METAPHYSICA

U susret delu Gnoza, Borisa Muravjeva


REČ ČITAOCU

Osobe koje se zanimaju za ezoterične teme možda su pročitale delo Petra Uspenskog, objavljeno nakon njegove smrti. Delo su objavili njegovi zakoniti naslednici, pod naslovom „Fragmenti nepoznatog učenja.“ Ideje sadržane u njima prikupio je autor od „G“-a, a prema „G“-u osnova njegovog učenja bila bi: „Za one koji to već znaju, reći ću da je ovo ezoterično hrišćanstvo“

Zato je čudno što se naslov dela odnosi na nepoznato učenje. Ezoterična hrišćanska tradicija se uvek čuvala u određenim manastirima u Grčkoj, Rusiji i drugde. Iako je tačno da je ovo  znanje u osnovi bilo hermetično, njegovo postojanje je ipak bilo poznato, dok pristup njemu nikada nije bio zabranjen onima koji su pokazivali veliko interesovanje za ove probleme.

Ako izvesni odlomci mogu navesti čitaoca da pomisli kako je knjiga u određenom pogledu vrsta sinkretizma nekoliko tradicionalnih učenja, mi sa svoje strane ne sumnjamo da su „Fragmenti“ sistema, objavljeni u delu Uspenskog, preuzeti u najvećoj meri iz Otkrivenja, rođenog iz velikog ezoteričnog bratstva, gde se aludira na Poslanice Rimljanima apostola Svetog Pavla.

Ovi fragmenti zato potiču iz pravog izvora. Međutim, kako je tačno naznačeno u naslovu, delo Uspenskog sadrži fragmente tradicije, donedavno samo usmeno prenošene, od kojih sveobuhvatna studija može otvoriti put ka Otkrivenju.

Naši odnosi sa Petrom Uspenskim, kojeg smo dobro poznavali, opisani su u članku objavljenom u „Sintezama.“ Ovde moramo ponovo da potvrdimo kako je, uprkos velikoj želji da delo objavi za svog života, Uspenski uvek oklevao da to učini. Mi smo snažno insistirali  da to ne učini zbog opasnosti od objavljivanja fragmenata i skrenuli mu pažnju na nejasnoće u izlaganju određenih bitnih tačaka. Činjenica da su „Fragmenti“ izdati tek nakon autorove smrti, odnosno više od dvadeset godina nakon nastanka knjige, potvrdio je naš stav.

Sledeća studija se direktno zasniva na izvorima hrišćanske orijentalne tradicije, na svetim tekstovima, njihovim komentarima, a posebno na zbirci Dobrotoljublje, i, na kraju, učenju i disciplini koju su prenosili oni koji su se striktno oslanjali na tradiciju. Zato postoje sličnosti između naše studije i dela Uspenskog, jer su izvori delimično isti. Ali pažljivo ispitivanje naročito će ilustrovati nepotpuni karakter dela Uspenskog, kao i njegove greške i odstupanja od prave doktrine. Značaj koji se pripisuje dijagramima u ezoteričnoj tradiciji dobro je poznat.  Njihova svrha omogućava prenos znanja tokom vekova i pored toga što civilizacije propadaju.

Ozbiljne greške u objašnjenju posebno važnog dijagrama naznačene su u gore pomenutom članku objavljenom u „Sintezama”. Još je otvorenije za kritiku je mesto koje je čoveku dodeljeno u dijagramu pod nazivom „Dijagram svih živih bića“*. Posle brojnih argumenata kojima se demonstrira „ništavilo“ ezoterično nerazvijenog čoveka i nebitnost njegovog položaja u univerzumu, čovek je stavljen u ovaj veštački i komplikovani dijagram, u ravni sa anđelima i arhanđelima. To će reći, unutar carstva Božijeg, predstavljenog gornjim kvadratom, iako je Hristos kategorički potvrdio da je ulaz u ovo kraljevstvo zabranjeno onima koji se nisu „ponovo rodili“,  pri čemu se aludira na drugo rođenje, što je objekat i svrha svih ezoterijskih dela. Na ovom dijagramu mesto čoveka prema Jevanđelju, ili, drugim rečima, čoveka u kome ovo delo još uvek nije urodilo plodom, ali čije latentne sposobnosti treba da se razviju, zapravo stoji između dva kvadrata na kojima se nalazi i čini vezu između vidljivog i nevidljivog sveta.

Još ozbiljnija greška je koncept čoveka-mašine, koji je posledica njegove neodgovornosti¹¹. Ovo se formalno razlikuje od doktrine o grehu, pokajanju i pristupu spasenju, to jest osnovi Hristovog učenja.

Potpuna iskrenost, ljudska inteligencija i dobra volja nisu dovoljni da spreče greške i odstupanja u svim pitanjima koja se odnose na domen (biblijskog) Otkrivenja, jer nisu u potpunosti nadahnuta njime. Greške i odstupanja koja se mogu naći u „Fragmentima“ pokazuju da ovo delo nije napisano ni po nalogu, niti pod kontrolom velikog ezoteričnog bratstva. To je zato što su podaci na kojima se knjiga temelji fragmentarne prirode. Na ezoteričnom polju, fragmentarno znanje je puno opasnosti. Dela drevnih autora, poput svetog Ireneja, Klimenta  Aleksandrijskog, Jevsevija iz Cezareje, koja se bave jeresima što su se dogodili tokom prvih vekova naše ere, potvrđuju istinu rečenog. Od njih, na primer, saznajemo da su neke gnostičke škole prihvatile nesavršenost stvorenog sveta ne pitajući se za razloge ove nesavršenosti. To ih je navelo na prečice u razmišljanju i izvođenje zaključaka kao što su nemoć Stvoritelja, Njegova nesposobnost, ili čak Njegova zla priroda. Nepotpunost je samim tim izvor jeresi. Garant protiv odstupanja može biti samo ono što tradicija naziva pliromom, to jest plentudom, obuhvatajući gnozu u celini.

*U našem izdanju pomenuti dijagram nalazi se u poglavlju XVI, str. 380.