Tema romana je zlo u čoveku, ali autorka nema ambiciju da ga pobeđuje nekakvom sentimentalnom scenom ljubavi i pokajanja, već pre scenama gde zlo proždire zlo u mržnji, osveti i samouništenju. Ambijent njenog romana prožet je krajnjim pesimizmom, neumoljivom logikom besmisla ali se život i pored toga mora živeti da bismo žudeli, mrzeli, svetili se, uništavali druge i bivali uništeni. Aranđel Vidić, glavni junak romana, oštrom četkicom raskida sve veze sa svetom i odlazi u sopstvenu propast. 

Iako u Danijelinim romanima pesimizam nadjačava sve životne radosti, protagonisti u njenim pričama i dalje gledaju kroz prozor, u svet, u kome sada otkrivaju sve ono što su zanemarivali dok su bili srećni. 

Literarno majstorstvo autorke je bez zazora rečeno na najvišem nivou. Pisati, za nju znači živeti. Živeti u svetu svojih protagonista, zaboraviti na nepodnošljive okolnosti i pokazivati svetlo drugima, za izlaz iz tunela besmisla. Jer, svaki protagonista, u svakom romanu i svakoj priči, traga za smislom.