METAPHYSICA

Ostala razmatranja o knjizi, u koja su uključena i stajališta poznatih literata 2


Iz prethodno rečenog proishodi da imamo vrstu dela koja u pojedinačnom i u društvenom smislu oblikuju čovekov život dajući mu ideal, uzor, vrednost, nadahnuće, svrhu – sa čijeg vrela su se napajala nebrojena pokolenja ljudi. Ova dela su nastala u takozvanom herojskom razdoblju, a karakterišu ih nadahnuće, iskušenje, visoka etičnost, snaga volje, pobeda dobra nad zlom, slava i večni život. To su, po književnom rodu uzev, prevashodno spevovi, a njihovi tvorci se gube u izmaglici legende. Ko su bili Homer, slepi pesnik (ovo je bitna značajka za dalje razmatranje ogleda), tvorac Ilijade i Odiseje, ili Valmiki, tvorac Ramajane, teško je ustanoviti. Da li su oni anonimni pesnici, zbirne ličnosti brojnih pesnika, koje je narodna mašta stopila u jednu, ili su uistinu oni koji jesu, to jest kakvim ih prihvata tradicija, nema načina da se rasvetli. Ono što posebno odlikuje ova dela sadrži se u tome da je njihov svet do detalja određen i normiran, proishodeći iz višeg nauma. To je već uobličen svet, sa utvrđenim vrednostima, pogledima na život, stajalištima, verovanjima, običajima, itd. Sve je u spevu predstavljeno do i najmanje crtice – nadzemni svet sa božanstvima i polubožanstvima, zemni svet sa herojima, zlikovcima i običnim ljudima, a tu su i svi društveni redovi, njihovi poslovi, običaji, verovanja, sveštenici, proroci, itd., zatim su tu i bića između dva sveta, muze, nimfe, nereide, satiri, sileni, itd., te podzemni svet i njegovi žitelji, zla demonska bića, itd. E, sad, ono što daje jedinstveni pečat tim delima je neshvatljiva i neponovljiva snaga književnog izraza. „Gnjev mi, boginjo, pevaj…!“, ori se glas slepoga Homera muzama nadahnut i sliva se u spev, kao u jedan stih, pronoseći kroz velove eona kanon svekolikog književnog stvaralaštva.