U kliringu, psihoterapiji i pomagačkom radu, komunikacija, odnosno kontakt i ostvarena dubina međusobnog odnosa, predstavljaju alfu i omegu celokupnog posla. Kada je to ostvareno, napredovanje i promene se dešavaju takoreći sami od sebe. „Čovek je čoveku lek.”

„Komunikacija je sve… Većina naših potreba i zaista sve ono što nas čini ljudima, u svom korenu ima komunikaciju. Ljudska potreba za ljubavlju i prisnošću nastaje kao rezultat komunikacije, na primer, između roditelja i deteta… Socijalizovani smo i obrazovani kroz komunikacioni proces. Bilo da radimo, tračarimo s prijateljima u kafiću, navijamo na fudbalskoj utakmici ili se molimo Bogu – mi komuniciramo… Putem komunikacije spoznajemo sebe i svoje uloge u društvu, učimo o drugima i organizujemo se u različite grupe.”

Ako se ograničimo na posmatranje komunikacionih situacija koje imamo u našim svakodnevnim odnosima s drugima, zapazićemo da se cilj uvek odnosi na razumevanje, odnosno na bolje shvatanje nečega, počevši od čoveka samog, pa sve do najsitnijih pojedinosti koje se odnose na određene informacije ili ono što je predmet međusobne komunikacije. U tom smislu, bi komunikaciju mogli definisati kao proces dolaženja do zajedničkog razumevanja.