UVOD AUTORA 1

Prva knjiga Gnoze posvećena je egzoteričnom krugu tradicionalnog učenja. Ova knjiga se bavi mezoteričnim krugom. Treća će razmatrati ezoterični krug u punom smislu te reči.

U sistematskom učenju predanja, svaki od ovih krugova ima zadatak analogan zadatku jedne od tri glavne faze javnog obrazovanja. Tako:

1. Egzoterični krug odgovara elementarnom ezoteričnom učenju. Kao takav, nastoji da učeniku pruži osnovne informacije potrebne mu u njegovom radu. To je u izvesnom smislu ABC Učenja;
2. Mezoterični krug, poput srednjeg obrazovanja, nastoji da učeniku saopšti elemente opšte kulture, te da ga nauči metodu;
3. Ezoterični krug odgovara višem ili univerzitetskom obrazovanju.

***

Treba napomenuti da je u svem ozbiljnom ezoteričnom učenju, kao i u običnom obrazovanju, osnovno obrazovanje prirodno gotovo ujednačeno. Sekundarno podučavanje predanju, kao i u njegovom svetovnom ekvivalentu, nudi mogućnost za prvu specijalizaciju: klasičnu ili modernu u svakodnevnom svetu, monašku ili laičku u ezoteričnoj oblasti. Visoko obrazovanje specijalizovano je u oba slučaja.

***

Opšteprihvaćeno je da niko ne može da ide u srednju školu ako ne završi osnovno obrazovanje, niti da krene na fakultet ako nije usvojio sadržaje srednjeg obrazovanja. Te diplome automatski biraju one koji mogu da postanu delatni članovi kulturne elite ljudskog društva. Sasvim isto važi i u ezoterijskoj sferi, bar teorijski, ali u praksi često nailazimo na neobičnu pojavu. Na primer, ne bismo nastojali da raspravljamo o Njutnovoj binomnoj teoremi ako nismo  proučili algebru, jer bi bez toga svako mišljenje koje izrazimo na tu temu bilo bezvredno, ali u ezoteričnoj oblasti, prečesto smo skloni da sudimo a da prethodno nismo naučili ni osnove te vrste znanja.

U istom duhu često zahtevamo jednostavnost od ezoterijskog učenja, na osnovu opšteprihvaćenog načela da sama istina mora biti jednostavna. Iz toga zaključujemo da i pristup ovoj istini treba da bude jednostavan, pa tako i metod koji vodi njoj mora biti lak za usvajanje. Ovaj argument je sasvim tačan pod uslovom da smo i mi sami jednostavni, to jest, pravedni, u smislu koji se koristi u Jevanđelju. Nažalost, to nije tako zbog anarhije koja vlada među naših 987 malih ja. Postoji dug put kojim se putuje od našeg iskrivljenog stanja unutrašnjeg poremećaja do naše prvobitne jednostavnosti. Ovo je Put koji vodi tragaoca iz pustinje neznanja u Svetlosti Tavora.

Iskustvo pokazuje da u praksi ovo učenje o „jednostavnosti“, ako se smatra aksiomom, skreće učenika u stranu od tesne kapije i uskog puta koji vodi u Život.1 Potaknut tom protivistinom, veruje da stoji pred tim vratima, kad u stvarnosti – iako nesumnjivo u sasvim dobroj veri – ide širokim putem koji vodi u propast:2 ad majorem Diaboli gloriam, naravno.

Ovo učenje o jednostavnosti, ispravno samo po sebi ali pogrešno tumačeno, postaje zamka za naše srce koje je već previše pokvareno; opasnost koju treba prepoznati i izbeći.3

***

Već smo rekli da prvi tom Gnoze čini priručnik za elementarno ezoterijsko učenje po predanju istočnog pravoslavlja. Takođe smo rekli da to u stvari nije ništa više od ABC ovog znanja. A ipak, ponekad se tvrdi da je Gnoza teška knjiga za čitanje. Iako taj tekst ne koristi posebnu terminologiju, navedeni komentar je u nekom smislu dobro utemeljen. Činjenica je da njegova tematika nije jednostavna, i ne možemo logično očekivati da naučimo težak predmet bez muke. Drugi dopisnici su pak komentarisali da je tekst jasan. Ova prividna protivurečnost objašnjava se time što je Gnoza namenjena nužno malobrojnoj publici; čitaocima koji su predisponirani za ezoterijsku kulturu svojom prirodom, formiranjem4 i ličnim iskustvom. Ipak, širenje Gnoze uveliko je premašilo očekivanja. Pokazalo se da je elita u kojoj je ovo delo imalo odjeka veoma velika.

Ovaj uvod posebno je upućen dopisnicima koji su pokrenuli probleme opšte prirode, tačnije pitanja koja se tiču našeg cilja i našeg rada. Ove dve stvari blisko su povezane, i čine dve strane jednog jedinog pitanja.

Vrlo drevna izreka navedena u Jevanđelju po Sv. Luki stavlja taj problem u njegov odgovarajući kontekst. On piše, „radnik je dostojan svoje plate.“5 Ova izreka data je u kontekstu slanja sedamdeset učenika „kao jaganjaca među vukove“6, da objave narodu da „vam se približilo Carstvo Božje.“7

Ovo znači da u ezoteričnoj oblasti, kao i u svakodnevnom životu, čovek zarađuje platu za uslugu koju pruža. Ipak, spoljašnji život, onaj „A“ uticaja, čini mogućim da čovek stekne bogatstvo bez rada; na primer spekulisanjem, svakakvim nekažnjivim zloupotrebama, i drugim sredstvima koja su manje-više prevarantska ali ne prelaze granice utvrđene ljudskim pravom. Opšti zakon ostavlja prilično široku granicu tolerancije ljudima koji rade u domenu „A“ uticaja. Za njih se kaže da su „deca ovoga sveta u svom naraštaju mudrija od dece svetlosti.“8 Ne smemo zaboraviti da je Isus ovo rekao na kraju svoje poznate parabole o nepoštenom slugi. S druge strane, u ezoteričnoj oblasti ne možemo dobiti ništa čisto ili istinito, te tako i ništa lepo, bez ulaganja napora čiji su zbir i značaj ekvivalentni rezultatu kojem radnik teži. Nasuprot tome, vrednost rezultata koje postižemo za sebe uvek je ekvivalentna, kvantitativno i kvalitativno, meri službi koje se obavljaju na ezoteričnom nivou.

Naglašavamo: čisto i istinito, a time i trajno. Moguće je dobiti takozvane ezoterične rezultate koji su nečisti, ali su lažni i stoga prolazni.

Ovde govorimo o ogromnom carstvu okultizma, gde deca ovoga veka, sposobnija od dece svetlosti, nastoje da primene svoje sposobnosti izvan vidljivog sveta. Ovo se dešava u onome što nazivamo „misticizmom pojava“. Vratićemo se na to kasnije.

***

Dakle, ako tragalac krene sa negativnim pristupom i osećanjem inferiornosti i nezadovoljstva – približavajući se ezoteričnom domenu vođen željom za nalaženjem u njemu ličnog i samim tim nečistog zadovoljstva za sebe – neće moći da napreduje baš daleko ovim putem. Ako istraje, doživeće neuspeh. Greška koncepcije stvorene u početku neprimetno će ga voditi ka ovom „misticizmu pojava“. U svom delatnom obliku to je već pomenuto u prvom tomu ovog dela.9

Što se tiče istinskog zadovoljstva, nagrade o kojoj se govori u evanđeljima, učenik će je naći samo služeći ezoteričnom cilju.

Pažljiv čitalac će iz gore navedenog izvući praktičan zaključak: mora se pronaći istinski ezoteričan zadatak koji se obavlja u svetu, učiniti sebe korisnim u tom radu i u njemu delatno učestvovati.

To je smisao parabole o žeteocima, gde se kaže,

„Ko žanje prima platu, i sabira plod za život večni; da i onaj koji seje i onaj koji žanje mogu da se raduju zajedno. Poslao sam vas da žanjete tamo gde se niste trudili: drugi ljudi su se trudili, a vi ste ušli u njihov trud.“10

Napomene:

1 Mat. VII, 13, 14; Luka XIII, 24.

2 Mat. VII, 13. 

3 U stvari, ovaj zahtev za jednostavnošću tipičan je za sadašnju eru, gde se učitelji vrednuju po svojoj televizijskoj prezentaciji i sposobnosti da objašnjavaju. To što tražimo objašnjenja koja su „odmah jasna“ ograničava naše znanje na ono što se može iskazati na načine koje smatramo dragim, a što nas, u stvari, ograničava na znanje koje se nalazi unutar granica onoga što već znamo. Tražiti neposrednu jasnoću znači okretati se od znanja koje je zaista novo za nas.

4 Npr. njihovim „formativnim godinama“.

5 Luka X, 7; Mat. X, 10.

6 Luka X, 3.

7 Luka X, 9.

8 Luka XVI, 8 (iz Slavonskog teksta)

9 Tom I, str. 61, 52.

10 Jovan IV, 36-38.