UROĐENO I ODROĐENO 6
(…)
Ako li taj ti život se zgadi,
livade kosi i zemlju ori,
konje i mazge timari, gladi,
i pismenošću glavu ne mori;
od vrednog rada skupićeš dosta,
al ma i tr’o lan drage volje,
šta od rmbanja tvoga preosta?
Na krčme sve se straći i drolje.
Košulju, kaput kićen i gaće,
ruvo i dronjke, biće ti bolje,
pre nego budu podrti jače,
na krčme straći sve i na drolje!
(…)
(Balada dobrih saveta propalicama /deo/, Fransoa Vijon, u prepevu Vladete R. Košutića)
E, ova kao da je napisana za naše doba!
Uzeću i ovaj nastavak ogleda kako bih do kraja obradio temu prosvetiteljstva i doktrinu racionalizma. U prošlom poglavlju pomenuo sam ustrojenje savremenog društva, koju ću sada predočiti čitaocu. Kad kažem „savremenog društva“, tad podrazumevam društvo nakon buržoaske revolucije u Francuskoj 1789. godine. Masonstvo je tad bilo najnaprednija misao Evrope, i po njegovim idejama uređeno je i organizovano moderno društvo. Postepeno, naučno i tehnički dominantne evropske države širile su masonske ideje po svetu među verski, kulturno i rasno različitim narodima kao svepovezujuće karike koje tvore svetsku porodicu naroda. Već s kraja 19. veka formirana je avangarda sa ciljem da nezadrživo vodi svet u pravcu neomeđenog napretka, a to je zahtevalo temeljno preuređenje društva, kao i usvajanje i primenu osnovnih načela nauke i prosvete. Bez obzira na politički sistem, društveno uređenje i oblik vladavine, ove postavke su sačinjavale srž svakog društva.
Stožerni simbol masonstva je Solomonov hram. Pošto je, po legendi, prvobitni Solomonov hram bio porušen, dužnost svakog člana Masonske lože je da pruži svoj doprinos obnovi i izgradnji Hrama. Suštinski rečeno, ideja Solomonovog hrama zapravo znači idealno uređenje društvene zajednice. To je zajednica u kojoj će svaki pojedinac naći svoje mesto, ostvariti sebe, biti odgovoran član društva i zdušno s drugima graditi bolje sutra za sve. Građanski zakon je garant da će se prava svakog pojedinca poštovati. Nauka ima ulogu da saznaje zakone prirode i društva, te da ih primenjuje na dobrobit ljudskog roda, a prosveta obrazuje ljude sa idejom prosvetljivanja duha i uma znanjem da bi razumeli svet u kome žive, da bi ga prihvatili i dali svoj doprinos. Prosveta i nauka su dobile ključne uloge u društvu. Uvedeno je obavezno opšte obrazovanje, pa čak i obrazovanje višeg stepena. U osnovi, cela arhitektonika društva sačinjena je tako da svaki član zajednice, i potpuno nesvestan toga, ostvarujući lične ciljeve u okviru ideala, ujedno daje, bez obzira na svoj rang, doprinos obnovi i izgradnji Solomonovog hrama. Ceo ovaj obrazac bio bi divan da nije do krajnosti formalizovan. O tome sam opširnije pisao u svom ogledu Propast knjige, a ovde ću se time baviti s drugačijeg stajališta.
Problem takozvane prirodne nauke sadržan je u tome da čovek svoj metod zasnovan na razumu smatra jedinim merilom stvari u prirodi, te da samim tim poseduje i neprikosnoveno pravo da o svemu odlučuje po svom nahođenju, bez etičkih ograničenja. Posledice takvog stajališta više su nego očigledne.
Problem takozvane društvene nauke sadrži se u tome da su njena stajališta odviše opšta, aproksimativna i ekstenzivna, ali se i pored toga uzimaju kao neupitna. Pozitivizam u njenoj osnovi čini je jalovom i besmislenom. Ono što sam u prethodnim nastavcima imenovao kao razglabanje.
U osnovi, idealističko stajalište masonstva je da, izgradnjom i obnovom Solomonovog hrama, društvo ide ka beskrajnom blaženstvu, te u tom smislu sve u arhitektonskom modelu sveta ima svoju svrhu.
Jer, nauka daje građu prosveti, koja obrazuje mlade u tom duhu. Mladi, pak, stasavaju u duhu razuma i humanosti, itd.
Ipak, ponoviću ono što sam ranije više puta naglašavao, duh racionalizma i prosvetiteljstva već je dvaput pao na ozbiljnom testu, a reč je o dva svetska rata u prošlom veku (nezamislivom razaranju, pogibiji miliona nedužnih ljudi, krvožednosti, itd), dok nam danas preti nuklearni rat s pretpostavkom potpunog uništenja života na Zemlji. Nije li posredi oprečnost između ideala i stvarnosti? Nagomilana racionalna „znanja“ postaju pretnja po život! Eto sablasnog primera odrođenosti.
Nastaviću bavljenje ovom temom kako bih izneo neke zanimljive podatke radi živopisnijeg prikazivanja ukupne problematike racionalizma i prosvete. Elem, naučna zajednica broji blizu devet miliona članova u celom svetu, s tim da je ta cifra u konstantnom porastu. Broj prosvetara, ili prosvetnih radnika, iznosi pak na desetine miliona. Prema poslednjem podatku, to je cifra od približno devedeset četiri miliona. Obrazovnih ustanova ima oko pet miliona i petsto hiljada. Uzima se da je edukacija najvažnija stavka svakog modernog društva.
Pristup nastavi je uglavnom jednoobrazan. Svi učenici pohađaju istu nastavu, koja ne pravi razliku između njihovih sposobnosti, darovitosti, sklonosti, itd. Osim toga, zbog striktne primene ljudskih prava, koja važe za sve bez izuzetka, istom ovom nastavom obuhvaćena su i deca ometena u razvoju zajedno s darovitom decom, kao i onom koja imaju odijum prema školskoj nastavi. Ne treba ni reći koliko se nivo nastave i prenošenja znanja na taj način obara.
Međutim, sve više dolazi do toga da ona omladina što nema sklonost ka sticanju školskog znanja zlostavlja vršnjake koji imaju takvu sklonost. Na taj način se obesmišljava ideja prosvetiteljstva.
Da iznesem i goru potvrdu navedenom – događa se, sve više, da u osnovnim školama učenik ubija svoje vršnjake, pa čak i nastavnike! U srednjim školama i na univerzitetima, pak, ima izrazitih slučajeva masovnih ubistava!
Dalje, sam nastavni program krajnje je mehanizovan i formalizovan, te kod školaraca, ako nemaju ljutu ambiciju da ostvare karijeru, proizvodi odvratnost i muku duhu. No, da bi se ova nelagoda otklonila pojavljuju se profesionalni polagatelji ispita koji to rade za novac, a samo u Indiji ima ih sedam miliona! Ovo je, ujedno, ubedljiv dokaz u prilog toga koliko je prosvetni sistem obesmišljen.
Iz svega navedenog proishodi zaključak da je prosvetiteljski ideal oblikovanja boljeg čoveka u stvarnosti zamenjen oblikovanjem goreg.
Nakon svega dosad navedenog može se izvesti prost zaključak da se masonski ideal izgradnje i obnove Solomonovog hrama u sukobu sa iracionalnim silama životnog nagona (Šopenhauer, Niče) rasprsnuo u atomsku prašinu. No, društveni ideal se zato izmetnuo u društveni inžinjering. Nastaje nova agenda, pojačana oruđem tehnologije, koja će podlo, iz dubine, delovati primamljivim zovom mitskih sirena ne bi li zavela lakovernе duše.
Ipak, pojedinac gorljivog srca, strasno žudeći za neposrednom spoznajom zbilje, uvek će tvoriti velika dela, kako u pesništvu, književnosti, drami, likovnim umetnostima, graditeljstvu, tako i u filozofiji, religiji, nauci, nadrastajući ograničujuće okvire društvenih konvencija. Jer, Homer, Vjasa, Tulasidas, Pitagora, Sofoklo, Ovidije, Sadi, Hafiz, Volfram, Mikelanđelo, Leonardo, Gete, Tolstoj… Tesla… i drugi gorostasi duha nastanjuju se u gorljivom srcu bogonadahnutih ljudskih stvorenja.