Četrnaest edikta urezanih u kamenu

(1-6)

1

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, naložio je da se napiše ovaj Dama edikt. Ovde (u mom kraljevstvu) nijedno živo biće ne sme biti zaklano ili prineseno kao žrtva. Ne treba održavati ni svetkovine, jer Miljenik bogova, kralj Pijadasi, vidi mnogo toga što može da se prigovori takvim svetkovinama, iako postoje neke svetkovine koje Miljenik bogova, kralj Pijadasi, odobrava.

Ranije, u kuhinji Miljenika bogova, kralja Pijadasija, stotine hiljada životinja je ubijano svakog dana da bi se pripremio kari. Ali sada, pisanjem ovog Dama edikta, ubijaju se samo tri stvorenja, dva pauna i jelen, i to jelen ne uvek. Vremenom, čak ni ova tri stvorenja neće biti ubijena.

2

Svuda pod vladarstvom Miljenika Bogova, u zemlji kralja Pijadasija, i među ljudima van granica Ćolima, Panđama, Satjaputrama, Keralaputrama, sve do Tamraparnija i gde vlada grčki kralj Antioh, i među kraljevima koji su susedi Antioha[1], svuda je Miljenik Bogova, kralj Pijadasi, predvideo dve vrste medicinskog lečenja: medicinsko lečenje ljudi i medicinsko lečenje životinja. Gde god lekovito bilje pogodno za ljude ili životinje nije bilo dostupno, uvezao sam ga i uzgajao. Gde god lekovito korenje ili plodovi nisu bili dostupni, uvezao sam ih i uzgajao. Duž puteva sam iskopao bunare i zasadio drveće za dobrobit ljudi i životinja.[2]

3

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Dvanaest godina nakon mog krunisanja ovo je naređeno — Svuda u mojoj oblasti Jukte, Rađuke i Pradesike ići će na inspekcijske ture svakih pet godina radi podučavanja Dame, a takođe i radi obavljanja drugih poslova.[3]

Poštovanje majke i oca je dobro, velikodušnost prema prijateljima, poznanicima, rođacima, bramanima i asketama je dobro, neubijanje živih bića je dobro, umerenost u trošenju i umerenost u štednji su dobre. Savet će obavestiti Jukte o poštovanju ovih uputstava istim rečima.

4

U prošlosti, stotinama godina, ubijanje ili povređivanje živih bića i neprimereno ponašanje prema rođacima, kao i neprimereno ponašanje prema bramanima i asketama, sve je više bilo prisutno. Ali sada, zahvaljujući Miljeniku Bogova, kralju Pijadasiju… U praksi Dame, zvuk bubnja je zamenjen zvukom Dame.[4] Viđenje nebeskih kola, povoljnih slonova, vatrenih tela i drugih božanskih znakova nije se dešavalo stotinama godina. Ali sada, pošto Miljenik bogova, kralj Pijadasi, podstiče uzdržanost u ubijanju i povređivanju živih bića, pravilno ponašanje prema rođacima, bramanima i asketama, te poštovanje majke, oca i starijih, takva viđenja su se povećala.[5]

Ove i mnoge druge vrste Dama prakse ohrabrio je Miljenik Bogova, kralj Pijadasi, i on će nastaviti da podstiče Dama praksu. I sinovi, unuci i praunuci Miljenika Bogova, kralja Pijadasija, takođe će nastaviti da unapređuju Dama praksu do kraja vremena; živeći po Dami i vrlini, oni će podučavati Dami. Zaista, ovo je najuzvišeniji posao, podučavati Dami. Ali praktikovanje Dame ne može da obavlja onaj ko je lišen vrline i stoga su njeno podsticanje i rast pohvalni.

Ovaj edikt je napisan kako bi se mojim naslednicima učinilo ugodnim da se posvete unapređenju ovih stvari i ne dozvole da one propadnu. Miljenik bogova, kralj Pijadasi, dao je ovo napisati dvanaest godina nakon svog krunisanja.

5

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: Činiti dobro je teško. Onaj ko čini dobro čini nešto teško. Ja sam učinio mnogo dobrih dela; ako moji sinovi, unuci i njihovi potomci do kraja sveta budu postupali na sličan način, i oni će činiti mnogo dobra. Ali ko god među njima ovo zanemari, činiće zlo. Zaista, lako je činiti zlo.[6]

U prošlosti nije bilo Dame Mahamatre, ali takve službenike sam imenovao trinaest godina nakon mog krunisanja. Sada rade među svim religijama na uspostavljanju Dame, na podsticanju Dame i na dobrobiti i sreći svih koji su posvećeni Dami. Rade među Grcima, Kambodžama, Gandarama, Rastrikama, Pitinikama i drugim narodima na zapadnim granicama.[7] Rade među vojnicima, poglavarima, bramanima, domaćinima, siromašnima, starijima i onima posvećenim Dami – za njihovu dobrobit i sreću – kako bi bili slobodni od uznemiravanja. Oni (Dama Mahamatre) rade na pravilnom tretmanu zatvorenika, na njihovom oslobađanju, i ako Mahamatre pomisle: „Ovaj ima porodicu koju mora da izdržava“, „Onaj je začaran“, „Ovaj je star“, onda rade na oslobađanju takvih zatvorenika. Oni rade ovde, u udaljenim gradovima, u ženskim kvartovima koji pripadaju mojoj braći i sestrama i među mojim drugim rođacima. Zauzeti su svuda. Ovi Dama Mahamatre su zauzete u mom carstvu među ljudima posvećenim Dami da bi se utvrdilo ko je posvećen Dami, ko je utvrđen u Dami i ko je velikodušan.

Ovaj Dama edikt je urezan na kamenu kako bi dugo trajao i kako bi moji potomci mogli delovati u skladu sa njim.

6

Miljenik bogova, kralj Pijadasi, govori ovako: U prošlosti se državni poslovi nisu obavljali niti su izveštaji dostavljani kralju u svako doba. Ali sada sam izdao ovu naredbu da u bilo koje vreme, bilo da jedem, ili sam u ženskim odajama, spavaćoj sobi, kočijama, palankinu, u parku ili gde god, budu postavljeni izveštači sa uputstvima da me izveštavaju o poslovima naroda kako bih mogao da se bavim ovim poslovima gde god da se nalazim. I šta god usmeno naredim u vezi sa ddarovima ili proglasima, ili kada hitni poslovi pritiskaju Mahamatre, ako se u Savetu pojavi neslaganje ili debata, o tome moram biti odmah obavešten. To je ono što sam naredio. Nikada nisam zadovoljan naporima u obavljanju poslova. Zaista, smatram dobrobit svih svojom dužnošću, a koren toga je napor i brzo obavljanje poslova. Nema boljeg posla od unapređenja dobrobiti svih ljudi i svaki trud koji ulažem jeste da vratim dug koji imam prema svim bićima kako bih osigurao njihovu sreću u ovom životu i dostigao raj u sledećem.

Stoga je ovaj Dama edikt napisan da dugo traje i da bi moji sinovi, unuci i praunuci mogli da postupaju u skladu sa njim za dobrobit sveta. Međutim, to je teško učiniti bez velikog napora.

Napomene

1.

Ćoli i Panđe bili su južnoindijski narodi koji su živeli van Ašokinog carstva. Satjaputre i Keralaputre su živeli na jugozapadnoj obali Indije. Tamraparni je jedno od drevnih imena za Šri Lanku. Antioh II Teos iz Sirije (261-246 p. n. e.).

2.

Time je Ašoka sledio savet koji je Buda dao u Samjuti Nikaja, I:33.

3.

Tačne dužnosti ovih kraljevskih oficira nisu poznate.

4.

Ovo se verovatno odnosi na bubanj koji se udarao da bi se objavila kazna prekršiocima zakona. Vidi Samjuta Nikaja, IV:244 .

5.

Kao i mnogi ljudi u drevnom svetu, Ašoka je verovao da će, kada vlada pravedan kralj, biti mnogo povoljnih predznaka.

6.

Ovo je parafraza Damapade 163.

7.

Grci (Jonski) su se naselili u velikom broju na teritoriji današnjeg Avganistana i Pakistana nakon osvajanja Aleksandra Velikog, iako su male zajednice tamo živele i pre toga.