Uslov ispravnog suđenja je vrsno poznavanje razloga koji nečemu prethode. To je neraskidivo vezano za istinitost. Dakle, svakoj spoznaji prethodi odluka o kvalifikaciji i sadržini istine. Našoj razumskoj istini prethodi objavljena istina neodvojiva od vere. Čovek je veoma plašljivo biće, a vera ga teši kao što to radi majka svom detetu. Martin Hajdeger i Karl Jaspers zagovarali su praktičnu nemogućnost spoznaje metafizičkih kategorija van ovosvetskog.
Pisati o ovako složenoj filozofskoj problematici u vezi koje hiljadama godina pokušavamo da saznamo nešto novo, ili da bar proniknemo u kakvu klicu znanja, u najmanju ruku podrazumeva čitav tim kompetentnih filozofa i naučnika. Kad se pojedinac prihvati složenog posla poput ovog bez obzira na njegove lične kompetencije, a pri tome imajući u vidu obimnost rada i neophodnost adekvatne selekcije, uvek se može desiti da čitalac u datim momentima možda ne bude zadovoljan pruženim informacijama, međutim, idealnog filozofskog dela, jasnog i pristupačnog svima, koje daje sve odgovore ne namećući nikakvo novo pitanje, nema kao takvog.
Osnovni cilj ove knjige jeste da na jedan detaljan, iscrpan, te istovremeno sistematičan i u naučnom smislu kvalitetan način javnosti učini dostupne informacije koje se direktno tiču prauzroka, pramaterije i stvaranja, a to su pitanja o kojima se nije često pisalo na području južnoslovenskih naroda. Ako izuzmemo Franu Petrića (XVI v.), koji se u izvesnoj meri bavio odnosnim pitanjima, na ovom podneblju nije bilo drugih mislilaca koji su se sistematično i u dužem vremenskom periodu bavili rečenom problematikom.
Literature na ovu temu gotovo da i nema, posebno ne na srpskom jeziku. Zapadna misao pojam prauzroka u literaturi vezuje usko za kosmološka istraživanja i Veliki prasak. Ova knjiga predstavlja mali doprinos i nesvakidašnji način jedinstvene, originalne i kvalitetne sistematizacije apstraktne filozofske problematike.
Vrstan intelektualac, koji čak i ne mora biti opsednut filozofskim namerama, naprosto mora posedovati klasično obrazovanje (filozofija, istorija, teologija, dostignuća drevnih civilizacija, te latinski i grčki jezik), a ova knjiga omogućava upravo takav proces. Misli antičkih filozofa, hrišćanskih otaca, srednjovjekovnih mislilaca i umova iz bliže prošlosti pronaći ćete ovde predstavljene i obrazložene.
Knjiga je napisana da posluži kao udžbenik pomoću kojeg se na jednostavan i brz način može naučiti o prauzroku, primarnoj materiji i stvaranju univerzuma sa nekoliko aspekata: kosmološkog, evolutivnog, kosmogonijskog i teološkog.
Neki pojedinci i grupe nastoje da integrišu naučno razumevanje sa religioznim ili duhovnim verovanjima. Oni iznose tvrdnju da nauka i vera mogu koegzistirati, pri čemu svaka pruža drugačiji aspekt razumevanja. S obzirom na dinamičnu prirodu naučnih otkrića i filozofskog diskursa, informisanje o najnovijim dešavanjima može doprineti nijansiranijem razumevanju.
Platon nas podučava da je „ἡ δ’ ὕλη πάντων μήτηρ“, a Aristotel da je „Ὕλη ἡ μὲν αἰτία τοῦ εἶναι πρός τι, τὸ εἶναι δὲ αἴτιον τοῦ τί ἐστιν“. Empedokle tvrdi da je „Ἀπείρου κύματος χορε-ύουσιν οὐρανοὶ, ἡ δ’ ὕλη πάντων μήτηρ καὶ ἀρχὴ αἰωνία“ , dok Leukip ističe da je „Ἡ δ’ ὕλη ἄτομον, ἀόρατον, ἀκατέργαστον, πάντων ἀρχή καὶ στοιχεῖ-ον“.1
Težnja za znanjem je bila fundamentalni aspekt ljudskog postojanja kroz istoriju. Među bezbroj pitanja koja su zaintrigirala i zbunila ljudski rod, istraživanje Boga, primarne materije, primarnih uzroka i transcendentnih pojava ističe se kao dubok i bezvremenski poduhvat. Ova knjiga se bavi razlozima proučavanja navedenih zagonetnih tema, uvažavajući njihov kulturni, filozofski i egzistencijalni značaj.
Proučavanje Boga, koji se često smatra konačnim izvorom značenja i svrhe, daje pojedincima okvir za razumevanje svog postojanja i sveta oko sebe. Religije širom sveta nude različite perspektive o prirodi Boga, služeći kao izvor smernica i moralnih principa za milijarde vjernika. Ovo istraživanje ne samo da podstiče dublju vezu sa nečijim duhovnim sopstvom, već nudi i sočivo kroz koje se tumači svrha ljudskog života.
Primarna materija, temeljna supstanca iz koje se veruje da nastaje svo materijalno postojanje, na podjednak način pleni radoznalost naučnika, filozofa i teologa. Proučavanje iskonske materije2, bilo iz naučne ili metafizičke perspektive, nastoji da otkrije misterije stvaranja i osnovne gradivne blokove univerzuma. Napredak u fizici, hemiji i kosmologiji doprinosi našem razumevanju primarne materije, pomerajući granice ljudskog znanja i nudeći uvid u poreklo kosmosa.
Udubljivanje u koncept primarnih uzroka uključuje istraživanje osnovnih faktora koji upravljaju poretkom i uzročnošću u svemiru. Filozofi su se dugo borili s pitanjima vezanim za uzročnost, nastojeći da razumeju razloge postojanja i odnose između različitih entiteta. Proučavanje primarnih uzroka proteže se izvan fizičkog područja, zadubljujući se u meta-fizička i egzistencijalna istraživanja, na kraju doprinoseći sveobuhvatnijem razumevanju prirode stvarnosti.
Transcendentni fenomeni, iskustva ili entiteti koji prevazilaze uobičajene granice ljudskog razumevanja, bili su predmet fascinacije mistika, verskih tragalaca i filozofa kroz istoriju. Bilo kroz meditaciju, molitvu ili kontemplaciju3, pojedinci nastoje da se povežu s transcendentnim kako bi stekli uvid u prirodu svesti, postojanja i božanske realnosti. Istraživanje ovih fenomena omogućava širu perspektivu stvarnosti i podstiče holističko razumevanje međusobne povezanosti svih stvari.
Filozofija proučava prauzrok i transcendentalne pojave iz nekoliko razloga, pokušavajući da prodre u temeljna pitanja o prirodi stvarnosti, spoznaje i ljudskog iskustva. Razloge proučavanja navedenog suštinski možemo odrediti kao: razumevanje osnovne stvarnosti, razvoj metafizike, analiza ljudske spoznaje, proučavanjem graničnih mogućnosti spoznaje kao i proučavanja refleksije same filozofije. U suštini, proučavanje prauzroka i transcendentalnih pojava u filozofiji ima za cilj dublje razumevanje sveta oko nas, prirode stvarnosti, ljudske spoznaje, te, na neki način, i samog čina filozofiranja.
Refleksija prauzroka odnosi se na dubinsko razmatranje i analizu koncepta prauzroka u filozofiji. Pitanje prauzroka postavlja se kako bismo istražili temeljna objašnjenja ili uzroke koji leže iza svega što postoji. Ova refleksija često uključuje razmatranje različitih filozofskih perspektiva, razumevanje implikacija pojma prauzroka, te razmišljanje o njegovoj važnosti u shvatanju stvarnosti. Možemo izdvojiti nekoliko fudamentlnih aspekata refleksije prauzroka: na prvom mestu tu je famozno ontološko pitanje (Koje su osnovne gradvne supstance stvarnosti? Zašto sve ovo postoji umesto ničega?), međupovezanost vremena i prostora (Kako (pra)uzrok utiče na proticanje vremena i realizaciju date stvarnosti?), filozofija nauke (Kako znamo da je uzrok zaista uzrok i kako stičemo naša znanja o (pra)uzroku?), metafizika i teologija (Koje su posledice dovođenja u vezu refleksije prauzroka i božanskog stvaranja kao fudamentalnog prauzroka svega?) i poslednji aspekt je međuzavisnost etičkih pitanja (Koje su kauzalno-determinističke posledice prauzroka i stvaranja?).
Refleksija prauzroka i primarne materije često se međusobno prepliće u filozofskim razmatranjima, posebno u kontekstu metafizike i filozofije ontologije. Razmatranje prauzroka u kontekstu primarne materije često uključuje promišljanje o uzročnim odnosima i transformacijama kroz koje materija može da prolazi. Pitanja o tome kako se materija oblikuje ili menja pod uticajem uzroka dovode do razmatranja temeljnih uzroka. Razmišljanje o prauzroku može se proširiti na pitanja stvaranja. Kako primarna materija dolazi u postojanje, i šta je pokreće, pitanja su koja se mogu pojaviti u kontekstu proučavanja prauzroka i materije. Refleksija prauzroka i primarne materije često ima duboke metafizičke implikacije. Filozofi razmišljaju o temeljima stvarnosti, o tome kako su stvari povezane ili odvojene, te kako određeni uzroci deluju na primarnu materiju. Analiza prauzroka, Boga, stvaranja i pramaterije često proširuje razumevanje ključnih pitanja u filozofiji, uključujući pitanja o postojanju, smislu i prirodi stvarnosti.
Razumevanje postojanja i metafizička dubina doprinose kvalitetnoj analizi prauzroka omogućavajući filozofima razumevanje aspekata stvarnosti kao i bića. Prauzrok je neraskidivom vezom spojen sa božanskom kategorijom, tj. sa božanskom dimenzijom koja može poslužiti kao izvor apsolutne stvarnosti.
Proučavanje Boga, primarne materije, primarnih uzroka i transcendentnih fenomena služi kao višestruko putovanje koje nadilazi disciplinske granice. Od pružanja okvira za razumevanje smisla života do otkrivanja misterija kosmosa, ova potrage doprinose bogatstvu ljudskog znanja i čitavoj lepezi kulturnih i filozofskih tradicija. Dok čovečanstvo nastavlja da istražuje dubine ovih tema, potraga za razumevanjem ostaje sastavni deo ljudskog iskustva, nudeći uvid u duboku složenost koja definiše naše postojanje.
Filozofska misao istoka i zapada dale su ogroman doprinos razmatranju problema koji su u nastavku pred nama, filozofske misli su isprepletene, a to možda najbolje opisuje sledeći Geteov zaključak:
Oriend und Occident sind nich mehr zu trennen.
što u prevodu sa nemačkog znači:
Istok i Zapad ne mogu više da budu odvojeni.
Napomene:
1 Materija je majka svih stvari (Platon).
Materija je uzrok bića na određeni način, a biće je uzrok onoga što jeste (Aristotel).
Nebesa tancaju na beskonačnom talasu, a prvobitna materija je večna majka i poreklo svega (Empedokle).
Prva materija je nedjeljiva, nevidljiva, nepromjenjiva, početak i element svih stvari (Leukip).
2 Iskonsko je nešto promordijalno, božansko, transcedentalno, zbiljsko. Pridev iskonski koristimo da opišemo nešto za šta verujemo ili tvrdimo da datira još od iskona (od pre početka svega). Reč primordijalni vodi porijeklo iz latinskog jezika. Potiče od latinske reči primordialis, koja je kombinacija reči primus, što znači prvi, i ordiri, što znači početi. Stoga se primordijalno prvobitno odnosilo na nešto početno ili najraniju fazu razvoja. Vremenom je termin usvojen u engleskom jeziku i obično se koristi za opisivanje stvari koje su drevne, fundamentalne ili postoje od samog početka vremena. Grčki ekvivalent za primordijalno je πρωτόγονος (izgovara se prōtógonos). Ovaj izraz također potiče iz grčkih korena, gdje πρῶτος (prōtos) i znači prvi ili izvorni, a γένεσις (postanak), znači poreklo ili rođenje. Dakle, πρωτόγονος na grčkom ima slično značenje kao primordijalno na engleskom i srpskom jeziku, opisujući nešto što je izvorno, prvo po redu ili postoji od početka.
3 Kontemplacija (lat. contemplatio) znači razmišljanje, duboko misaono prodiranje u srž nečega. Starogrčki izraz θεωρεω u prevodu znači „posmatranje nekog religijskog događaja“.
4 Lat. categoria divina. Ovaj izraz se koristi u filozofsko-teološkom kontekstu kako bi označio pojmove, koncepte ili atribute koji se odnose na Božanstvo ili božanske aspekte u razmišljanju o Bogu. Filozofsko-teološki aspekt božanske kategorije uključuje promišljanje o prirodi Boga, njegovim atributima, karakteristikama i odnosu s ljudskim svetom. To može obuhvatiti razmatranje božanske transcendencije, svemoćnosti, sveprisutnosti, ljubavi, mudrosti i drugih atributa koji se tradicionalno pripisuju Božanstvu. Ova kategorija takođe može uključivati razmatranje problema teodiceje, tj. pitanje o postojanju i pravednosti Boga s obzirom na prisutnost zla u svetu.
5 Johan Volfang von Gete (1819). West-Östlichen Divan.