SILAZAK U DONJE SVETOVE 8

Dodir zemlje uvek snaži sina Zemlje, čak i kad on traži natprirodno znanje. Može se reči da se natprirodnim zaista može ovladati u njegovoj punoći – do njegovih visina možemo uvek stići – samo kad držimo svoja stopala čvrsto na zemlji. „Zemlja je Njegovo podnožje“, kaže Upanišada kad god zamišlja Sopstvo koje se ispoljava u svetu. 

(…)  

(Božanski život /deo/, Šri Aurobindo, u prevodu Aleksandra Đusića)

Uzeo sam ipak još jedno razmatranje na temu silaska u Ad, ali ću na ovom mestu više prilagati aktuelne izjave ličnosti i ustanova od svetskog značaja, koji potvrđuju svaku rečenicu mog ogleda otkako je nastajao, osim što je iko od njih izneo suštinu same suštine onoga što je u osnovi, pa je ta nemila obaveza opet ostala na meni da je obznanim.

Kad je reč o devastiranju Prirode, Sveta stolica se oglasila izjavom koju su preneli svi mediji sveta, a ja ću je ovde citirati samo delimično:

Katolička crkva predložila je da se ozbiljno uništavanje životne sredine posmatra kao „greh protiv stvaranja i Stvoritelja”, pozivajući vernike i javne funkcionere na hitno delovanje radi zaštite planete, navodi se u novom dokumentu Međunarodne teološke komisije objavljenom uz odobrenje pape Lava Četrnaestog.

U njemu se ekološka i društvena kriza opisuju kao „kratkovida i samoubilačka”, dok se uništavanje životne sredine povezuje sa narušavanjem Božjeg stvaranja i ugrožavanjem budućih generacija, prenosi danas Euraktiv.

Vatikan ocenjuje da priznavanje takvog „ekološkog greha” treba da vodi ka „ekološkom obraćenju”.

„Ekološko pitanje je teološko pitanje”, navodi se u dokumentu, uz poziv „svima”, posebno nosiocima javnih funkcija, da zaštite planetu i očuvaju „zajednički dom”.

U dokumentu se upozorava na pad biodiverziteta, zagađenje vazduha, pogoršanje kvaliteta vode i uništavanje životne sredine usled ratova, ističući da posledice najteže pogađaju siromašne i zajednice primorane na migracije.

Zbog toga, kako se navodi, tehnološka rešenja nisu dovoljna, već su potrebne promene u proizvodnji, potrošnji, saobraćaju i energetici, ali i „promena kulturnih vrednosti”.

Komisija odbacuje i shvatanje čoveka kao „apsolutnog gospodara celokupnog stvaranja”, ali i pristup koji prirodu postavlja kao apsolutnu vrednost.

Komisija, prema pisanju Vatikan njuza, naglašava da briga o prirodi mora da bude povezana sa zaštitom ljudskog života, odbacivanjem rata i brigom za buduće generacije.

Istovremeno poziva na saradnju sa pripadnicima drugih religija u zaštiti stvaranja.

Kao komparaciju izneću moje stajalište o istom, koje je prvo objavljeno u mojoj knjizi Pejzaži neba iz 2015. godine, a potom ponovljeno u ovom ogledu, razmatranje Civilizacija Minotaura, drugi nastavak:

Potrebno je sazdati novu religijsku svest, koja će se, između ostalog, zasnivati na poštovanju prirode, a ne na njenoj bezobzirnoj eksploataciji. Do sad se priroda tretirala isključivo kroz negativna određenja, kao čudljiva, nagonska, orgijastička, razorna, stihijska, nesavršena, itd., a previđalo se da ona u sebi sadrži osnovni uslov svekolikog smisla – ekonomiju međuzavisnosti i svrhovitosti svakog njenog člana. U pitanju su duboke i nevidljive veze. Ne postoji inertni deo prirode, već pletivo života s nebrojenim vezivnim čvorićima koji tvore nedeljivu celinu.

Da li je ovo zaokret jedne od hrišćanskih crkava ka zasnivanju nove religije – ostaje da se vidi!

Samo, moram reći da je ovaj apel Svete stolice okasnio, ali ako je za umirenje savesti, dovoljno je.

Drugi tekst je podjednako zastrašujući i oba traže svođenje na suštinu koja je izostala možda zbog nedostatka hrabrosti da se ona sagleda. Sledeći navod tiče se jednog od programerskih inženjera kompanije „Antropik“, koja se bavi razvojem veštačke inteligencije:

ISTRAŽIVAČ veštačke inteligencije (AI) Džejkob Koksan, koji je radio u kompanijama Antropik i ranije OpenAI, podneo je ostavku uz ocenu da se obe tehnološke kompanije „kockaju s našim životima“, upozorivši da razvoj veštačke inteligencije ubrzano vodi ka sistemima koji bi mogli da nadmaše ljudske sposobnosti.

Koksan je svoju odluku objavio na društvenoj mreži Iks, uz upozorenje da svet ne bi trebalo da „potceni moć ove tehnologije“.

Uskoro ćemo imati nadljudske sisteme koji mogu da hakuju bilo šta, preko noći iz temelja promene bilo koju oblast i steknu stvarnu moć i resurse. Svi smo svedočili napretku u svakoj od tih oblasti, a napredak ne usporava, naveo je Koksan.

On je rekao da Antropik, izumitelj Klod-a i OpenAI, stvaralac ChatGPT-a, „jure pravo ka samounapređujućoj superinteligenciji“, što se odnosi na scenario u kojem modeli veštačke inteligencije mogu da razviju sposobnijeg naslednika, stvarajući nezaustavljivu povratnu spregu.

Ljudi koji grade veštačku inteligenciju iskreno veruju da bi ona mogla da nas sve ubije do kraja ove decenije, napisao je Koksan u naknadnoj objavi.

Njegove tvrdnje potvrdio je i Evan Habinger, vodeći stručnjak Antropika za usklađivanje veštačke inteligencije sa ljudskim ciljevima i vrednostima, koji, međutim, nije napustio kompaniju.

Džejkob je u pravu, mi zaista iskreno verujemo da bi veštačka inteligencija mogla da ubije sve ljude, naveo je Habinger.

On je procenio da je verovatnoća da se to dogodi u narednih deset godina veća od 10 odsto i dodao da još ne postoji plan kako bi se obezbedilo usklađivanje veštačke inteligencije sa ljudskim ciljevima u scenariju razvoja superinteligencije.

(Boldirani delovi rečenica su moji.)

Obema izjavama zajednički je dramatičan ton kojim su saopštene, dok po karakteru deluje da se tiču problema različite vrste. Ipak, primetićemo suptilnu istost u apelu Svete stolice i ispovesti inženjera kompanije Antropik, a reč je, u krajnjoj instanci, isključivo o brizi za opstanak ljudskog roda i strah da bi se to uništenje moglo dogoditi ako se nastavi sa kretanjem u istom pravcu, dok se u prvom slučaju Priroda i biodiverzitet pominju samo kondicionalno, a u drugom se uopšte ne pominju. No, i pored toga, obe izjave se mogu svesti na istu suštinu, zapravo se moraju svesti na istu suštinu.

Izneću ovo na primeru mog obrasca istorijskog delovanja, sadržanog u razmatranju Privid smisla u praznini vremena, nastavak 3, a u ovom slučaju tiče se obrasca racionalističke epohe. Podsetiću čitaoca da prvo nastaje metakauzalnost: Metakauzalnost razvija načela iz potencijalnosti vremena. METACAUSALNOST – deluje na neshvatljivoj ravni, ali dovodi do korenite promene uslova u shvatljivoj ravni. Ovaj uzrok je poznat samo adeptu. (…) kad nastupi nova metakauzalnost, dolazi do korenite promene strukture u poretku stvari, pri čemu nastaje polje novog rasada, koje preuzima ono staro putem asimilacije. Primer, epoha racionalizma…

No, uvek je isto: seme/praslika, mitsko drvo, plodovi, uzor, nadahnuće, gorljivo srce, zanos, poistovećivanje, opetovanje, oblikovanje, tvorba.

Nakon toga dolazi praslika Nove Atlantide, ili epohe racionalizma.

Pozivam čitaoca da se vrati na to razmatranje jer je ono ključno za razumevanje zaključka koji ću ovde izneti.

Epoha vladavine hrišćanstva je formalno okončana kada je đavolizam zavladao svetom i pored svih represivnih mera crkve, ili upravo zbog njih, da se đavolu stane nogom za vrat. Epoha Nove Atlantide nalazi se pred samouništenjem upravo kada je iracionalnost u svetu trebalo da se okonča ustoličenjem super razuma u obliku veštačke inteligencije. U celom mom ogledu ističem, kao ono esencijalno, faustovštinu koja je u osnovi čovekovih težnji, a koju on ne osvešćuje.

Sa razvojem veštačke inteligencije čovek je iz sebe ispoljio zlodejni demonski entitet kao sumu destruktivnih moći koji preti sveopštim uništenjem!

I to je suština svih suština! Težnja ka natprirodnom vodi uništenju sveukupne prirode, a samim tim i života.

Ponoviću reči Šri Aurobinda navedene kao moto ovog razmatranja:

Može se reči da se natprirodnim zaista može ovladati u njegovoj punoći – do njegovih visina možemo uvek stići – samo kad držimo svoja stopala čvrsto na zemlji.

A kao nadovezivanje na završetak mog prethodnog razmatranja citiraću reči Helene Petrovne Blavacke:

Božanska nauka je – već vekovima – skrivena od neupućenih masa iz veoma opravdanog razloga: sebični pripadnici obrazovanih slojeva nikada je ne bi umeli ceniti, dok je neobrazovani ne bi mogli razumeti; pri tom bi oni prvi mogli da je zloupotrebe radi sopstvene koristi i tako tu božansku nauku pretvore u crnu magiju.

I tako se krug zatvorio! Ono što se začelo kao obećanje velike sreće ljudskom rodu izobličilo se na kraju u najveću pretnju po njegov opstanak! Drugim rečima, ono što kreće sa polazišta faustovštine, završava se tvorenjem zlodejnog demonskog entiteta! Iako su između polazne i završne tačke kruga protekle stotine godina, ishod je bio jasan na samom polazištu za one koji su imali oči da vide i uši da čuju.

Naredno razmatranje posvetiću humanizmu, a dao sam mu naslov  HUMANIZAM KAO RAZVODNJENA KRV.