Glavni junaci Aprcovićevih novela posebna su bića: čudotvorci, vidovnjaci, demoni, veštice… koji bezazlene duše uvlače u svoje magnetične, demonske virove.

Magični realizam, hofmanovskog i poovskog tipa, buja u vodotokovima ove knjige, snažeći zlokobnu, bolesnu atmosferu i presnu ritualnost veštičarenja i čarobnjaštva.

U početku stvarnosno, pripovedanje Boriše Aprcovića navodi svoj uzburkani brik,  čarolijski vešto, u magične vode. Ezoterijski naboj u knjizi sve više jača kroz gust, račvasti, čas setni, čas lapidarni, detinje bezazleni ili puteni, čarobnjački srok koji se obično završava fatičkom slikom.

Snovi ovde postaju sve jasniji, slažu se kao korice doboš-torte, kipe i utiču u književnu stvarnost. A budućnost vidi kao prošlost, kao sećanje… 

Naracija sve vreme kruži, menja vremensku ravan pripovedanja, osvajajući visoke registre spirale. Tad u njoj estetsko vrhuni.

Branislava Jevtović, književni kritičar