ZARAD KOSMIČKOG DOBRA

Teocentrični humanizam prepoznaje božanstvo kao vrhovno Dobro i vrhovnu Stvarnost, koja postoji duhovno kao nestvoreni Prvouzrok uključen u, ali i uzdignut iznad univerzuma koji je stvorio; …priznaje se kao najviše dobro kome život može težiti. Teocentrični humanizam veruje da je čovekova sudbina da se vrati ovom transcendentnom izvoru svog bića i da postane sve više duhovan u svom usponu; da bi se postigao ovaj cilj, čoveku je obezbeđeno ne samo telo, um i duša, već i neka vrsta „besprekornog centra“ unutrašnjeg božanstva… koje, tražeći svetlost, oslobađa život u razvoju njegovih ljudskih ograničenja i pruža mu božansku svrhu…

Mudro je rečeno da je jedan od najtežih zadataka ubediti ljudska bića u njihovu potencijalnu božanstvenost. To se posebno odnosi na one biologe koji… se protive potrazi svojih duša za svetlošću duhovnog carstva. Teocentrični humanizam, pokušavajući da ovo carstvo učini izuzetno poželjnim za čoveka, sugeriše novu orijentaciju proučavalaca života… On pokušava da ih ubedi da učestvuju u evolutivnom usponu kojim čovek prevazilazi samog sebe ne antropocentrično zbog sebe, već teocentrično zbog kosmičkog Dobra.

Ketrin Roberts