У научно-фантастичном роману Браниславе Јевтовић – Лифт-времеплов – главна јунакиња- књижевница Софија, улази у непостојећи лифт у својој згради.                                              

Тад и започиње њен драматични иницијантски Пут, кружни и спирални, кроз слојеве Времена (прошлог-садашњег-будућег).                                                                                                     

 У тим ходобеспућима кроз Време, у старом фантомском лифту-времеплову, Софија се сусреће са собом самом у различитим периодима живота, али и са неким својим инкарнацијама које диване са: средњевековним српским владаркама (великом жупаницом Аном, кнегињом Милицом, деспотицом Јефимијом, краљицом Теодором, краљицом Симонидом, царицом Јеленом Драгаш…), те Деспотом Стефаном Лазаревићем, светим Бићима (Исусом Христом, Мајком Божјом, Светом Петком, Светим Исидором Пелусиотом, Анђелом-чуваром…), те Вуком Караџићем, киборгом Нотоксом, аутократом Триваном, својом сестром Тијаном, ујка Стајом, оцем Вукајлом, вољеним човеком Теофилом…                                                                                                                                               

Вољом Небесника, Софија се суочава с тајним животом душе у Оностраном, са зачетком Космоса са све својих галаксија и планета, и рађањем живота на планети Земљи…

Лифт-времеплов је комплексна књига натопљена духовношћу, али има и рески слој документарности. Дотиче се свег оног неуралгичног у савременом и свевременом, Српском и Светском друштву. Она тумачи које све опасности вребају од намера заступника  Новог светског поретка: да поробе и значајно смање број житеља планете Земље (кроз вештачки изазване пандемије, присилну вакцинацију и чиповање, распиривање ратова широм планете Земље, наметање виртуелне не-Стварности, ширење Страхова, увођење свеопште роботизације, первертовање Истине, наметање Интереса као јединог покретача Живота…)…