Стопанице, чуј ме!
СТОПАНИЦЕ, ЧУЈ МЕ
Буди најпоследња што ме разуме
и ако наглавично паднем ко кладе –
стопанице, просрочи ако ли умрем
проклет, с благодаћу божјом паде.
И немојте га оплакивати стога
проклетника с божанским миром –
оставите, да из плеснивога лога
враћа се у вир свештен, неувиром.
Лептире пољупца му не ускрати
лептирасти ионако брзо ће минут
нек звоне калдрмом ко рубља
у свету позлате лажне и срме.
Златна – којој нема ко да врати
кусур – фонтани ћу је поринут
кад твоје лепоте ме зубља
прикуца за наушну луне.