METAPHYSICA

Stupnjevi profanacije


Razmotriću dva aspekta Boga –

aspekt beskonačnih mogućnosti, što zapravo deluje kao oblik Njegovog ispoljavanja, i

normativni aspekt, kao ono što daje meru procesima, stvarima i pojavama. Neko to naziva zakonom, ali je to zapravo mera Božijeg ispoljavanja.

Kosmos je jedno od ostvarenih Božjih mogućnosti, ili ono delujuće, postojeće. Alegorijski ću ga nazvati nebom. Svi procesi, stvari i pojave na nebu imaju svoju meru, ili način ispoljavanja. Dakle, nebo je normirano u svojim procesima.

Život na Zemlji je deo nebeskog sveta, ili delujuće zbilje. Normativnost, ili mera, što uređuje nebo, uređuje i život na Zemlji. Mudrac saznaje prirodu neba i posredstvom toga saznaje i život na Zemlji, tj. on opaža njihovu saglasnost, te, u skladu s tim, uređuje ljudsku zajednicu. Naime, normativnost, ili mera neba, ispoljava se kao božanski jezik. Mudrac putem intuicije, mističkog čula, tj. učešćem u božanskom umu, u snovima, znakovima, obrascima, itd., prepoznaje ovo ispoljavanje kao božanski jezik.

Mudrac ne učestvuje neposredno u Božjem duhu – kako bi i mogao kad je Bog sve u svemu? – već posredstvom simbola opšti s Bogom, tj. razume božanski jezik. Na taj način on postaje prosvetljen.

Mudrac normativnost saznaje kao moralni obrazac, s kojim se usklađuje, te putem najuzvišenijeg znanja, čistote sopstvenog karaktera i autoriteta što iz toga proizlazi, postavlja meru uzoritosti koju sledi neprosvećena svetina. Znači, ćud svetine se podređuje moralnom obrascu znanja, vrline i uzoritosti. To je isto što i Pitagorino učenje o saglasnosti duha, uma i karaktera.

Mudrac uči da postoji hijerarhija u kosmosu, kao i redosled i priroda svakog stepena hijerarhije, koji se moraju poštovati kao uslov života. Nepoštovanje ovog reda kao posledicu povlači kaznu za prekršioca, jer priroda čoveka je da se prilagođava, a ne da vlada poretkom neba, a kamoli da ga uspostavlja.

Najviši stepen prosvetljenosti predstavlja mudrac koji poznaje tajne neba i zemlje.

On ih sakralizuje i prenosi ljudima kao sveto predanje – bogoštovanja, čarobne formule, iscelenja, obredi. Tako on postaje mudrac-sveštenik.

S obzirom na to da ima duhovne moći, narod ga želi za vladara koji će ga voditi, te on postaje kralj.

Time je ujedinio tri zvanja:

mudraca, sveštenika i vladara.

Dakle, u staro vreme su mudrac i vladar bili ujedinjeni, oličeni u jednom zvanju. Mudrac je poznavao tajne neba i zemlje, te je vladao ljudima po prirodi stvari.

Vremenom su ljudi, poučavani od kralja-mudraca, razvijali misaone i praktične sposobnosti, pa im je on prenosio znanje u prihvatljivom obliku, putem predanja, priča, basni, parabola, ali i u poljodelstvu, zanatskim veštinama, gradnji, itd. To je stepen prve profanacije.

Iz tog razloga je došlo do podvajanja zvanja i kralj-mudrac je preneo vladarske moći na svetovnu osobu, a za sebe je zadržao privilegije poznavanja tajni neba i zemlje. On je sada postao sveštenik-mudrac, a kraljevstvo je organizovano po načelu podele rada, dužnosti i odgovornosti. S povećanjem umnih sposobnosti udelom u radu, narod je težio većem stepenu znanja. Tako su nastale prve duhovne škole. Da bi se određeno znanje prenosilo u obliku koji odgovara stepenu umnog i duhovnog razvoja ljudi došlo je do formiranja ideja, pojmova i praktičnih duhovnih vežbi. Ovo je drugi stepen profanacije.

Iz tog razloga je došlo do dalje deobe zvanja, i sad je od sveštenika nastao filozof, ili onaj koji operiše idejno-pojmovnim znanjem. Mudrac je pri tom postao izdvojena duša, koja je boravila u osami.

U vrhovima društva došlo je do podele zvanja:

sveštenik je imao duhovno zvanje verskog poglavara, što je sačinjavalo dogmatsku i obrednu religiju;

kralj je imao svetovnu vlast,

a filozof učenost.

Potom je došlo do dalje podele i od filozofa je nastao naučnik. To je četvrti stepen profanacije.

Po liniji profanacija treba slediti praktičnost, degradaciju i formalizam kao kriterijume organizovanja društvene zajednice, zatim i počasti, privilegije, rangove i taštinu koja ide uz to, ali je u stvarnosti reč o sve većem udaljavanju od suštine Bića.

Dalja degradacija po liniji vlasti je od kralja ka političaru, a po veštinama od majstora ka tehničaru, ali i podelu društva po moći, kao i politički izraz istog, itd.