Najezoteričnija purana!

Sastavljen na sanskrtu i dostupan na gotovo svim indijskim jezicima, promoviše bakti (predanost) Krišni integrišući teme iz filozofije Advaita (monizam) Adi Šankare, Višištadvaita (kvalifikovani monizam) Ramanuđačarja i Dvaita (dualizam) Madvačarje.

Bagavata Purana, kao i ostale purane, raspravlja o širokom spektru tema, uključujući kosmologiju, astronomiju, genealogiju, geografiju, legende, muziku, ples, jogu i kulturu. Kako započinje, sile zla pobedile su u ratu između dobroćudnih deva (božanstava) i zlih asura (demona) i sada vladaju svemirom. Istina se ponovo pojavljuje kao Krišna (u tekstu se naziva „Hari“ i „Vasudeva“) – prvo se pomiri sa demonima, razume ih, a zatim kreativno porazi, vraćajući nadu, pravdu, slobodu i sreću – ciklična tema koja pojavljuje se u mnogim legendama.

Bagavata Purana je poštovani tekst u vaišnavizmu, hinduističkoj tradiciji koja štuje Višnua. Tekst predstavlja oblik religije (darme) koji se takmiči sa vedama, pri čemu bhakti na kraju dovodi do samospoznaje, spasenja (mokša) i blaženstva.  Međutim, Bagavata Purana tvrdi da su unutrašnja priroda i spoljni oblik Krišne identični Vedama i da je to ono što spasava svet od sila zla. Često citirani stih neke sekte Krišne koriste da tvrde da je sam tekst Krišna u književnom obliku.

Tekst se sastoji od dvanaest knjiga (skanda) u ukupnom broju od 332 poglavlja (adiaias) i između 16.000 i 18.000 stihova u zavisnosti od recepcije. Deseta knjiga, sa oko 4.000 stihova, bila je najpopularnija i najšire proučavana. To je bila prva Purana koja je prevedena na evropski jezik pošto se francuski prevod tamilske verzije pojavio 1788. godine i uveo mnoge Evropljane u hinduizam i hinduističku kulturu 18. veka tokom kolonijalne ere.