VREME I MESTO

Manje i Veće eleusinske misterije, u obliku koji je postao čuven u celom antičkom svetu preko Pizistrata, osnovali su negde oko 13. veka pre nove ere, po predanju, Orfej i njegovi sledbenici. Po drugim izvorima još su starije, a pelaškim ženama preneli su ih Danaidi, inicijati iz Egipta; kasnije su ih uništili dorski osvajači, a reformisao Orfej.

Opis mita o Demetri i Kori sledi Homerovu himnu iz šestog veka.

Sledeći dijalozi i scene dešavaju se oko 800. godine pre nove ere. Ahejska kraljevstva su nestala. Atina je prestala da bude kraljevina i postala aristokratska republika. Eleusina je sklopila ugovor sa pokojnim kraljem, ili ranim arhontima Atine, i spojena je s atičkom državom.

ELEUSINSKI MIT O DEMETRI I OTMICA KORE

Svemajka Demetra, čija se kosa razvejava gde god vetrovi nose žito i kukolj od zaljuljane trlice do zvuka vršidbe, čiji zlatnocrveni ogrtač odmotava svoj rub kraj letnje staze, širokih grudi, krunisana svetom dijademom od zidova i kula, Demetra je živela u miru među bogovima.

Jednoga dana je njena ćerka Kora sišla na zemlju da sretne  Okeanide u ravnici Nise, gde su se obično igrale. Dok su igrale i pevale, Zevs ih je posmatrao, i lukavo posipao duboku travu cvećem, ljubičicama i divljom orhidejom u zelenoj hladovini, šafran i plave perunike iza velikih gromada, divlju ružu po šumskom zidu.

Mlade devojke počele su da beru cveće; Kora, već punih ruku, otišla je daleko, a onda je ugledela zlatan narcis sa višestrukim zvončićima na ravnoj stabljici. Pa još jedan, deset, stotinu. Ta biljka odisala je slatkim, hipnotičkim mirisom. Devojka je klekla; radost se pretvorila u želju bez daha, a čuđenje u opsesiju.

Usredsređenu na taj cvet smrti, video ju je Kronid, gospodar mnogih imena, mračni, duh gravitacije i vladar dubine. Nebesko dete se, iz zaboravnosti, previše približilo oblasti njegove moći.

Okean je nabujao, zemlja se razderala, zloglasna isparenja zastrla su svetlost dana. Tlo se rascepilo; na svojim kočijama koje su vukla dva besmrtna konja Had se zaustavio, zaklonjen dimom i plamenom. Ugrabio je Koru i odneo je u brzom letu. Glasno je zavapila svom ocu Zevsu, ali ni bog ni ljudi nisu čuli njen glas. Teško se borila, ne gubeći nadu sve dok je tokom paklenog putovanja mogla da vidi planinske lance i nemirno ljubičasto more.

Hekata je čula njen plač, kao i veliki Apolon, ali on je bio zauzet u svojoj pećini primanjem dodeljenih žrtava. Kočija se spustila, a jedini svedok scene bio je svinjar Eubulej i njegove životinje. Progutana pukotinom, Kora više nije videla svetlost dana.

Demetra je čula poslednji očajnički vapaj svog deteta i žurno krenula u potragu znajući da je njenu ćerku zadesila loša sudbina; pocepavši traku na glavi, raspustila je kosu i zaplakala. Umotala se u sedam mračnih velova i spustila na zemlju.

Noseći upaljenu baklju, lutala je devet dana po zemaljskoj tami sve dok nije srela Hekatu, koja joj je rekla da je čula plač, ali da ne zna ko je ugrabio Koru. Zajedno su posetile svevidećeg Apolona, koji je jedini znao da je Zevs obećao Koru Hadu, Demetrinom rođenom bratu, za ženu. (…)

IZLAZI IZ ŠTAMPE U FEBRUARU 2025.