FAETONOV LET 7

Bože prazni, Bože gluvi, Bože moj,

suzo naša, hulo,

reči i ćutnjo čoveka,

znaku plača, brojko krvi,

grozni obliče ništavila,

pauče straha,

naličje vremena,

milosti sveta, tajno neizrečena,

otkri se likom koji uništava,

jer u prah idem, u vatru nečistu.

(deo iz pesme Odsutnik, Oktavia Paza, u prepevu Vladete Košutića)

Pesnik nam ne uliva nadu da su povratak proleća i cvetanja života ipak mogući. Njegov Bog je čovekov alter ego i otkriva se likom koji uništava. Tako svojstveno za ovo doba, tako očigledno da obespokojava.

Ajde da za kraj ovog razmatranja sumiram ishod sravnjenja između koristi i štete znanja za život.

Naša civilizacija temelji se na crnoj magiji i titanskoj sili, koja uništava sve oblike života i bezobzirno rabi zemljina i prirodna blaga namenjena održavanju sveukupnog postojanja u biosferi. Takva matrica podstiče i neguje najgore ljudske osobine i sve čovekove ustanove su u funkciji toga. Ako se kao cilj postavi ispunjavanje želja i snova o boljem životu svakoj ljudskoj kreaturici, i za to se mobilišu sve moći uma, oruđa, organizacija i ustanove društva, dobićemo hirovitost, aroganciju, nebrigu i agresivnost bez granica kao posledicu toga. Vezivno tkivo ove civilizacije nije ništa drugo do potrošačka groznica. Tržni centri su hramovi Velzevula, oni su samo srce pakla. Jedini stvarni autoritet u takvim uslovima je sugestija. Otud razvoj NLP-a. Vuduizam! Devastiramo prirodu, kao i sveukupni život, uključujući ljudski, da bismo udovoljili slasti mlitavog orgazma. Reč je o demonskoj matrici koja radi na podsticanju želje i njenom udovoljavanju. Kad se tome doda sintetički razum, stvari postaju daleko gore.

„Sve je izvesnije da će veštačka inteligencija nadmašiti inteligenciju bilo kog čoveka do kraja 2025. a verovatno i svih ljudi do 2027/2028. U svakom slučaju, verovatnoća da će AI do 2030. nadmašiti inteligenciju svih ljudi zajedno sada je  100-postotna.“

To znači da će se sve negativne karakteristike ove civilizacije uvećati nezamislivo mnogo puta. Svet kakav smo dosad poznavali neće više postojati. Upitno je takođe da li će i do kad postojati čak i ljudski rod. Naime, Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, izjavio je da AI predstavlja egzistencijalnu pretnju po čovečanstvo. Dakle, čovek, koji je uzurpirao Božji presto kako bi sebe ustoličio za boga, kreirao je svoj demonski alter ego u formi dijaboličnog sintetičkog razuma kao sopstvenog dželata, koji će po obavljenom poslu izvršiti samopogubljenje. Računica je izvedena i vrlo je nedvosmislena. A naš Faetont vežba uzlet u daleka zvezdana prostranstva…

Ponoviću ono što sam rekao na kraju razmatranja o Minotauru:

… Čovek, ukorenjen u svom sitnom egu, nastanjen u prašumi megalopolisa, izdvojen od Prirode, majke Zemlje, Neba, Zvezdanog šara, Božjih izaslanika, omeđio je svoje stanište magijskim krugom da niko od navedenih ne može njemu da pristupi. Oslonjen na svoj raspomamljeni razum programirao je magijsku mašinu da obavlja posao osvajanja beskrajnog praznog prostranstva za njega hraneći mu biće demonskom silom.

… i dalje:

Zanet svojim kosmičkim poslanstvom, zaveden sopstvenim osećajem moći, demonizovanog razuma, otrgnutog sa uzde nad-uma, razsuštastven, čovek postaje đavolja igračka. U njemu se raspomamljuju sile razaranja i poništenja svih oblika života, razvaljivanja sopstvene kolevke, silovanja i zlostavljanja majke Zemlje, reduciranja raznovrsnosti i bujnosti Prirode, oceubistva, kaljanja svetinja, kidanja srodničkih veza, izrugivanja svemu dobrom i lepom, skladnom i odmerenom…

Pre ove ere postojala je era kultivacije, ili nege, obrade, odgajanja; čovek je prožimao svoju sudbinu sa sudbinom Zemlje, neba, vaseljene, zvezdanog šara, anđela, demona, bogova… Zemlja je bila sakralizovana, Priroda je bila sakralizovana, elementi su bili sakralizovani… rođenje beše sveto, i smrt beše sveta… Zemlja je bila majka sveukupnog života, Nebo je bilo otac. U toj eri vera, umetnost, pesništvo, filozofija, mudrost, muzika, igre, arhitektura itd, izvirali su iz prožimanja Neba i Zemlje.

Helena Petrovna Blavacka u svom delu Razotkrivena Izida kaže:

Konačni razum se slaže sa naukom i kaže: „Nema Boga“. Ali, s druge strane, naše Ja, ono što živi, misli i oseća nezavisno od nas u našem smrtnom telu, čini više od verovanja. Ono zna da postoji Bog u prirodi, jer jedini i neuništivi Tvorac svega živi u nama kao što mi živimo u Njemu. Nijedna dogmatska vera ili egzaktna nauka nije u stanju da iskoreni taj intuitivni osećaj svojstven čoveku kada ga jednom u potpunosti osvesti u sebi.