METAPHYSICA

Propast knjige, gubitak sećanja, degradacija čoveka i društvena dekadencija 9


Slikovni sadržaj 3

Da sumiram ono što je dosad rečeno na temu ubrzanja i slikovnog sadržaja svesti:

Sa ubrzanošću dolazi do vremenske oskudice, nemira, rasutosti pažnje, nemara, itd. Osim toga, percepcija se reducira na šablonski doživljaj sveta. Uzmimo za primer čoveka budućnosti koji se kreće brzinom od 600 kilometara  na čas. Umesto živopisnog okoliša on opaža samo linije (linearna percepcija), što znači da mu je sposobnost opažanja krajnje reducirana. Zamislimo sada stanje bića našeg savremenika koji se nalazi u uslovima permanentne užurbanosti – njegov mentalni, duhovni i emocionalni svet postaje dvodimenzionalan i on degradira na nivo nižeg stvorenja. Stoga je sasvim logično da slikovni sadržaj preuzima dominantnu ulogu u prenosu poruke, ili postaje nosilac saznajne i estetske funkcije. I mi registrujemo prostu činjenicu da reč sve više ide uz sliku, kao njena dopuna u smislu deskripcije, kao što je nekad slika išla uz reč kao ilustrativni (uprošćeni) primer.

Brzina dovodi do redukcije čovekovog unutrašnjeg prostora, oskudnog doživljaja sveta, linearnosti percepcije, zadovoljenja elementarnih nagona, komprimovanja utisaka, te konzumiranja instant sadržaja.

Međutim, saznanje se zasniva na suptilnim nijansama i detaljima. Isto je i kad je reč o zasnivanju estetskog suda.

Čitanje knjige je određeni oblik kontemplacije; to je pounutrenje ljudskog bića, što ga i čini čovekom.

Znаči, čovek kao reducirano umno biće, u uslovima velikog ubrzanja i složenosti procesa, ne može više da registruje smer kretanja milijardu činilac, ne može da isprati a kamoli da organizuje sve krivulje, singularitete, polazne i dolazne tačke, jer je to postala matematika složenih i prepletenih skupova. Stoga pokušava da konstruiše kiborga sa moćnom sintetičkom inteligencijom.

O razlikama između čula sluha i čula vida (u kratkim crtama):

Prenos znanja se vrši putem čula sluha; ono je povezano sa inteligencijom. Na njemu se zasniva i moralni sud. Autoritet se, takođe, zasniva na čulu sluha.

Osoba koja čita knjigu, zapravo sluša kazivanje. Um oblikuje pojmove u svesti na osnovu čula sluha. Dakle, u pitanju je složen mentalni proces. Uzdržavanje od govora razvija čulo sluha i produbljuje čovekovu unutrašnju sferu. Nekada je postojala auditivna civilizacija, dok danas postoji vizuelna. U vedama stoji da je pojavni svet nastao iz mističkog zvuka Om; u Starom zavetu svet je nastao iz Božije reči.

Kad slika neposredno prodire u svest, um postaje pasivan.

Oko je povezano s refleksom, to jest s automatizmom. Samim tim i sa imitiranjem – vidim, činim. Jer je posredi oblik refleksne radnje ili automatizma.

Čitava savremena estetika se zasniva na oku.

Osim toga, savremena nauka ima tendenciju da mozak smatra samo delom aparata vida, to jest pomoćnim organom oka.

Dakle, nauka se zasniva na čulu vida, zato je ona kolosalna manipulacija. Naime, ona proizvodi utvare, traga za utvarama, bavi se utvarama…

Intelektualizam je zapravo vizuelno koketiranje. On zavodi, ali i zaglupljuje zbog svoje jalove učenosti.

Savremeni svet neguje kult oka, što za posledicu ima indiferentnost prema zlu i tendenciju uništenja celine. Razlog tome je nesposobnost poimanja nevidljivih struktura na kojima se zasniva pojavnost. Otud čovek uništava sav živi svet kako bi zadovoljio pohlepu oka (dvodimenzionalna percepcija).

Ako slikovni sadržaj postane preovlađujući u čovekovoj svesti, ometaće, ili će sasvim onemogućiti, funkciju apstraktnog dela uma, u čemu učestvuju simbol, fonem, reč i govor, a samim tim i proces mišljenja. Stoga čak i kod mlade osobe koja ima urođeni dar apstraktnog mišljenja, ako se prepusti slikovnom sadržaju, ova sposobnost će kržljati, kao što plemeniti izdanak biljke kržlja zato što ga guši korov. Naime, osoba koja se, zbog lenjosti duha, prepusti slikovnom sadržaju, omrzne pisani sadržaj, omrzne knjigu.

Prodor vizuelnih sadržaja dovodi do površnosti, nepostojane pažnje, lenjosti duha, povećane čulnosti, slabljenja uma, animalnosti.

Stavljanjem oka u prvi plan čovek gubi sposobnost apstraktnog razmišljanja, siromaši svoj jezički i pojmovni fond i svodi komunikaciju na mucanje. Otuda su njegove animalne funkcije pojačane. Lako potezanje oružja, fizičko poništavanje drugog, nasilje i sl. Na ovim primerima se jednostavno potvrđuje gubitak dubine, akustike, više dimenzije, kao svojstva čula sluha, a time i apstraktnog načina razmišljanja, duhovnosti, metafizike.

Stari filozofski izraz kalokagati, odnosno sklad lepote i dobrote, ili lepo je istovremeno i dobro (iako ga životno iskustvo ne potvrđuje, već naprotiv), znači sklad između oka i uha, ili čula vida i čula sluha, to jest spoljašnjeg i unutrašnjeg, forme i suštine.