ČETRNAEST EDIKTA UREZANIH U KAMENU (7-12)

7

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, želi da sve religije budu svuda prisutne, jer one bez razlike žele da čovek vlada sobom i da ima čisto srce. Ali ljudi imaju razne želje i razne strasti, i mogu raditi sve što hoće ili samo deo toga. Ali onaj ko prima velike darove, a nedostaje mu vladanje sobom, čistota srca, zahvalnost i čvrsta odanost, takva osoba je zla.

8

U prošlosti su kraljevi išli na putovanja radi zadovoljstva, tokom kojih je bilo lova i drugih zabava. Ali deset godina nakon što je Miljenik Bogova krunisan, otišao je na putovanje u Sambodi i tako uspostavio putovanja za Damu.[7] Tokom ovih putovanja dešavale su se sledeće stvari: posete i pokloni bramanima i isposnicima, posete i pokloni u zlatu starijima, posete ljudima na selu, podučavanje Dame i razgovori o Dami sa njima kako je prikladno. Upravo to raduje Miljenika Bogova, kralja Pijadasija, i to je, takoreći, još jedna vrsta prihoda.

9

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako:[8] U vremenima bolesti, za ženidbu sinova i kćeri, pri rođenju dece, pre nego što krenu na put, u ovim i drugim prilikama, ljudi obavljaju razne ceremonije. Posebno žene obavljaju mnoge nedostojne i bezvredne ceremonije. Ove vrste ceremonija mogu se izvoditi na svakakve načine, ali donose malo ploda. Međutim, ono što donosi veliki plod je ceremonija Dame. Ona podrazumeva pravilno ponašanje prema slugama i zaposlenima, poštovanje učitelja, uzdržanost prema živim bićima i velikodušnost prema isposnicima i bramanima. Ove i druge stvari čine ceremoniju Dame. Stoga, otac, sin, brat, učitelj, prijatelj, drug, pa čak i komšija treba da kažu: „Ovo je dobro, ovo je ceremonija koja treba da se vrši dok se njena svrha ne ispuni, to ću učiniti.“[9] Druge ceremonije su sumnjivog ploda, jer mogu postići svoju svrhu, ili ne, a čak i ako je postignu, to je samo u ovom svetu. Ali ceremonija Dame je bezvremena. Čak i ako ne postigne svoju svrhu u ovom svetu, ona proizvodi velike zasluge u sledećem, a ukoliko postigne svoju svrhu u ovom svetu, osoba dobija velike zasluge i ovde i tamo kroz ceremoniju Dame.

10

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, ne smatra slavu i ugled od velike vrednosti, osim ako se ne postižu tako što moji podanici poštuju Damu i praktikuju Damu, kako sada tako i u budućnosti. Jer samo zbog toga Miljenik bogova, kralj Pijadasi, želi slavu i ugled. I kakve god napore Miljenik bogova, kralj Pijadasi, ulaže, sve je to samo za dobrobit ljudi u sledećem svetu, naime, da će imati malo zla. Jer biti bez zasluga je zlo. To je teško kako skromnoj tako i uglednoj osobi da učini, osim uz veliki trud i odustajući od drugih interesa. U stvari, uglednoj osobi može biti još teže da to učini.

11

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Nema dara kao što je dar Dame, [10] (nema poznanstva kao) poznanstva sa Damom, (nema raspodele kao) raspodele Dame, i (nema srodstva kao) srodstva kroz Damu. A ono se sastoji od ovoga: prikladno ponašanje prema slugama i zaposlenima, poštovanje majke i oca, velikodušnost prema prijateljima, drugovima, rođacima, bramanima i isposnicima i neubijanje živih bića. Stoga, otac, sin, brat, gospodar, prijatelj, drug ili komšija treba da kažu: „Ovo je dobro, ovo treba učiniti.“ Čovek ima koristi u ovom svetu i stiče velike zasluge u sledećem dajući dar Dame.

12

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, poštuje i askete i domaćine svih religija, i poštuje ih darovima i počastima raznih vrsta. Ali Miljenik bogova, kralj Pijadasi, ne ceni darove i počasti toliko koliko ceni ovo – da treba da postoji rast u suštini svih religija.[11] Rast u suštini može se postići na različite načine, ali svi oni imaju za koren uzdržanost u govoru, to jest, ne hvaliti sopstvenu religiju, i ne osuđivati religiju drugih bez dobrog razloga. A ukoliko postoji razlog za kritiku, to treba učiniti na blag način. Ali bolje je poštovati druge religije iz tog razloga. Na taj način koristi sopstvenoj religiji, kao i drugim religijama, dok inače šteti sopstvenoj religiji i religijama drugih. Ko god hvali svoju religiju zbog preterane pobožnosti, a osuđuje druge s mišlju: „Pustite me da slavim svoju religiju“, šteti samo svojoj religiji. Stoga je veza (između religija) dobra.[12] Treba slušati i poštovati doktrine koje drugi ispovedaju. Miljenik bogova, kralj Pijadasi, želi da svi budu veoma upoznati sa dobrim doktrinama drugih religija.

Onima koji su zadovoljni svojom religijom treba reći ovo: Miljenik bogova, kralj Pijadasi, ne ceni toliko poklone i počasti koliko ceni rast u suštini svih religija. I mnogi rade na tome – Dama Mahamatre, Mahamatre zadužene za ženske odaje, službenici zaduženi za udaljena područja i drugi takvi službenici. A plod ovoga je da nečija sopstvena religija raste i da se Dama takođe osvetljava.

Napomene:

7.

Bod Gaja, mesto Budinog prosvetljenja, bilo je poznato u davna vremena kao Sambodi ili Vađirasana.

8.

Kalsi verzija, izdata 256. godine pre nove ere, Ašoka je očigledno imao Mangalu Suta (Suta Nipata 258-269) na umu kada je izdao ovaj edikt. Reč ovde prevedena kao ceremonija je mangala.

9.

Druge verzije zamenjuju sledeće do kraja edikta.

Takođe je rečeno: „Velikodušnost je dobra.“ Ali nema dara ili koristi poput dara Dame ili koristi poput koristi Dame. Tamo prijatelj, dobroželatelj, rođak ili drug treba da ohrabri druge u odgovarajućim prilikama: „Ovo treba učiniti, ovo je dobro, čineći ovo, čovek može dostići raj.“ A koje je veće dostignuće od ovoga, dostići raj?

10.

Slično kao Damapada 354.

11.

Ašoka je verovatno verovao da su suština ( saravadi ) svih religija njihovi etički principi.

12.

(Ta samavajo eva sadhu). Ova rečenica se obično prevodi kao „Stoga je sloga pohvalna“. Međutim, samavajo potiče od sam + ava + i: „ujediniti se“.