MANJI KAMENI EDIKTI

1

Miljenik bogova govori ovako:[2] Prošlo je više od dve i po godine otkako sam postao laik-učenik, ali do sada nisam bio baš revnostan.[3] No otkad posećujem Sangu više od godinu dana, postao sam veoma revnostan. Danas u Indiji ljudi koji se nisu družili s bogovima to čine, što je rezultat revnosti. I to ne mogu samo veliki, nego i skromni, ako su revnosni, mogu dostići nebo. I ova objava je data sa tim ciljem. Neka i skromni i veliki budu revnosni, neka čak i oni na granicama znaju i neka revnost dugo traje. Tada će se ova revnost povećati, znatno će se povećati, povećaće se i do jednog i po puta. Ovu poruku je kralj objavio dvesta pedeset šest puta dok je bio na putovanju.

2

Miljenik bogova govori ovako:[4] Oca i majku treba poštovati, kao i starije; ljubaznost prema živim bićima treba ojačati i treba govoriti istinu. Na ove načine treba predstavljati Damu. Slično tome, učitelja treba poštovati njegov učenik i prema rođacima treba pokazivati odgovarajuće manire. Ovo je drevno pravilo koje doprinosi dugom životu. Tako treba postupati. Zabeležio pisar Ćapala.

3

Pijadasi, kralj Magade, pozdravljajući Sangu i želeći im dobro zdravlje i sreću, govori ovako: Znate, poštovana gospodo, koliko je velika moja vera u Budu, Damu i Sangu. Šta god, poštovana gospodo, da je rekao Gospod Buda, sve je to lepo rečeno.[5] Smatram da je prikladno, poštovana gospodo, da savetujem kako bi dobra Dama trebalo dugo da traje.

Ove Dama tekstove – izvode iz Discipline, Plemenitog načina života, Strahova koji dolaze, Pesmu o tihom mudracu, Raspravu o čistom životu, Upatisina pitanja i savet Rahuli koji je Buda izrekao u vezi sa lažnim govorom – ove Dama tekstove, poštovana gospodo, želim da svi prosjaci i prosjakinje stalno slušaju i pamte.[6] Takođe i laici. Dao sam ovo napisati da biste znali moje namere.

Napomene

2.

Gavimatska verzija, izdata 257. godine pre nove ere. Ovaj edikt se nalazi na dvanaest različitih mesta.

3.

Ašoka je prvo bio laik (upasaka), a zatim je posetio, ili bukvalno „otišao u Sangu“ (jam me samghe upeti). Neki učenjaci smatraju da to znači da je Ašoka postao prosjak. Međutim, to verovatno znači da je počeo češće da posećuje budističke prosjake i pažljivije da sluša njihova uputstva.

4.

Ovaj edikt je pronađen uklesan na maloj steni blizu grada Bajrata i sada se čuva u Azijskom društvu u Kalkuti. Njegov datum nije poznat.

5.

Ova rečenica je suprotna sličnoj u Tipitaki: „…ono što je dobro izgovoreno jesu reči Gospodnje.“ Angutara Nikaja, IV:164 .

6.

Među učenjacima postoji neslaganje oko toga koji je Pali sute odgovaraju delu teksta. Vinaja samukose: verovatno Atavasa Vaga, Angutara Nikaia, 1:98-100. Alija vasani: ili Arijavasa Suta, Angutara Nikaia, V:29, ili Ariiavamsa Suta, Angutara Nikaja, II:27-28. Anagata bajani: verovatno Anagata Suta, Angutara Nikaja, HHH:100. Muni gata: Muni suta, suta Nipata 207-221. Upatisa pasine: Sariputa Suta, Suta Nipata 955-975. Lagulavade: Rahulavada Suta, Mađima Nikaja, I:421.

EDIKTI SEDAM STUBOVA

1

Miljenik bogova govori ovako:[1] Ovaj Dama edikt je napisan dvadeset šest godina nakon mog krunisanja. Sreću u ovom i sledećem svetu teško je postići bez mnogo ljubavi prema Dami, mnogo samoispitivanja, mnogo poštovanja, mnogo straha (od zla) i mnogo zanosa. Ali kroz moja uputstva ovo poštovanje prema Dami i ljubav prema Dami je raslo iz dana u dan i nastaviće da raste. I moji oficiri visokog, niskog i srednjeg ranga praktikuju i pridržavaju se Dame i sposobni su da nadahnu druge da čine isto. Mahamatre u pograničnim područjima čine isto. I ovo su moja uputstva: štititi Damom, stvarati sreću kroz Damu i čuvati Damom.

2

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Dama je dobra, ali šta čini Damu? (Ona uključuje) malo zla, mnogo dobra, ljubaznost, velikodušnost, istinitost i čistotu. Dao sam dar vida na razne načine.[2] Dvonogim i četvoronožnim bićima, pticama i vodenim životinjama, dao sam razne stvari, uključujući i dar života. I mnoga druga dobra dela sam učinio.

Ovaj Dama edikt je napisan da bi ga ljudi mogli slediti i da bi mogao trajati dugo vremena. A onaj ko ga pravilno sledi učiniće nešto dobro.

3

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Ljudi vide samo svoja dobra dela govoreći: „Učinio sam ovo dobro delo.“ Ali ne vide svoja zla dela govoreći: „Učinio sam ovo zlo delo“ ili „Ovo se naziva zlom“. Ali ovo (sklonost) je teško videti.[3] Treba razmišljati ovako: „Upravo te stvari vode do zla, do nasilja, do okrutnosti, besa, ponosa i ljubomore. Ne dozvoli mi da se uništim ovim stvarima.“ I dalje, treba razmišljati: „To vodi do sreće u ovom i sledećem svetu.“

4

Miljenik bogova govori ovako: Ovaj Dama edikt je napisan dvadeset šest godina nakon mog krunisanja. Moje rađuke rade među ljudima, među stotinama hiljada ljudi. Saslušavanje molbi i sprovođenje pravde je ostavljeno njima kako bi mogli da obavljaju svoje dužnosti sa poverenjem i bez straha i kako bi mogli da rade za dobrobit, sreću i korist ljudi u zemlji. Ali treba da pamte šta uzrokuje sreću i tugu, i budući da su i sami posvećeni Dami, treba da ohrabre ljude u zemlji (da čine isto), kako bi mogli da postignu sreću u ovom i sledećem svetu. Ove rađuke su željni da mi služe. One takođe slušaju druge službenike koji znaju moje želje, koji podučavaju rađuke kako bi mi mogli ugoditi. Baš kao što se osoba oseća sigurno poverivši svoje dete iskusnoj dadilji misleći: „Dadilja će sačuvati moje dete zdravim“, čak i tako, Rađuke sam postavio za dobrobit i sreću ljudi u zemlji.

Saslušavanje peticija i sprovođenje pravde prepušteni su rađukama kako bi mogli da obavljaju svoje dužnosti neometano, bez straha i sa samopouzdanjem. Moja je želja da postoji jednoobraznost u zakonu i jednoobraznost u izricanju kazni. Čak idem toliko daleko da odobrim trodnevni boravak onima u zatvoru koji su suđeni i osuđeni na smrt. Tokom ovog vremena njihovi rođaci mogu da podnesu žalbe da se životi zatvorenika poštede. Ako nema nikoga da se žali u njihovo ime, zatvorenici mogu dati poklone kako bi stekli zasluge za sledeći svet ili da poštuju post. Zaista, moja je želja da se na ovaj način, čak i ako je vreme zatvorenika ograničeno, on može pripremiti za sledeći svet i da se ljudska Dama praksa, samoobuzdavanje i velikodušnost mogu razvijati.

5

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Dvadeset šest godina nakon mog krunisanja razne životinje su proglašene zaštićenim – papagaji, majne, arune, crvene guske, divlje patke, nandimuke, gelate, slepi miševi, matice mrava, kornjače, ribe bez kostiju, vedarejaka, gangapuputaka, sankija ribe, kornjače, dikobrazi, veverice, jeleni, bikovi, okapinde, divlji magarci, divlji golubovi, domaći golubovi i sva četvoronožna stvorenja koja nisu ni korisna ni jestiva.[4] Hraniteljke koze, ovce i krmače koje su dojile ili daju mleko svojim mladima su zaštićene, kao i mladunci mlađi od šest meseci. Petlovi se ne smeju kastrirati, skloništa koje skrivaju živa bića ne smeju se spaljivati, a šume se ne smeju spaljivati ni bez razloga niti da bi se ubila stvorenja. Jedna životinja se ne sme hraniti drugom. Na tri Ćaturmasi, tri dana Tise i tokom četrnaestog i petnaestog Uposate, riba je zaštićena i ne sme se prodavati. Tokom ovih dana životinje se ne smeju ubijati u rezervatima slonova niti u rezervatima riba. Osmog dana u mesecu, četrnaestog i petnaestog, na Tisu, Punarvasu, tri Ćaturmasi i druge povoljne dane, bikovi se ne smeju kastrirati, jarci, ovnovi, divlje svinje i druge životinje koje se obično kastriraju se ne smeju. Na Tisu, Punarvasu, Ćaturmasi i dve nedelje Ćaturmasi, konji i volovi se ne žigošu.

U dvadeset šest godina od mog krunisanja, zatvorenici su amnestirani u dvadeset pet navrata.

6

Miljenik bogova govori ovako: Dvanaest godina nakon mog krunisanja počeo sam da pišem Dama edikte za dobrobit i sreću ljudi, i kako bi, ne kršeći ih, mogli rasti u Dami. Razmišljajući: „Kako se može osigurati dobrobit i sreća ljudi?“ Posvećujem pažnju svojim rođacima, onima koji žive blizu i onima koji žive daleko, kako bih mogao da ih dovedem do sreće, a zatim postupam u skladu s tim. Činim isto za sve grupe ljudi. Udostojio sam sve religije raznim počastima. Ali smatram da je najbolje da se sa ljudima sastanem lično.

Ovaj Dama edikt je napisan dvadeset šest godina nakon mog krunisanja.

7

Miljenik bogova govori ovako: U prošlosti su kraljevi želeli da ljudi rastu kroz podsticanje Dame. Ali uprkos tome, ljudi nisu rasli kroz podsticanje Dame. Miljenik bogova, kralj Pijadasi, rekao je o tome: Pada mi na pamet da su u prošlosti kraljevi želeli da ljudi rastu kroz podsticanje Dame. Ali uprkos tome, ljudi nisu rasli kroz podsticanje Dame. Kako sada ljudi mogu biti podstaknuti da je slede? Kako ljudi mogu biti podstaknuti da rastu kroz podsticanje Dame? Kako ih mogu uzdići podsticanjem Dame? Miljenik bogova, kralj Pijadasi, dalje je rekao o tome: Pada mi na pamet da ću objaviti proglase o Dami i dati uputstva o Dami. Kada ljudi čuju ovo, slediće ih, uzdići se i znatno rasti kroz podsticanje Dame. Upravo u tu svrhu objavljeni su proglasi o Dami i data su razna uputstva o Dami, a službenici koji rade među mnogima ih detaljno promovišu i objašnjavaju. Rađukama koji rade među stotinama hiljada ljudi takođe je naređeno: „Na ovaj i onaj način ohrabrujte one koji su posvećeni Dami.“ Miljenik bogova ovako govori: Imajući ovaj cilj u vidu, postavio sam stubove Dame, imenovao Damu mahamatre i objavio proglase Dame.

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, kaže: Duž puteva sam posadio drveće banjana kako bi moglo da pruži hlad životinjama i ljudima, i posadio sam gajeve manga. U razmacima od osam krosa iskopao sam bunare, izgradio kućice za odmor, a na raznim mestima sam napravio pojilišta za životinje i ljude. Ali to su samo mala dostignuća. Takve stvari koje su usrećile ljude činili su prethodni kraljevi. Ja sam to učinio u tu svrhu, da bi ljudi mogli da praktikuju Damu.

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, ovako govori: Moje Dama mahamatre su takođe zauzete raznim dobrim delima među isposnicima i domaćinima svih religija. Naredio sam da budu zauzeti poslovima Sange. Takođe sam naredio da budu zauzeti poslovima Bramana i Ađivika. Naredio sam da budu zauzeti Nigantama.[5] U stvari, naredio sam da se različite mahamatre bave posebnim poslovima svih različitih religija. I moje Dama mahamatre su takođe zaokupljene ovim i drugim religijama.

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Ovi i drugi glavni službenici zauzeti su raspodelom poklona, kako mojih tako i poklona kraljica. U mojim ženskim odajama organizuju razne dobrotvorne radove ovde i u provincijama. Takođe sam naredio svojim sinovima i sinovima drugih kraljica da dele poklone kako bi se plemenita dela Dame i praksa Dame promovisali. A plemenita dela Dame i praksa Dame sastoje se u tome da se među ljudima povećavaju ljubaznost, velikodušnost, istinitost, čistota, blagost i dobrota.

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Sva dobra dela koja sam učinio ljudi prihvataju i slede. Stoga su napredovali i nastaviće da napreduju poštujući majku i oca, poštujući starije, ljubaznošću prema starijima i pravilnim ponašanjem prema bramanima i isposnicima, prema siromašnima i onima u nevolji, pa čak i prema slugama i zaposlenima.

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Ovaj napredak među ljudima kroz Damu postignut je na dva načina, propisima Dame i ubeđivanjem. Od njih, propisi Dame imaju mali efekat, dok ubeđivanje ima mnogo veći. Propisi Dame koje sam dao su da razne životinje moraju biti zaštićene. I dao sam i mnoge druge propise Dame. Ali upravo je ubeđivanjem napredak među ljudima kroz Damu imao veći efekat u pogledu neškodljivosti za živa bića i neubijanja živih bića.

O tome, Miljenik bogova kaže: „Gde god postoje kameni stubovi ili kamene ploče, tamo treba urezati ovaj Dama edikt da bi dugo trajao. Urezan je da bi trajao dok god žive moji sinovi i praunuci i dok god sunce i mesec sijaju, i da bi ga ljudi mogli praktikovati kako je naloženo. Jer praktikovanjem će se postići sreća u ovom i sledećem svetu.

Ovaj Dama edikt sam napisao dvadeset sedam godina nakon mog krunisanja.“

EDIKTI MANJIH STUBOVA

1

Dvadeset godina nakon krunisanja, Miljenik bogova, kralj Pijadasi, posetio je ovo mesto i obožavao ga jer je ovde rođen Buda, mudrac iz roda Sakja.[6] Dao je da se postavi kamena figura i stub, a pošto je Gospod ovde rođen, selo Lumbini je bilo oslobođeno poreza i moralo je da plaća samo jednu osminu proizvoda.

2

Miljenik bogova zapoveda:[7] Mahamatrama u Kosambiju (treba reći: Ko god razdvoji Sangu) koja je sada ujedinjena, ne sme biti primljen u Sangu. Ko god, bio prosjak ili prosjakinja, razdvoji Sangu, mora biti primoran da nosi belu odeću i da živi negde drugde, a ne u vihari.[8]

Napomene:

1.

Sledećih sedam edikta su iz verzije Delhi Topra. Prvih šest je postavljeno 243. godine pre nove ere, a sedmi 242. godine pre nove ere. Prvih šest edikta se takođe pojavljuju na pet drugih stubova.

2.

Značenje je nejasno. Možda znači da je Ašoka dao „oko mudrosti“, ali uzimajući u obzir kontekst, verovatnije je da je prestao da oslepljuje kao oblik kazne.

3.

Slično idejama koje je Buda izrazio u Damapadi 50 i 252.

4.

Identifikacija mnogih od ovih životinja je pretpostavljena.

5.

Ađivike su bili sekta isposnika u drevnoj Indiji koju je osnovao Makali. Gosala, savremenik Bude. Nigante su đaini.

6.

Ovaj natpis se nalazi na stubu u Lumbiniju gde je Buda rođen. Izdat je 249. godine pre nove ere, verovatno u vreme Ašokine posete tom mestu.

7.

Alahabadska verzija, datum izdavanja nije poznat. Reči u zagradama nedostaju zbog oštećenja stuba, ali se mogu rekonstruisati na osnovu tri druge verzije ovog edikta.

8.

Bela odeća laika, a ne žuta haljina prosjaka ili prosjakinje.