FAETONTOV LET 2

Da od semena čoveka

neće postati čovek

i da od semena masline

neće postati maslina

to se može izmeriti

aršinom smrti.

Oni što žive

ispod zemlje

u kugli od cementa,

njihova snaga nalik je

travki

koju šiba vejavica.

Pustoš biva istorija.

Termiti je kleštima

zapisuju u pesak.

I niko neće proučiti

pokolenje

što se neumorno trudi

samo sebe da uništi.

(Psalm, Peter Huhel, u prepevu Zlatka Krasnog)

U postojećim uslovima života, gde je glavna društvena igrica Lov na himere uma, stigli smo do nivoa Bliski susret sa vanzemaljskim civilizacijama. No, kao što je pokazao pesnik Alen Ginzberg, sa većim naučno-tehničkim iskorakom anomalije i paradoksi života sve se više produbljuju. I oni obuhvataju ceo glob, sa svime što on sadrži u sebi, organsko i neorgansko, krećući se po magnetnoj osi sever-jug.  Posledica toga je totalna distorzija, gde se sve izobličuje kao komad lima pod pneumatskom presom. Mi, ljudska bića, ne primećujemo ovu distorziju zato što je proizvodi naš um, te nama ona stoga izgleda kao evolutivno-progresirajući proces kojem se moramo organizaciono prilagoditi. Dakle, mi je ne opažamo kao nešto esencionalno, već kao akcidentalno, a to će rešiti sitna tehnička podešavanja. Preovlađujuća moderna misao smatra da čovek ima neograničenu sposobnost prilagođavanja na promenjene okolnosti, te stoga bez zadrške utiče na promenu okolnosti. Ali to je fatalna zabluda.

Da budem precizniji – koliko naučno i tehnički više iskoračujemo u „fundamentalnim istraživanjima“ i te pronalaske potom primenjujemo u životu, anomalije i paradoksi u našoj ravni postojanja bivaju sve veći.

Naučna Industrija proždire ljudski rod…, reči su pesnika.

Zašto je tako? Zato što pokušavamo da promenimo prirodni poredak, koji je nepromenjiv. Moje stajalište kroz celo ovo razmatranje glasi da se mora poštovati prirodni poredak. Da bi stvari bile potpuno jasne, treba reći: nauka i tehnika su izraz čovekove volje, i to one magijske! Ta volja silom menja prirodni poredak! Još jednom ću ponoviti – korist od toga je beznačajna, ali je šteta nesaglediva!

Mladi, iskusni, muževni Faetont, naoružan čvrstom verom, priprema svoj odsudan let u kosmičko bespuće. To je logičan sled događanja kojem vode evolucija, istorija i progres, nadograđeni sintetičkom inteligencijom. Sva pregnuća homo sapiensa, od samog njegovog nastanka, neumitno su vodila ka ovom trenutku. Prethodno je priroda pripremala uslove za pojavu te krune svekolike evolucije. Potom je čova sam stasavao, gradio sebe, jačao u glavi i mišicama, idući sigurnim koracima ka potpunoj vladavini na Zemlji. Pri tom je morao temeljno da istrebljuje svoje zaostale srodnike, na isti način i nekorisne životinjske specije, da zagađuje i truje vazduh koji udiše, vodu koju pije, plodno tlo i hranu koja iz njega dobija – jer sve je to logičan sled kretanja, neumitan, jedini ispravan i dokaziv samim tim što je racionalan. Svaki trenutak je logičan sled svih prethodnih trenutaka, ne samo na ovoj planeti već i u kosmosu. Ergo, Faetont će osvojiti  kosmička prostranstva! Zaključak je prost i svak onaj ko sumnja u ovu gvozdenu logiku preispoljna je budala!

I tako, stojeći na čvrstom temelju logičke konkluzije, Faetont vrši matematičke proračune trajektorija kako bi stigao do prve planete nalik Zemlji s mogućnošću naseljavanja, da i na njoj primeni već oprobani sled događanja – da istrebi, zagadi, otruje, opustoši – pa će, kad to obavi, ići dalje… Ta planeta je od Zemlje, ili od njega, koji je postao žižna tačka vascelog kosmosa, udaljena 124 svetlosnih godina. Da se podsetimo, brzina svetlosti iznosi 300.000 km/sek, a trenutne moći Faetonta su oko 200 km/sek, što znači 1500 puta manje. Uh, za toliko je ona planeta zaštićena od homo terrorusa! Ako sve u kosmosu podleže zakonu sinhroniciteta, tad je na njoj verovatno sveopšte slavlje kako organskog tako i neorganskog života zbog iznete činjenice. Ali Faetont vredno radi na uvećanju svojih moći. Svaki naučno progresirajući korak je u odnosu na prethodni dvostuko veći, što znači…

„Ali taj korak“, razmatra Sumnjalo, „ima dva smera. Prvi smer je uzrok, a drugi je posledica – to jest, prividan napredak i uništenje, pri čemu je napredak mali, a uništenje ogromno. Ne postoji jednosmerno kretanje, osim kao distorzija.“

I upravo to izobličenje osnovno je svojstvo uma našeg savremenog Faetonta. On veruje u jednosmernost. A ona se može izmeriti aršinom smrti…