Главна јунакиња – Звездана, књижевница и керамички зналац – повремено организује чајанке на којима се окупљају: њене две пријатељице-керамичарке (етерична Марусја која долази с Оног света и овострана Тонка),  четрнаестогодишња девојчица Ниночка, пријатељица из суседства – Милена и средовечна Ђурђа, Анђелско дете Дубравка, вољени човек Мартин и 9 мачака.

Њихову дискусију дискретно подржавају Арханђел Гаврило, Арханђел Михаило и Света Петка.

Звездану посећују и ванземаљци с планете изван Сунчевог система (Ниокс, Алем, Кирш и њихов кућни љубимац Пилкан) које је она несвесно призвала.

Полазнике своје магичне Школе керамике (двоножне, четвороножне и етеричне, крилате) Звездана покушава да проведе, полемишући све време с њима, кроз (за)чудни вилајет печене глине, причајући и читајући им фрагменте из свог незавршеног рукописа – Појмовник керамике – који је давно срочила и на њега заборавила. 

То све чини без видног успеха. Јер њени ђачићи (нарочито мачке) повремено зевају и дремају због монотоније текста.

Разлог покретања ових курсева су –  разбијени примерци Звезданине колекције уникатне керамике коју су њени љубимци, у незналаштву, оштетили у игри. 

Преплет породично-пријатељских међуодноса ствара нарочити штимунг зачињен безазленим дечјим хумором.                                                                                                                     

Јер шта су друго Анђели, уметници и мачке, него „вечита деца“?

Кичму романа Браниславе Јевтовић чини прелепа кинеска „Бајка о богу порцулана“ –  алегорија о стваралачкој посвећености, без премца по лепоти у историји светске књижевности…