METAPHYSICA

Prevodilac: Jelena Gavrilović
Broj strana: 412
Pismo: Latinica
Godina izdanja:
Povez: Tvrd
Format: 13,5 x 20,5
ISBN: 978-86-7884-270-2

Zohar Tom IX, Bo/Bešalah

Edicije:
Cena:
4800din
0% popusta!

Prevodilac: Jelena Gavrilović
Broj strana: 412
Pismo: Latinica
Godina izdanja:
Povez: Tvrd
Format: 13,5 x 20,5
ISBN: 978-86-7884-270-2

Izlazi iz štampe u novembru/decembru 2023!

BO

I

„Ako se tada nađe anđeo, posrednik…”

 

Rabin Jehuda kaže da oni koji proučavaju Toru [תורה] i drže zapovesti (tarjag micvot [תרי״ג מצוות]) imaju Zastupnika pred Bogom, umesto Tužitelja, jer kao što postoje tužitelji u donjem svetu, tako postoje i zastupnici na visinama. Rabin Hija se pita zbog čega bi neko ko drži zapovesti morao imati anđela koji ga zastupa. Rabin Jehuda kaže da Bog, doduše, vidi sve, ali isto tako dopušta Drugoj strani (sitra ahra [סטרא אחרא]) da optužuje ljude u ovom svetu.

HaŠem reče Mojsiju: Uđi kod Faraona… jer sam ja učinio da otvrdne srce njegovo…” (Va’jomer Adonaj el Moše: Bo el paro ki ani hihbadetij et libo, Izlazak 10:1; T. Dretar/Daničić). Rabin Jehuda otpoče raspravu i reče: „Blažen je narod koji zna (radosno) klicanje (Tebi)” (Ašre ha’am jode terua Adonaj be’or paneha jehalehun, Psaltir 89:16; A. Jeftić). Koliko bi više ljudi morali da hodaju putevima Presvetoga, blagosloven da je (Ha’Kadoš Baruh Hu [הקדוש ברוך הוא]), i da drže zapovesti Toreda bi baštinili Svet koji će doći (ha’olam ha’ba’aהעולם הבאה) i bili izbavljeni od svih Tužitelja, i u donjem i u gornjem svetu? Jer, kao što postoje Tužitelji u ovom donjem svetu, tako postoje i Tužitelji na visinama, čiji je zadatak da optužuju narod.

Oni koji drže zapovesti Tore i hode pravim putem ne strahuju od svog Gospodara; nad njima su dobri Zastupnici, kao što je pisano: „Ako se tada nađe anđeo, posrednik, jedan od hiljadu… Smiluje se i kaže: Izbavi ga da ne siđe u grob; otkupninu sam našao…” (Va’jhunenu va’jomer pdaehu me‘redet šahat macati hofer, Jov 33:23; Milin). Blažen je, dakle, onaj koji drži zapovesti Tore.

Na to će rabin Hija: „Ako je tako kao što veliš, zašto bi čovek morao imati anđela da ga zastupa, kada je pisano: ‘Jer će ti Ha’Šem biti uzdanica i čuvaće ti nogu da se ne uhvati (u zamku)’ (Ki Adonaj jije be’hisleha ve’šamar ragleha mi‘lahed, Mudre izreke 3:26; Daničić). ‘Ha’Šem će te sačuvati od svakoga zla, sačuvaće dušu tvoju Ha’Šem’ (Adonaj jišmareha mi’kal ra, Psaltir 121:7; Daničić). Jer, Presveti, blagosloven da je, vidi sve što čovek u svetu čini, kako dobro, tako i zlo. Stoga i piše: Može li se ko sakriti na tajno mjesto, da ga ja ne vidim? Govori Ha’Šem’ (Im jisater iš ba’mistarim va’Ani lo erenu num Adonaj, Jeremija 23:24; Daničić)? Ako je tako, šta će nam onda anđeo da nas zastupa ili optužuje?”

Rabin Jehuda odgovori: „Istina je, dakako, da Presveti, blagosloven da je, vidi sve. No, opet je pisano: ‘i dotakni se kostiju njegovijeh i mesa njegova’ (Ve’ga el acmo ve’el besaro, Jov 2:5; Daničić) i: ‘premda si me nagovorio, te ga upropastih ni za što’ (Va’tesijtenij vo le’valo hinam, Jov 2:3; Daničić). Ovo nam govori da je Druga strana dobila dopuštenje da seje optužbe u stvarima koje se tiče ovoga sveta i u to se ne treba petljati. Sve to treba da ostane pod okriljem Presvetoga, blagosloven da je, i ne valja u to gurati nos i čačkati, jer su to uredbe Presvetoga, blagosloven da je. Nije na ljudima da preispituju ove stvari, sem ako se ne radi o istinskim Pravednicima koji poznaju Toru i hode putem mudrosti, proničući u dubine Tore. To je značenje stiha: ‘Blažen je narod koji zna (radosno) klicanje’ (doslovno: trua [תרועה]) (Psaltir 89:16; Daničić), što će reći, koji poznaje puteve blagosloven Ha’Šema; On, naime, izvršava dobro i zlo kroz svoje poslenike, iako bi sve mogao da obavi sam. Otud, kada kaže: ‘Idi Faraonu…,’ Presveti želi da faraon pusti decu Izrailja da idu svojim putem, iako bi mogao da ih izvede ne pitajući ovog ništa, hteo on to ili ne.” 

Rabin Eleazar pripoveda o Roš Ha‘Šani (Novoj Godini [ראש השנה]), Danu suda. On kaže da poslenici zaduženi od Boga da motre na ljudska dela iznose tog dana optužbe protivu počinitelja rđavih dela. Kada Izrailjci greše, oni oslabljuju Boga, kao što Ga krepe i jačaju kada postupaju kako valja.

Rabin Eleazar se pak usredsređuje na deo stiha: „A među njima dođe i Sotona (Satan [שטן]) (Neprijatelj),” osvrćući se na razgovor između Boga i Satane, gde Bog zapravo zaustavlja Satanu u iznošenju optužbi protivu Izrailja (Jisrael [ישראל]), tražeći od Tužitelja da pogleda slugu Božjeg, Jova (Ijov [איוב]). Satana uvek zahteva pravdu od Boga. Saznajemo da je Jovu suđeno zbog toga što je on sam svojevremeno sudio Izrailju, kao jedan od Faraonovih savetnika. Satana je dobio dopuštenje da se ostrvi na Jovove kosti i meso, ali ne i da ga ubije. Bog ne želi da uništi svet na temelju reči Tužitelja, budući da ovaj uvek ima na umu uništenje. Rasprava potom skreće na temu „Svršetka tela” (kec kal basar [קץ כל־בשר]), koji označava Satanu, dok „Svršetak dana” (aharit ha‘jamim [אחרית הימים]) označava Svetost.

 

Na Roš Hašanu, oni koji se pokaju pred Bogom zaslužuju da budu svrstani na stranu Života (Hajim [חיים]); oni koji se pokažu kao prestupnici i bezakonici pak bivaju upisanu u Drugu stranu, koja je Smrt (Mavet [מות]). To pokreće pitanje ravnoteže, budući da se svet sastoji i od Života i od Smrti, te dela nekog pravednika ili grešnika mogu da budu onaj presudni tas na vagi, koji odlučuje o Životu ili Smrti. Čovek ne treba da se izdvaja svojevoljno, jer tako privlači pažnju i postaje laka meta nebeskih grabljivaca. Job, koji se izdvojio i bio strogo i surovo prokušan, nije pristao uz Drugu stranu. Trebalo je, međutim, da udeli deo svoje žrtve Drugoj strani, ne bi li je udaljio od Hrama (Mikdaš [המקדש]). Zaključak ovog poglavlja je da je Bog sudio Jovu, dosuđujući mu najpre dobro, a potom zlo, i na kraju opet dobro. Naravoučenije je da čovek treba da zna šta je dobro, a šta zlo, da bi mogao da se vrati na pravi put, put vrline.