UVOD AUTORA

Prvi tom knjige Gnoza posvećen je egzoteričnom ciklusu tradicionalnog učenja. Ova se bavi mezoteričnim ciklusom. Treća će razmatrati ezoterični ciklus u punom smislu te reči.

U sistematskom učenju predanja, svaki od ovih ciklusa ima zadatak analogan zadatku jedne od tri glavne faze javnog obrazovanja. Tako:

1. Egzoterični krug odgovara elementarnom ezoteričkom učenju. Kao takav, nastoji da učeniku pruži osnovne informacije potrebne mu u njegovom radu. To je u izvesnom smislu ABC Učenja;
2. Mezoterični krug, poput srednjeg obrazovanja, nastoji da učeniku saopšti elemente opšte kulture, te da ga nauči metodu;
3. Ezoterični krug odgovara višem ili univerzitetskom obrazovanju.

***

Treba napomenuti da je u svem ozbiljnom ezoteričnom učenju, kao i u običnom obrazovanju, osnovno obrazovanje prirodno gotovo ujednačeno. Sekundarno podučavanje predanju, kao i u njegovom svetovnom ekvivalentu, nudi mogućnost za prvu specijalizaciju: klasičnu ili modernu u svakodnevnom svetu, monašku ili laičku u ezoteričnoj oblasti. Visoko obrazovanje specijalizovano je u oba slučaja.

***

Opšteprihvaćeno je da niko ne može da ide u srednju školu ako ne završi osnovno obrazovanje, niti da krene na fakultet ako nije usvojio sadržaje srednjeg obrazovanja. Te diplome automatski biraju one koji mogu da postanu aktivni članovi kulturne elite ljudskog društva. Sasvim isto važi i u ezoterijskoj sferi, bar teorijski. Ali u praksi često nailazimo na neobičnu pojavu. Na primer, ne bismo nastojali da raspravljamo o Njutnovoj binomnoj teoremi ako nismo  proučili algebru, jer bi bez toga svako mišljenje koje izrazimo na tu temu bilo bezvredno; ali u ezoteričnoj oblasti, prečesto smo skloni da sudimo a da prethodno nismo naučili ni osnove te vrste znanja.

U istom duhu često zahtevamo jednostavnost od ezoterijskog učenja, na osnovu opšteprihvaćenog načelo da sama Istina mora biti jednostavna. Iz toga zaključujemo da i pristup ovoj Istini treba da bude jednostavan, pa tako i metod koji vodi njoj mora biti lak za usvajanje. Ovaj argument je sasvim tačan, pod uslovom da smo i mi sami jednostavni, to jest, pravedni, u smislu koji se koristi u Jevanđelju. Nažalost, to nije tako zbog anarhije koja vlada među našim 987 malih ja. Postoji dug put kojim se putuje od našeg iskrivljenog stanja unutrašnjeg poremećaja do naše prvobitne jednostavnosti. Ovo je Put koji vodi tragaoca iz pustinje neznanja u Svetlosti Tavora.

Iskustvo pokazuje da u praksi ovo učenje o „jednostavnosti“, ako se smatra aksiomom, skreće učenika u stranu od tesne kapije i uskog puta koji vodi u Život.1 Potaknut tom protivistinom, veruje da stoji pred tim vratima, kad u stvarnosti – iako nesumnjivo u sasvim dobroj veri – ide širokim putem koji vodi u propast:2 ad majorem Diaboli gloriam, naravno.

Ovo učenje o jednostavnosti, ispravno samo po sebi ali pogrešno tumačeno, postaje zamka za naše srce koje je već previše pokvareno; opasnost koju treba prepoznati i izbeći.3

***

Već smo rekli da prvi tom Gnoze čini priručnik za elementarno ezoterijsko učenje po Predanju istočnog pravoslavlja. Takođe smo rekli da to u stvari nije ništa više od ABC ovog Znanja. A ipak, ponekad se tvrdi da je Gnoza teška knjiga za čitanje. Iako taj tekst ne koristi posebnu terminologiju, navedeni komentar je u nekom smislu dobro utemeljen. Činjenica je da njegova tematika nije jednostavna, i ne možemo logično očekivati da naučimo težak predmet bez muke. Drugi dopisnici su pak komentarisali da je tekst jasan. Ova prividna protivurečnost objašnjava se time što je ova knjiga upućena nužno malobrojnoj publici; čitaocima koji su predisponirani za ezoterijsku kulturu svojom prirodom, formiranjem4 i ličnim iskustvom. Ipak, širenje Gnoze uveliko je premašilo očekivanja. Pokazalo se da je elita u kojoj je ovo delo imalo odjeka veoma velika.

Ovaj uvod posebno je upućen dopisnicima koji su pokrenuli probleme opšte prirode, tačnije pitanja koja se tiču našeg Cilja i našeg rada. Ove dve stvari blisko su povezane, i čine dve strane jednog jedinog pitanja.

Vrlo drevna izreka navedena u Jevanđelju po Sv. Luki stavlja taj problem u njegov odgovarajući kontekst. On piše, „radnik je dostojan svoje plate.“5 Ova izreka data je u kontekstu slanja sedamdeset učenika „kao jaganjaca među vukove“,6 da objave narodu da „vam se približilo Carstvo Božje.“7

Ovo znači da u ezoteričnoj oblasti, kao i u svakodnevnom životu, čovek zarađuje platu za uslugu koju pruža. Ipak, spoljašnji život, onaj „A“ uticaja, čini mogućim da čovek stekne bogatstvo bez rada; na primer spekulisanjem, svakakvim nekažnjivim zloupotrebama, i drugim sredstvima koja su manje-više prevarantska ali ne prelaze granice utvrđene ljudskim pravom. Opšti zakon ostavlja prilično široku granicu tolerancije ljudima koji rade u domenu „A“ uticaja. Za njih se kaže da su „deca ovoga sveta u svom naraštaju mudrija od dece svetlosti.“8 Ne smemo zaboraviti da je Isus ovo rekao na kraju svoje poznate priče o nepoštenom slugi. S druge strane, u ezoteričnoj oblasti ne možemo dobiti ništa čisto ili istinito, te tako i ništa lepo, bez ulaganja napora čiji su zbir i značaj ekvivalentni rezultatu kojem radnik teži. Nasuprot tome, vrednost rezultata koje postižemo za sebe uvek je ekvivalentna, kvantitativno i kvalitativno, meri službi koje se obavljaju na ezoteričnom nivou.

Naglašavamo: čisto i istinito, a time i trajno. Moguće je dobiti takozvane ezoterične rezultate koji su nečisti, ali su lažni i stoga prolazni.

Ovde govorimo o ogromnom carstvu okultizma, gde deca ovoga veka, sposobnija od dece svetlosti, nastoje da primene svoje sposobnosti izvan vidljivog sveta. To se dešava u onome što nazivamo „misticizmom pojava“. Vratićemo se na ovo kasnije.

***

Dakle, ako tragalac krene sa negativnim pristupom i osećanjem inferiornosti i nezadovoljstva — približavajući se ezoteričnom domenu vođen željom za nalaženjem u njemu ličnog i samim tim nečistog zadovoljstva za sebe – neće moći da napreduje baš daleko ovim putem. Ako istraje, doživeće neuspeh. Greška koncepcije stvorene u početku neprimetno će ga voditi ka ovom „misticizmu pojava“. U svom aktivnom obliku ovo je već pomenuto u prvom tomu ove knjige.

Što se tiče istinskog zadovoljstva, nagrade o kojoj se govori u evanđeljima, učenik će je naći samo služeći ezoteričnom cilju.

Pažljiv čitalac će iz gore navedenog izvući praktičan zaključak: mora se pronaći istinski ezoteričan zadatak koji se obavlja u svetu, učiniti sebe korisnim u tom radu, i u njemu aktivno učestvovati.

To je smisao parabole o žeteocima, gde se kaže,

„Ko žanje prima platu, i sabira plod za život večni; da i onaj koji seje i onaj koji žanje mogu da se raduju zajedno. Poslao sam vas da žanjete tamo gde se niste trudili: drugi ljudi su se trudili, a vi ste ušli u njihov trud.“9

***

U poglavlju V ovog toma daćemo opšti pogled istorijskog razvoja adamskog čovečanstva s ezoterične tačke gledišta.

Organski život na Zemlji, sa adamskim čovekom na čelu, razvija se pod okriljem Apsoluta II, Hrista, Sina Božjeg, koji dejstvuje među nama kroz ljude sposobne da budu korisni, odnosno, one koji su u stanju da aktivno učestvuju u ovom radu.

Razlikovanjem između „A“ i „B“ uticaja tragalac može da ostvari dodir sa jednim ili više ljudi koji „žanju“. Onda, ako zaista razume o čemu se tu radi, može pokušati da igra ulogu u njihovom radu. Izričit uslov za ovo – a na tome smo insistirali mnogo puta, ali ćemo to još jednom ponoviti – taj je da on može biti koristan. U ezoteričnim stvarima nema ni nepotizma ni preterane trpeljivosti. Još manje ima dobrotvornih institucija. Ovo su stavovi koji se ne šire izvan jednog od „A“ uticaja. U ezoterizmu, još više nego drugde – i ovo je razumljivo – čovek je vredan onoliko koliko vredi. Zaposlen je prema svojoj potrebi, i plaćen za svoje napore.

Ako već može da bude koristan u svom običnom stanju, prolazi kroz ezoterijsko šegrtovanje. Tada napredovati srezmerno svojim „talentima“, drugim rečima svojim urođenim predispozicijama, i svesnim naporima koje čini. Predanost i vernost važniji su od svega. Isus je rekao, „Nijedan čovek koji stavi ruku na plug pa gleda unazad nije podesan za carstvo Božje.“

Poljubac Jude Iskariotskog, intelektualca među Dvanaestoricom, mora ostati u umu tragaoca, budući da su sastojci tog mentaliteta svojstveni u raznim merama svakoj nepotpunoj Ličnosti. Da se aktivno učestvuje u ezoteričnogm radu – u našoj epohi čak i više nego pre dve hiljade godina – čovek mora biti pouzdan. Trebalo bi da se možemo osloniti na njega šta god da se desi. U suprotnom, pod određenim okolnostima on rizikuje da ide Judinim stopama.

On ne sme da ima iluzija: izdati Isusa znači izdati Njegov rad, čiji je cilj spasenje čovečanstva. Izdajući Hristov rad, pre svega izdajemo sebe.

Ovo se neminovno dešava tragaocima koji, nakon što pređu prvi Prag, pristupaju ezoteričnom radu nastavljajući da deifikuju svoju Ličnost.

Fusnote:

1 Mat. 7, 13, 14; Luka 13, 24.

2 Mat. 7, 13. 

3 U stvari, ovaj zahtev za jednostavnošću tipičan je za sadašnju eru, gde se učitelji vrednuju po svojoj televizijskoj prezentaciji i sposobnosti da objašnjavaju. To što tražimo objašnjenja koja su „odmah jasna“ ograničava naše znanje na ono što se može iskazati na načine koje smatramo dragim, a što nas, u stvari, ograničava na znanje koje se nalazi unutar granica onoga što već znamo. Tražiti neposrednu jasnoću znači okretati se od znanja koje je zaista novo za nas.

4 Npr. njihovim „formativnim godinama“.

5 Luka 10, 7; Mat. 10, 10.

6 Luka 10, 3.

7 Luka 10, 9.

8 Luka 16, 8 (iz Slavonskog teksta)

9 Jovan 4, 36-38.