ČETRNAEST EDIKTA UREZANIH U KAMENU

13

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, osvojio je Kalingu osam godina nakon svog krunisanja. [13] Sto pedeset hiljada pokorenih je deportovano, sto hiljada je ubijeno, a još mnogo njih je umrlo (od drugih uzroka). Nakon što je Kalinga osvojena, Miljenik bogova je osetio snažnu naklonost prema Dami, ljubav prema Dami i pouci o Dami. Sada Miljenik bogova oseća duboko kajanje što je osvojio Kalingu.

Zaista, Miljenika Bogova oseća dubok bol zbog ubijanja, umiranja i deportacije koji se dešavaju kada se osvoji neka zemlja. Ali Miljenika Bogova još više boli to što bramani, isposnici i domaćini različitih religija koji žive u tim zemljama, i koji poštuju pretpostavljene, majku i oca, starešine, i koji se ponašaju kako treba i imaju snažnu odanost prema prijateljima, poznanicima, drugovima, rođacima, slugama i zaposlenima – bivaju povređeni, ubijeni ili odvojeni od svojih voljenih. Čak i oni koji nisu pogođeni (svim ovim) pate kada vide prijatelje, poznanike, drugove i rođake unesrećene. Ove nesreće snalaze sve (kao posledica rata), i to boli Miljenika Bogova.

Nema zemlje, osim među Grcima, gde se ove dve grupe, bramani i isposnici, ne nalaze, i nema zemlje gde ljudi nisu posvećeni jednoj ili drugoj religiji.[14] Stoga ubijanje, smrt ili deportacija stotog, ili čak hiljaditog dela onih koji su poginuli tokom osvajanja Kalinge sada boli Miljenika Bogova. Stoga Miljenik Bogova smatra da čak i onima koji čine zlo treba oprostiti tamo gde je oproštaj moguć.

Čak se i divlji ljudi, koji žive u kraljevstvu Miljenika Bogova, mole i ubeđuju da postupaju kako treba. Govori im se da uprkos svom kajanju Miljenik Bogova ima moć da ih kazni ako je potrebno, kako bi se stideli svoje greške i ne bi bili ubijeni. Zaista, Miljenik Bogova želi nepovređivanje, uzdržanost i nepristrasnost prema svim bićima, čak i tamo gde je učinjen prestup.

Sada je osvajanje Damom ono što Miljenik Bogova smatra najboljim osvajanjem.[15] I ono (osvajanje Damom) je izvojevano ovde, na granicama, čak šest stotina jođana dalje, gde vlada grčki kralj Antioh, dalje gde vladaju četiri kralja po imenu Ptolomej, Antigon, Magas i Aleksandar, takođe na jugu među Ćolima, Panđama, pa sve do Tamraparnija.[16] Ovde u kraljevom domenu među Grcima, Kambođama, Nabakama, Nabapamkitima, Bodžama, Pitinikama, Andrama i Palidama, svuda ljudi slede uputstva Miljenika Bogova u Dami. Čak i tamo gde izaslanici Miljenika Bogova nisu bili, i ovi ljudi, čuvši za praksu Dame i propise i uputstva u Dami koje je dao Miljenik Bogova, slede je i nastaviće to da čine. Ova osvajanja su izvojevana svuda i pružaju veliku radost – radost koju samo osvajanje Damom može dati. Ali čak i ta radost je od malog značaja. Miljenik Bogova smatra da je veliki plod koji će se iskusiti u sledećem svetu važniji.

Napisao sam ovaj Dama edikt kako moji sinovi i praunuci ne bi razmišljali o novim osvajanjima, ili ako izvrše vojna osvajanja, da se ona čine sa strpljenjem i blagom kaznom, ili, još bolje, da razmatraju osvajanje samo Damom, jer to donosi plodove u ovom i budućem svetu. Neka sva njihova posvećena odanost bude usmerena na ovo što ima rezultat u ovom i budućem svetu.

14

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, dao je da se ovi Dama edikti napišu ukratko, srednje dužine i u proširenom obliku. Nisu svi posvuda postavljeni, jer je moje kraljevstvo prostrano, ali mnogo je napisano, a napisaću još više. Takođe, postoje i neke teme o kojima se ovde iznova govori zbog njihove slatkoće i kako bi ljudi mogli da postupaju u skladu s njima. Ako su neke stvari napisane nepotpune, to je zbog lokaliteta, ili s obzirom na predmet, ili zbog greške pisara.

EDIKTI IZ KALINGE

1

Miljenik bogova kaže da Mahamatrama iz Tosalija, koji su sudski službenici u gradu, treba reći sledeće: Želim da vidim da se sve ono što smatram ispravnim sprovodi na pravi način. I smatram da je tvoje nameštenje najbolji način da se to postigne. Postavio sam te nad mnogim hiljadama ljudi da bi zadobio naklonost naroda.

Svi ljudi su moja deca. Ono što želim svojoj deci, a želim njihovu dobrobit i sreću i na ovom i na onom svetu, to želim svim ljudima. Vi ne razumete u kojoj meri to želim, a ako neki od vas razumeju, ne razumeju svu silinu moje želje.

Morate obratiti pažnju na ovu stvar. Iako ste potpuno poštovali zakon, neki ljudi su zatvoreni, tretirani surovo, pa čak i ubijeni bez razloga, tako da mnogi ljudi pate. Stoga bi vaš cilj trebalo da bude da delujete nepristrasno. Upravo zbog tih stvari – zavisti, besa, okrutnosti, mržnje, ravnodušnosti, lenjosti ili umora – tako nešto se ne dešava. Stoga bi vaš cilj trebalo da bude: „Neka ove stvari ne budu u meni.“ A koren ovoga je da nema gneva a ima strpljenja. Oni kojima je dosadno sa sprovođenjem pravde neće biti unapređeni; (oni kojima nije dosadno) napredovaće i biti unapređeni. Ko god od vas razume ovo, trebalo bi da kaže svojim kolegama: „Gledajte da pravilno obavljate svoju dužnost. To i to su uputstva Miljenika Bogova.“ Veliki plod će proizaći iz obavljanja vaše dužnosti, dok neuspeh u njoj neće rezultirati ni sticanjem neba ni kraljevog zadovoljstva. Neuspešno obavljanje dužnosti neće me zadovoljiti. Ali ako se uradi kako treba, to će vam doneti nebo i otplatićete svoje dugove prema meni.

Ovaj edikt treba slušati na dan Tise, između dana Tise i u drugim pogodnim prilikama, treba da ga sluša makar jedna osoba. Postupajući tako, izvršićete svoju dužnost.

Ovaj edikt je napisan sa sledećim ciljem: da sudski službenici grada teže da obavljaju svoju dužnost i da ljudi pod njima ne trpe nepravedno zatvaranje ili grub tretman. Da bih to postigao, slaću Mahamatre svakih pet godina, koji nisu grubi ili okrutni, već su milosrdni i koji mogu da utvrde da li su sudski službenici razumeli moju nameru i postupaju po mojim uputstvima. Slično tome, iz Uđajinija, princ će slati slične osobe sa istom svrhom, ne dozvoljavajući da prođu tri godine. Slično tome i iz Taksile. Kada ovi Mahamatre svake godine idu na inspekcijske ture, onda će se, ne zanemarujući svoje uobičajene dužnosti, uveriti da li sudski službenici postupaju po kraljevim uputstvima.

2

Miljenik bogova govori ovako: Ova kraljevska naredba treba da bude upućena Mahamatrama u Samapi. Želim da vidim da se sve što smatram ispravnim sprovodi na pravi način. I smatram da je vaše nameštenje najbolji način da se to postigne. Svi ljudi su moja deca. Ono što želim svojoj deci, a želim njihovu dobrobit i sreću kako u ovom tako i u sledećem svetu, to želim svim ljudima.[1]

Ljudi sa neosvojenih teritorija, van granica moje zemlje, mogli bi pomisliti: „Kakve su kraljeve namere prema nama?“ Moja jedina namera je da žive bez straha od mene, da mi veruju i da im želim sreću, a ne tugu. Štaviše, trebalo bi da shvate da će kralj oprostiti onima kojima se može oprostiti i da želi da ih ohrabri da primenjuju Damu kako bi postigli sreću u ovom i sledećem svetu. Govorim vam ovo da bih se rešio dugova koje dugujem i da bih, vas podučavajući, znao da moj zavet i moje obećanje neće biti prekršeni. Stoga, postupajući na ovaj način, trebalo bi da obavljate svoje dužnosti i uverite ih (ljude van granica) da je: „Kralj kao otac. On se prema nama oseća kao što se prema sebi oseća. Mi smo njemu kao njegova rođena deca.“

Upućujući vas i obaveštavajući vas o svom zavetu i obećanju, posvetiću se u potpunosti postizanju ovog cilja. Vi ste zaista u stanju da ih nadahnete poverenjem i da obezbedite njihovu dobrobit i sreću u ovom i sledećem svetu. Postupajući tako, dostići ćete raj, kao i otplatiti dugove koje dugujete meni. I da bi se Mahamatre mogle u svakom trenutku posvetiti nadahnjivanju pograničnih područja poverenjem i ohrabrivanju da praktikuju Damu, ovaj edikt je ovde napisan.

Ovaj edikt treba slušati svaka četiri meseca na dan Tise, između dana Tise, a u drugim pogodnim prilikama treba da ga sluša makar jedna osoba. Postupajući tako, izvršićete svoju dužnost.

Napomene:

13.

Kalinga otprilike odgovara modernoj državi Orisi.

14.

Buda je istakao da četiri kaste indijskog društva takođe nisu pronađene kod Grka; videti Mađima Nikaja, II :149 .

15.

Možda je Ašoka imao na umu Damapadu 103-104.

16.

Antioh II Teos iz Sirije (261-246 p. n. e.), Ptolomej II Filadelf iz Egipta (285-247 p. n. e.), Antigon Gonat iz Makedonije (278-239. p. n. e.), Magas iz Kirene (300-258. p. n. e.) i Aleksandar Epirski (272-258. p. n. e.).

Napomene za edikte iz Kalinge:

1.

Ovo podseća na Budine reči: „Kao što bi majka zaštitila svoje jedino dete čak i po cenu sopstvenog života, tako neka čovek neguje bezgranično srce prema svim bićima.“ Suta Nipata 149.