MOŽE SE LOGIČKI dokazati da je jedno pogrešno shvatanje odgovorno za 90%, ako ne i 100%, svih nedaća, nevolja, patnji i sličnog u ovom životu.

Neverovatno je da se pogrešno shvatanje može prenositi hiljadama godina, a da se tek povremeno prepozna kao takvo, ali to je činjenica: jedno pogrešno shvatanje prenosilo se s oca na sina kao stvarna istina tokom proteklih 19 vekova, a tek u poslednjih 50 godina u potpunosti su otkrivene razmere tog pogrešnog shvatanja.

Oni koji su ranije imali hrabrosti da ospore ovu vekovnu zabludu nazivani su nevernicima, izgubljenim ovcama i slično.

Pogrešno shvatanje o kojem govorim tiče se Boga i čoveka i njihovog istinskog međusobnog odnosa.

Samo reći da postoji pogrešno shvatanje, a ne ukazati na njega jasno kako bi ga svi razumeli, znači učiniti tek deo dobra koje čovek može da učini.

Da nije bilo skriveno pod plaštom religije, mislioci bi bez sumnje razotkrili tog oca svih laži i uništili ga očiglednom istinom. Ali kad god bi mislilac, tragajući za istinom, zadirao u takozvane granice crkve ili religije, suptilno bi mu se stavljalo do znanja da mora da odustane od istraživanja ukoliko ono napada verska načela crkve.

Napredak u svim drugim oblastima delovanja bio je dopušten, ali verska učenja morala su zauvek ostati ona naših predaka, bez obzira na njihovu primitivnost ili greške.