NAJDRAGOCENIJI OKULTNI RUKOPIS   

Jedinstveni rukopis pod nazivom „Presveta trinosofija”  od najvećeg je značaja za sve učenike Masonerije i okultnih nauka. Reč je ne samo o jedinom poznatom mističnom spisu grofa od Sen Žermena, već i o jednom od najvećih dela hermetike ikada sastavljenih. Biblioteke evropskih Rozenkrojcera i Kabalista nesumnjivo su bogate retkim naslovima antičkog filozofskog znanja, ali teško da bilo koja od njih sadrži raspravu veće vrednosti i značaja. Uporno se govori da je Sen Žermen posedovao veličanstvenu biblioteku i da je prikupio brojne rukopise o tajnim naukama koje je namenio svojim učenicima. U vreme njegove smrti… ili nestanka… ove knjige i zapisi su nestali – verovatno su vraćeni u arhiv njegovog društva, mada nema pouzdanih informacija o tome gde se nalaze.

Poznato je da je tajanstveni grof svojevremeno posedovao kopiju vatikanskog rukopisa Kabale, izuzetno dubokoumnog dela koje sadrži doktrine Luciferijanaca, Lucijanaca i Gnostika. Drugi tom „Tajne doktrine” H. P. Balvacka (582-583. str.) sadrži dva citata iz rukopisa koji  je „navodno napisao grof od Sen Žermena”. Delovi pasusa koji se pripisuju mađarskom adeptu nisu jasno naznačeni, ali pošto se čitav tekst bavi značenjem brojeva, možemo pretpostaviti da su njegova zapažanja vezana za mistično tumačenje brojeva 4 i 5. Oba pasusa suštinski su slična delu koje je napisao Žan-Mari Ragon, a koje nosi naziv „Moć brojeva prema Pitagori” . Mahatma Kut Humi govori o „šifrovanim rukopisima” Sen Žermena koji su ostali u rukama njegovog vernog prijatelja i zaštitnika, dobroćudnog princa Čarlsa od Hese-Kasela. (Vidi Mahatmina pisma A. P. Sinetu.) Neki manje važni detalji iz života Sen Žermena, kao i spekulacije o njegovom poreklu i svrsi njegovog delovanja u Evropi, mogu se pronaći u izobilju, ali kada je reč o masonskim i metafizičkim doktrinama koje je objavio, i najtemeljnije proučavanje dela pisaca memoara iz XVIII veka, pokazaće se besplodnim. Koliko je to moguće sa sigurnošću utvrditi, sadašnji prevod i publikacija „Presvete trinosofije” pruža nam jedinstvenu priliku da se bavimo delom koje na… uobičajeni prikriveni i simboličan način… iznosi ezoterične doktrine Sen Žermena i njegovih saradnika.

„Presveta trinosofija” jeste rukopis br. 2400 u francuskoj biblioteci grada Troe. Delo nije pozamašno – sastoji se od devedeset i šest jednostrano ispisanih listova. Kaligrafija je izvrsna. Iako postoje određena odstupanja od pravila pravopisa i akcentovanja, francuski jezik je školski i dramatičan, dok je tekst ukrašen mnogim figurama koje su izuzento slikovite i sjajno iskorišćene. Pored crteža koji prekrivaju čitave stranice, na početku i na kraju svakog odeljka nalaze se mali simboli. Mada je tekst na francuskom, ponegde nailazimo i na slova, reči i izreke na nekoliko drevnih jezika… Tu su i magijski simboli, oblici koji podsećaju na egipatske hijeroglife i nekoliko reči ispisanih simbolima koji podsećaju na klinasto pismo. Na kraju rukopisa, nalazi se nekoliko listova na kojima su ispisane nasumične šifre, verovatno one kojim se koristilo Sen Žermenovo tajno društvo. Delo je verovatno dovršeno tokom druge polovine XVIII veka, mada veći deo materijala datira iz znatno ranijeg perioda.

O istoriji ovog izuzetnog rukopisa, nažalost, nije mnogo toga poznato. Čuveni masonski mučenik, grof Alesandro Kaljostro, između ostalih, i ovu knjigu je poneo sa sobom na svoje kobno putovanje u Rim. Kaljostro je potom bio zatočen u zamku San Leo, a rukopisu se privremeno gubi svaki trag. Kasnije je Kaljostrov književni posed dospeo u ruke jednog generala Napoleonove vojske, a nakon njegove smrti, „Presvetu trinosofiju” je po nominalnoj ceni otkupila biblioteka grada Troe. U svom „Muzeju čarobnjaštva” [Emil] Grijo de Živri, uspeo je malo obogatiti oskudne zapise o ovom rukopisu. On navodi da je tom kupljen na rasprodaji Masenove  svojine, te da se na poleđini knjige nalazi beleška filozofa koji se potpisuje kao (u nastavku paragrafa) „I. B. K. Filotaum” – on navodi da rukopis njemu pripada i da predstavlja jedinu postojeću kopiju čuvene „Presvete trinosofije”, grofa od Sen Žermena, a da je sam grof na jednom od svojih putovanja uništio originalni primerak. U belešci se zatim navodi da je Kaljostro posedovao taj tom, ali da mu ga je inkvizicija oduzela kada je krajem 1789. godine uhapšen u Rimu. (Treba imati na umu da su Kaljostro i njegova supruga posetili Sen Žermena u zamku u Holštajnu.) De Živri nudi sažet opis sadržaja „Presvete trinosofije”, nazivajući rukopis „Kabalističkom alhemijom”, dok Sen Žermena opisuje kao „jednu od zagonetnih ličnosti XVIII veka… alhemičara i svetskog čoveka koji je prošao kroz sve evropske salone i koga je naposletku rimska inkvizicija bacila u tamnicu, ako je verovati rukopisu”.

Naziv rukopisa, „Presveta trinosofija”, bukvalno znači „Presveta trostruka mudrost” ili „Najsvetija trostruka premudrost”. Naslov sam po sebi ostavlja dosta prostora za spekulaciju. Postoji li kakva povezanost između „Presvete trinosofije” i masonskog bratstva Trinosofa koje je 1805. godine osnovao istaknuti belgijski Mason i mistik Žan-Mari Ragon? Za okultno znanje koje je posedovao Ragon, H. P. Balvacki ima samo reči hvale, a za njega kaže da je „pedeset godina proučavao drevne misterije gde god je uspeo pronaći zapise o njima”. Nije li moguće da je Ragon u mladosti ili poznavao Sen Žermena ili stupio u kontakt sa njegovim tajnim društvom? Ragona su njegovi savremenici opisali kao „najučenijeg Masona XIX veka”. Godine 1818. u Loži Trinosofa, održao je niz predavanja o drevnoj i modernoj Inicijaciji, koji je, na zahtev pomenute Lože, 1841. godine ponovio. Ova predavanja objavljena su pod nazivom „Filozofska i analitička predavanja o drevnim i modernim Incijacijama”. Godine 1853. Ragon je objavio svoje najznačajnije delo, „Masonsku doktrinu”. Umro je u Parizu, oko 1866. godine, a dve godine kasnije Veliki Orijent Francuske otkupio je od njegovih naslednika njegove nedovršene rukopise za hiljadu franaka. Mason visokog Stepena je rekao madam Balvacki da je Ragon imao dugogodišnju korespondenciju sa dvojicom orijentalista u Siriji i Egiptu, od kojih je jedan bio koptski gospodin.

Govoreći o Loži Trinosofa, Ragon kaže da je reč o onima „koji proučavaju tri nauke”. Madam Balvacki zapisala je: „Ragon je svoja proučavanja zasnovao na okultnim svojstvima tri jednake linije ili stranice trougla i osnovao čuveno masonsko društvo Trinosofa.” U suštini, Ragon simboliku trougla opisuje na sledeći način: prva stranica ili linija predstavlja mineralno kraljevstvo koje je prva tema izučavanja Učenika; druga linija predstavlja biljno carstvo koje Pomoćnici nastoje razumeti, jer u ovom carstvu počinje materijalizacija tela; treća linija predstavlja životinjsko carstvo i ono je kruna istraživanja Majstora Masona. Za Ložu Trinosofa je rečeno da je: „U jednom trenutku bila najmudrije društvo Slobodnih zidara ikada viđeno. Ona se pridržavala drevnih obeležja, ali je nudila jasnije i potpunije objašnjenje simbola Masonerije od tumačenja koja nude simboličke Lože.” Sastojala se od pet Stepena. Na trećem, Kandidati za Inicijaciju su dobijali filozofsko i božansko objašnjenje Legende o Hiramu. 

Egipatska interpretacija masonskog simbolizma koja je i više nego očigledna u spisima Ragona i drugih francuskih masonskih akademika iz istog perioda (kao što su Kurt de Žebelin i Aleksandar Lenoar), takođe se može uočiti i u figurama i jeziku Ragonovog rukopisa. Kada govori o Mizraimskom obredu, koji se naziva i Egipatskim obredom, Ragon razlikuje 90 Stepena masonskih Misterija. Stepene između 1. i 33. naziva simboličnim; od 34. do 66. su filozofski Stepeni; od 67. do 77. mistični; a od 78. do 90. Kabalistički. Moguće je i da egipatsko Slobodno zidarstvo Kaljostra potiče od Sen Žermena ili od nekog zajedničkog tela posvećenika čiji je pokretački duh bio Sen Žermen. Kaljostro u svojim memoarima jasno ističe da ga je u Red vitezova Templara inicirao Sen Žermen. De Luče  je, prema rečima savremnog pisca koji se bavi Kaljostrom, fantastično dočarao posetu Alesandra i njegove žene, grofice Feličani, Sen Žermenu u Nemačkoj i njihovu kasniju inicijaciju u red Rozenkrojcera čiji je on bio Veliki Majstor, odnosno poglavar. Nije teško poverovati da je Kaljostro od Sen Žermena dobio „Presvetu trinosofiju”, te da je rukopis u svakom pogledu autentičan dokument ovog društva.

Termin trinosofija prikladno oslikava trostruko značenje sadržaja knjige, drugim rečima, nagoveštava da je treba tumačiti uz pomoć tri ključa. Sudeći po simbolima, jedan od ključeva jeste alhemija ili hemija duše, drugi esenski kabalizam, a treći aleksandrijski hermetizam, odnosno misticizam kasnijih Egipćana. Iz ovakvih fragmenata predanja Rozenkrojcera koja su danas poznata, očigledno je da su Braća Ružinog Krsta posebno poštovala ova tri oblika drevne mudrosti, te da su simbole ovih škola izabrala za nosioce svojih ideja.

Tehnički zadatak dekodiranja hijeroglifa kojima je prožeta „Presveta trinosofija” dodeljen je dr Edvardu K. Gecindžeru, vrhunskom stručnjaku za drevna pisma i jezike, koji je trenutno angažovan na dekodranju primitivnih kodova u Knjizi postanja. Sledeći odlomak iz njegovih beleški daće nam uvid u poteškoće koje sa sobom nosi dekodiranje:

„Arhaični spisi obično su napisani jednim sistemom slova ili znakova, ali oni drevni pojedinci koji su poznavali svete misterije života i određene tajne nebeske cikluse, nikada ovakvo znanje nisu poveravali običnom pisanju, već su osmislili tajne kodove pomoću kojih su sakrili svoju mudrost od nedostojnih. Svaka od ovih zajednica ili prosvećenih bratstava imala je sosptveni kod. Oko 3000. g.p.n.e. samo su Inicirani i njihovi pisari umeli da čitaju i pišu. U to vreme bili su aktuelni jednostavniji metodi prikrivanja, kao na primer, izbacivanje pojedinih slova iz reči tako da preostala slova daju reč potpuno izmenejnog značenja. Kako je civilizacija napredovala, osmišljeni su drugi sistemi, sve dok ljudska domišljatost nije dostigla krajnji vrhunac u nastojanju da prikrije, a opet ovekoveči sveto znanje.

Kako bi se dešifrovali drevni spisi religijske ili filzofske prirode, najpre se mora ustanoviti kod ili metod prikrivanja kojim se koristio pisar. Za dvadeset godina koliko se ovim bavim, nikada nisam naišao na tako genijalne kodove i metode prikrivanja kao što se mogu naći u ovom rukopisu. Samo u nekoliko navrata celi izrazi napisani su istim alfabetom; obično se koriste dva ili tri oblika pisanja, negde su slova napisana naopako, obrnuto ili je tekst napisan otpozadi. Samoglasnici su neretko izostavljeni, a ponekad nedostaje nekoliko slova, dok tačke označavaju koliko ih ima. Svaka kombinacija hijeroglifa činila se nedokučivom, ali, nakon sati uloženih u raslojavanje alfabeta, pojavila bi se po koja poznata reč. Ovo bi nagovestilo nešto o jeziku koji je korišćen i ukazalo na mesto gde bi kombinacija reči mogla počinjati, a potom bi se rečenica postepeno slagala.

Različiti tekstovi napisani su na haldejskom hebrejskom, jonskom grčkom, arapskom, sirijskom, klinopisu, grčkim hijeroglifima i ideografima. Osnovna ideja kojom je rukopis prožet jeste nadolazeće doba kada će se Noga Velikog Čoveka i Vodolija zodijaka sresti u konjukciji tokom ravnodnevice, što će označiti kraj ciklusa od 400.000 godina. Ovo ukazuje na kulminaciju eona, kao što je pomenuto u Apokalipsi: „Gle! Ja pravim novo nebo i novu zemlju”, što nagoveštava niz novih ciklusa i novo čovečanstvo.

Ličnost koja je prikupila materijal za ovaj rukopis je doista osoba na čijem bi se duhovnom razumevanju moglo pozavideti. On je, nesumnjivo, ove raznolike tekstove sakupio iz različitih delova Evrope, a to da je ispravno razumeo njihov značaj, jasno pokazuje činjenica da je pokušao da sakrije četrdesetak odlomaka iz drevnih tekstova tako što ih je umetnuo u sopstvene pisane redove. Pa opet, čini se da njegov tekst nema nikakve veze sa ovim drevnim spisima. Kada bismo se tokom dekodiranja rukovodili onim što je ovaj eminentni akademik napisao, nikada ne bismo doprli do misterije skrivene u zagonetnim rečima. Ovaj stručnjak je napisao čudesnu duhovnu priču, a potom, u svoj narativ upleo još jednu divnu priču. Ovako je postignut efekat priče u priči.”

U reizdanju francuske verzije rukopisa, pravopis i interpunkcija isti su kao i u originalu. Međutim, određene osobenosti kaligrafije bilo je nemoguće reprodukovati. U nekim delovima interpunkcija je nejasna, akcenti izostavljeni, a crtice različitih dužina ubačene su kao dopuna redovima. Ovaj rukopis je svakako kopija, kao što je „Filotaum” naglasio. Kako prepisivač nije upoznat sa korišćenim alfabetima, arhaični karakteri i hijeroglifi kriju omanje nepravilnosti u formi.

Značajan broj napomena i komentara ostavljen je za kraj, pošto se to učinilo adekvatnijim rešenjem od prekidanja kontinuiteta teksta učestalim umetnutim opservacijama.

„Presveta trinosofija” nije rukopis namenjen početnicima. Jedino temeljnim proučavanjem i promatranjem može se razmrsiti klupko njegove kompleksne simbolike. Iako je tekst predstavljen krajnje jednostavno, svaki red je duboko zagonetan. Svaki naučnik koji se bude posvetio pažljivom proučavanju knjige i analizi njenog sadržaja, shvatiće zašto se ona naziva „najdragocenijim poznatim rukopisom okultizma”.

Menli Palmer Hol