Tvorac je zasadio „Sveto drvo“ za sve ljude na zemlji, drvo ispod koga mogu da se okupljaju, da nađu sebi lek, mudrost i sigurnost. Korenje ovog drveta prodire duboko u telo Majke Zemlje. Njegove grane strše uvis kao ruke koje se mole Ocu Nebu. Plodovi drveta su ono bogatstvo koje je Tvorac podario ljudima: učenje koje pokazuje put ljubavi, samilosti, velikodušnosti, strpljenja, mudrosti, pravde, hrabrosti, poštovanja, skromnosti i pregršt drugih prekrasnih darova.

Naši preci su nas učili da je život Drveta život ljudi. Ako ljudi odlutaju daleko od zaštitničke senke Drveta, ako zaborave da traže hranu u njegovim plodovima ili ako se okrenu protiv Drveta i pokušaju da ga unište, na njih će se obrušiti veliki jad. Mnogi će se razboleti u svojim srcima. Izgubiće moć. Prestaće da sanjaju snove i da imaju vizije. Počeće da se svađaju oko bezvrednih sitnica. Postaće nesposobni da kažu isitnu i da se odnose jedni prema drugima na iskren način. Zaboraviće kako da prežive na sopstvenoj zemlji. Njihovi životi biće ispunjeni gnevom i potištenošću. Postepeno će zatrovati sebe i sve što dodirnu.

Predskazano je da će i to proći, ali da Drvo nikada neće umreti. I dokle god živi Drvo, živeće i ljudi. Isto tako je predskazano da će doći dan kada će se ljudi probuditi iz dugog, omamljujućeg sna, pa će otpočeti, u početku stidljivo, ali kasnije sa velikom užurbanošću, da ponovo traže Sveto drvo.

Znanje o tome gde se ono nalazi i o plodovima koji krase njegove grane uvek se pažljivo čuvalo i održavalo u svesti i srcima naših mudrih predaka i vođa. Te ponizne duše, posvećene i pune ljubavi, vodiće sve one koji se pošteno i iskreno posvete njegovom traženju, idući putem koji vodi do zaštitničke senke Svetog drveta.