Ovoj Autobiografiji H. P. Blavacke priređivač ne doprinosi ništa originalno osim ideje da se, radi informisanja onih koji su zainteresovani za okultizam i njegovog najvećeg savremenog eksponenta, objedine svi dostupni događaji, iskustva i relevantne činjenice tog snažnog, hrabrog, tajanstvenog i divnog života, i poređaju ih u njihovom pravilnom redosledu.

Ovaj zadatak je donekle sličan onome što H. P. B. opisuje kao njen metod pisanja Razotkrivene Izide: „Kada razmišljam i gledam svoje misli, one mi se čine kao da su mali komadići drveta raznih oblika i boja u igri poznatoj kao slagalica: podižem ih jedan po jedan, i pokušavam da ih nateram da se uklope jedno u drugo; prvo jedan stavim na stranu, a onda drugi, dok ne dođem do kraja, kad dobijem nešto geometrijski ispravno.“ Razlika je u tome što je ona spajala njene misli, dok ja za svoje delove igre imam činjenice iz njenog života, prikupljene iz mnogih izvora.

Ovo sakupljanje i prosejavanje traje već sedam godina. Počelo je kada je sastavljača 1927. godine pozvao u Adjar gospodin C. Đinarađadasa po nalogu predsednice, dr Ani Besant, da preuzme posao sređivanja i katalogizacije Arhiva Teozofskog društva. Takav zadatak je zahtevao opsežno čitanje; svaka knjiga, pamflet, časopis, novine, pismo itd., koji su imali najmanji uticaj na događaje i teme o kojima se radi, moraju se uzeti u obzir.

Ubrzo je postalo očigledno da je dosta stvari koje se odnose na gospođu Blavacku bilo dostupno i da bi mnoge praznine u njenom životu mogle biti popunjene, barem delimično, temeljnim prikupljanjem i pažljivim sastavljanjem tako široko rasutih podataka. Ova ideja je dobila definitivan oblik kada me je dr Džordž Arundejl podstakao, pošto sam bila upoznata sa arhivom, da pišem članke o temama koje su još uvek bile interesantne, i obezbedio dozvolu dr Besantove za takvo korišćenje arhiva.

Nadam se da je moja lična kreacija u ovoj knjizi, prvo portret H. P. B., koji još nikada nije naslikan rečima i koji se ne bi mogao ostvariti bez bogate, a ipak pedantne zbirke materijala, koja stvara ne samo opštu sličnost nalik na život, već i ispravne detalje, sve male završne detalje koji upotpunjuju sliku. Drugo: knjiga koja baca novo svetlo na velku nauku, okultizam, ovim izlaganjem o životu velikog okultiste. H. P. B. pita: „Da li je previše verovati u to da čovek treba da razvija novu osećajnost i bliži odnos sa prirodom?“ I odgovara: „Logika evolucije mora da uči isto toliko, ako se dovede do svog legitimnog zaključka.“

Zahvaljujemo se dr Ani Besant i dr Džordžu Arundejlu na dozvoli za korišćenje materijala iz Arhiva Teozofskog društva. Značajna količina do sada neobjavljenog materijala uključena je u ovu autobiografiju iz tog izvora, što će se videti pogledom na tabelu sa referencama, gde su svi takvi podaci označeni kao „Arhiva” ili „Beleške”. Takođe zahvaljujemo g. Trevoru Barkeru na dozvoli da citiram Pisma Mahatme i Pisma H. P. Blavacke A. P. Sinetu, kao i dr Judžinu Rolinu Korsonu za slično ovlašćenje u vezi sa njegovom knjigom Neka neobjavljena pisma Helene Petrovne Blavacke. Na kraju, iskreno se zahvaljujem gospođici Konstans Rišbit iz Adelejda, koja mi je omogućila slobodno vreme potrebno za sastavljanje knjige.

Meri K. Nef, priređivač