SILAZAK U DONJE SVETOVE 3

„Došlo vreme“, reče Morž,
„Da se sve razmotri:
Cipelice i lađice,
Kraljice i cvekle,
Zašto more vrelo vri,
Čemu svinji noge tri?“
(Morž i Ostrižice /strofa/, Luis Kerol, iz knjige Alisa u svetu ogledala, u prepevu Luke Semenovića)

E, ovo me najviše zanima – čemu svinji noge tri?! Uistinu, čemu? Premda je dubiozna i veza između kraljice i cvekle. Cccc… Ko će razumeti zagonetke sveta? Stvari deluju kao izvrnute rukavice, pa navlači, nateži, ali nikako ne ide. I utegnute lone, i tregeri na ušima, i bodljikav šal, i napudrani obrazi, naočari za sunce, smartfon, vejp… priča koja teče… Kraljica i cvekle, kako to arhaično zvuči!
No, u čemu je caka ovog razmatranja? U priči koja teče… Da li je Alisa sanjala, ili je zaista bila u zemlji čuda i u svetu ogledala? Sudeći po nama, zbivajućima, njeni doživljaji su stvarni da stvarniji ne mogu biti. I mi živimo u svetu čuda i svetu ogledala. Zato je Alisa uvek aktuelna. U njenom svetu stvari su uvrnute, ali su uvrnute i u našem svetu. Nema razlike. Umite oči i zurite izbistrenim pogledom. Zaista, zaista vam kažem, videćete čuda nad čudima! Svinju s krilima a bez tri noge, cveklu na prestolu a kraljicu u turšiji, i cipelice na uzavrelom moru a lađe ne devojačkim nožicama…! Ma čuda neviđena, kad vam kažem! A zašto je tako? Pa zbog naličja racionalizma, njegovog alter ega. Sve ima svoj alter ego, što ga ne bi imao i racionalizam. Kad se ego uskovitla u svojoj preuznesenosti, alter ego cirkuzira svojom izvrnutom logikom. „Život je ogledalo zabune“, reče jedan iščašeni beskućnik. Hm… a gde se tu uklapa Faeton? E, to je već priča koja teče…
Jednog dana svita preuznesenih učenjaka, na čelu sa skrutnutim u svojoj važnosti, preuzvišenim VI, ili AI, drukčije rečeno, nestrpljivi da Faetona što pre pošalju na njegovu svetu misiju pronalaženja IT-ija u dubini svemira, veoma udaljenoj galaksiji, planeti čija su koordinate matematički nepogrešivo proračunate, opremiše lađu da plovi zvezdanim morem do svog konačnog cilja. U tom trenutku, i to vrlo značajnom trenutku, najveća brzina kretanja zvezdane lađe bila je 300 km/sek, što znači hiljadu puta sporije od brzine svetlosti. Nu, smeli Faeton se nije dao obeshrabriti tom, za kukavice, obespokojavajućom sitnicom. „Oću letim, sad!!!“, udarao je nožicom o pod i uzvikivao svojim piskavim glasićem ove istorijske reči, sročene po jezičkim pravilima onosnatrućeg vremena. I sve što je u tom evolutivno-istorijsko-progresirajućem trenutku bilo otkriveno i konstruisano ugrađeno je u lađu, između ostalog i kapsula za oživljavanje neograničen broja puta, pa jedna strastvena i putena robotica, programirana svim seksualnim umećem da joj zavidi i tvorac Kama sutre, koja će našem Faetonu zadovoljavati i najmaštovitije libidozne prohteve, pa delikatesna i preukusna hrana kompresovana u nano jedinice da mu traju N-hiljada svetlosnih godina, pa jedinstvena biblioteka u trenutnom nastajanju kad se aktiviraju najslavniji VI književnici sveta ikada, pa isto tako neuporedivi VI kompozitori, pa VI mazala, VI lekari, inženjeri, tehničari, pomoćne alatke, navigacija, simulirana porodica… a nisu zaboravljena ni ona psiho i libido stimulativna sredstva… Ukratko, na sve se mislilo. I tako je porinuta lađa da plovi zvezdanim morem, a u nju su stavljene sve želje i nadanja naučne svite, pa i celog čovečanstva, da će se konačno ostvariti kontakt sa drugim intergalaktičkim civilizacijama. Kosmički centar NASA-e pratio je na svom moćnom 4D displeju trajektoriju INTRUDERA, kako je ovo čudo tehnike smelo nazvano, i održavao živu vezu s neustrašivim Faetonom…
Šta dalje kaže priča koja teče? Dok je Faeton jezdio svemirskim bespućem, na Zemlji je sve bilo isto. Sunce je ujutru izlazilo a uveče zalazilo; Luna je menjala ćudi; vetar je duvao na sever, pa se vraćao na jug; noć i dan su se preganjali; oblaci su zatamnjivali nebo i prosipali kišu; s proleća se lišće zelenilo na drveću, a zimi je opadalo; cveće je cvetalo i venulo; reke su se ulivale u mora; psi su lajali, mačke mjaukale a petlovi kukurikali; ponekad, uistinu retko, zaiskrila bi ljubav, mladić bi zavoleo devojku i devojka bi zavolela mladića; deca su se rađala, starci su umirali; uglavnom, ničeg novog pod Suncem…
(…)
gledam kako lišće pada i cveće cveta,
kako godišnja doba dolaze i odlaze…
Sekov haiku.
Ali, jednog dana slučio se trenutak kad su svi relevantni faktori na našem globu doneli, nezavisno jedni od drugih, konačne odluke koje su neodložno morale da se sprovedu u delo! „Kucnuo je čas!“, rekoše svaki za sebe. „Nema više vremena za odlaganje!“ …I tome slično. Zaista, plus i minus vremenske skale zlokobno su se izjednačili. Nulti čas je otkucao. Verski poglavari postojećih religija smatraše, svak za sebe, da dolaze, redom, Mesija, Hrist, Maitreja, Kalki Avatar, Alah i da svi ljudi sveta konačno moraju postati njihovi istovernici! Jedni ideolozi pak smatraše kako je nedopustivo da diktature i dalje postoje već svi ljudi moraju živeti u slobodnom društvu, zajednici svih građana, drugi govorahu kako komunistička avangarda i centralna vlast mogu obezbediti ljudima sreću kroz kontrolisane oblike organizovanog društva, treći da samo autokratija pruža sigurnost i svetski mir… Učenjaci su došli do tog zajedničkog stava da sve treba prepustiti moćnom bogofalusorazumu, neuporedivom sintetičkom raciju, prema kome je ljudski um skroman poput pačijeg. Humanisti su pak zaključili kako žele da razviju konačan osećaj divljenja i uzbuđenja prema velikim mogućnostima ostvarenja boljeg života kako za sadašnja tako i za pokolenja koje tek treba da se rode. Političari su davali sve od sebe da dograbe tuđa bogatstva, a ekonomisti su pumpali BDP kako bi se dostigao rekordni rast potrošnje… Pretio je rat svih protiv svih. AI vojni stratezi, videvši da se taj obrazac ljudskog ponašanja neprestano ponavlja, odlučiše da zbrišu sav biološki život sa lica zemlje. U tom cilju izdata je komanda da se aktivira vatromet planetarnih razmera. Nebrojene vrste nuklearnih raketa dugog i kratkog dometa, na hiljade njih, prekrile su nebo i razigrano letele u svim pravcima… I mir zavlada na Zemlji!
A Faeton? Izgubivši vezu sa NASA centrom, konsultovao je svog VI savetnika, koji mu je objasnio šta se najverovatnije dogodilo na Zemlji. Kaže najverovatnije zato što nema mogućnost izricanja apsolutnih procena. Faeton je shvatio da je njegova misija neuspešno okončana. Našao se sam usred svemirskog bespuća. Iako je na desetine puta dosad umirao i oživljavao se, izgubio je volju da i dalje to čini. Nije mogla da mu ugodi ni njegova sintetička družbenica, uvek rada da mu pruži seksualni ugođaj. Izgubio je i apetit. Setio se Zenonove strele koja uvek leti u mestu. Shvatio je šta to znači! Večno isto… Odlučio je da i biološki okonča ovu uzaludnu misiju. Legao je u svoju kapsulu i uzeo tabletu za slučaj krajnje nužde, koja će ga mekano preneti u večni san kao kad majka uspavljuje svoje čedo. „Nema više heroja“, zaključio je. INTRUDER će nastaviti putovanje sam. Dok je tonuo u san bez snova, u već zamućenoj svesti pojaviše mu se kraljica i cvekla. Sve mu postade jasno, i on se osmehnu…