gdje je bio grob, i odmah, ušavši tamo gdje beše mladić, pruži ruku svoju i podiže ga, uhvativši ga za ruku. Ali mladić ga, gledajući, zavole i stade ga moliti da ostane s njim. I izišavši iz groba, uđoše u kuću mladića, jer beše bogat. I posle šest dana reče mu Isus šta da radi i uveče mladić dođe odeven u laneno platno preko svog golog tela. I ostade s njim te noći, jer mu je Isus otkrio tajnu Carstva Božijeg. I odatle se, ustavši, vratio na drugu stranu Jordana.“

I ove reči prate tekst „I Jakov i Jovan mu dođu“ i sav taj deo. Ali „goli čovek sa golim čovekom“ i ostale stvari o kojima ste pisali, ne nalaze se tamo. A posle reči: „I dođe u Jerihon“, tajno Jevanđelje dodaje samo: „I sestra mladića koju je Isus voleo, i majka njegova, i Salomija behu tamo, a Isus ih ne primi“. Ali mnoge druge stvari o kojima ste pisali jesu i ostaće patvorene.

Napomene:

1 Morton Smit (1915-1991) američki profesor antičke istorije na Univerzitetu Kolumbija. Najpoznatiji je po svom čuvenom otkriću, tokom posete manastiru u Mar Sabi 1958, pisma čije se autorstvo pridaje Klimentu Aleksandrijskom i sadrži odlomke iz Tajnog jevanđelja po Marku.

2 Karpokrat iz Aleksandrije bio je osnivač gnostičke sekte koja je delovala u prvoj polovini 2. veka i svoje učenje temeljila na Jevanđelju po Hebrejima. Jedini izvor o Karpokratu predstavljaju Irinej i Klement Aleksandrijski koji su se protivili njegovom učenju i opisali njegove sledbenike kao libertince, to jest one osobe koja su lišene većine moralnih principa, osećaja odgovornosti ili seksualnih ograničenja, koje vide kao nepotrebne ili nepoželjne. Libertinizam je opisan kao ekstremni oblik hedonizma, jer pridaje vrednost fizičkim zadovoljstvima, što znači onima koji se doživljavaju putem čula.

3 Poslovice Solomonove 26:4-5

4 Matejevo Jevanđelje 13:12

5 Propovednik 2:14

6 Pavlova poslanica Titu 1:15

(prevod: uredništvo Metafizike)