Prvo izdanje ove knjige objavila je beogradska „Prosveta”, 1989. godine. Ne znam kako se i zbog čega desilo da je to izdanje bilo prepuno štamparskih grešaka, ali i korektorskih (ili lektorskih), jer su pojedine reči bile toliko izmenjene da je bilo nemoguće prepoznavanje njihovog značenja. Bilo je još nekih štamparskih manjkavosti, ali neću više o tome, jer upr kos svemu, knjiga je bila hit i rasprodata je za tri meseca.
Kada sam je 2005. godine ponovo pročitala, odlučila sam da je priredim za drugo izdanje, kako zbog pomenutih grešaka, tako i da bih unela neke male izmene u vlastiti stil. Tu se najčešće radi o rečcama poput: ali, jedan/dna, neki, nekako i sl. Zatim promena trajnog prezenta u trenutni, gde je to bilo potrebno. Većina priča je besprekorno napisana i ne zahteva nikakvu intervenciju, no, ima nekih koje bih danas drugačije sročila. Ipak, ostavila sam ih kakve jesu, jer svako doba u stvaralaštvu jednog pisca ima svoj izraz, svoju ideju, stil i ritam, što je uvek praćeno i odgovarajućom interpunkcijom.
I pored ova dva objektivno jaka razloga, nešto treće je najvećma podstaklo moju želju za ponovljenim izdanjem ove knjige. Bila je to sama njena sadržina koja me je svojim sržnim uvidima i iskazima višestruko pogodila. Knjiga je puna prekognicija, kako u pogledu tema koje ću obrađivati u mojim potonjim delima, tako i na nivou onoga što se dešavalo i dešavaće se na ovom tlu; takođe i na mom ličnom planu. Dakle, u njoj su zameci stvaralačkog, opšteg i ličnog. I premda sam te 2005.godine „prošetala” kroz sve priče i napravila odgovarajuću analizu, nisam to svoje htenje dovela do finalizacije, jer su nastajale moje nove knjige i uvek su one imale primat. Tako da, evo me sada, godine 2024. na istom zadatku.
Iako je o ovoj knjizi svojevremeno dosta pisano i govoreno od strane vrsnih književnih kritičara koji su uveliko pridoneli približavanju ove zgusnute i hermetizovane literature čitaocima, ipak su mnoge njene deonice ostale neosvetljene. A pošto je sada vreme razotkrivanja svih tajni – kako sam rekla u jednom intervjuu – želela bih da ponovo prođem kroz sve priče, zadržavaujući se na onim delovima u kojima su značenja zapretena ili prikrivena višestrukim simbolima. Naravno, ne zanosim se time da ću sve „zatvoreno” moći da „otvorim”, jer stvaraočevo nadsvesno uveliko prevazilazi njegov racio, te mnogo toga ostaje enigma i za samog autora.