METAPHYSICA

Akutni i hronični problemi u izdavačko-knjižarskom poslovanju 13


ZAKLJUČAK ZAČINJEN IDEALIZMOM

 

Ne postoji nijedno čovekovo pregnuće a da u sebi ne nosi makar zrnce idealizma. Čak i najveći materijalista, koji je usmerio svoje sposobnosti na zgrtanje sveg bogatstva ovog sveta, čije srce je otvrdnulo od nezasite pohlepe, a prepredenost mu izobličila um pretvorivši ga u zver, čak i on smatra da to što radi služi višoj čovečnosti a ne egoizmu, pokvarenosti ili pohlepi, koji su samo sredstvo da se postigne cilj, a taj cilj može biti njegovo potomstvo, mila ženica, stari roditelji, radnici koje zapošljava i daje im platu, država kojoj uredno izmiruje porez, dobrovoljni prilozi koje daje za podizanje bogomolje, itd. Šta tek reći za nas, poslanike knjige, čije pregnuće, hteli mi to ili ne, i pored sve ukaljanosti motivom da zgrnemo novac, po samoj svojoj prirodi iskri idealizmom. Jer nema nijedne izdavačke kuće, makar i one usmerene na tvrdu komercijalu, a da nije objavila knjigu plemenitog sadržaja i trajne vrednosti, koja je obradovala ljubitelja pisane reči. Stoga, bez obzira na zao trenutak u kome se nalazimo, vera u ono što radimo ne bi trebalo da nas napušta. Naprotiv, nikad nije bilo izazovnijeg trenutka da ispoljimo svoju srčanost i odlučnost, te da upravo sad odmerimo sopstvene vrednosti.

Da li posedujemo izdavačku kuću, ili knjižaru, ili se bavimo komercijalom, grafikom, promocijom, ili smo na neki drugi način vezani za knjigu, zamislimo kako svi zajedno dajemo svoj doprinos vaspostavljanju Aleksandrijske biblioteke.

Zamislimo da je Aristotel iz Stagire glavni urednik u našoj izdavačkoj kući, a da u uredničkom odboru sede Euripid, Euklid, Arhimed, Eratosten, Hipatija i Aristarh. Zamislimo da je svaka knjiga koju smo odabrali da objavimo prošla njihovu recenziju. Zamislimo da svakom knjigom koju objavimo na takav način popunjavamo police novoutemeljene Aleksandrijske biblioteke. I zamislimo da ona, sa svakom našom objavljenom knjigom, širi smisao kroz beskrajnu vaseljenu, razgrčući zgusnute velove tame u njoj. Zamislimo, kao što su zamišljali stari Grci, da mi svojim plemenitim doprinosom pisanoj reči uzdižemo domaće ognjište i postavljamo ga u središte vaseljene, koje zrači toplinom, gostoprimljivošću i prijateljstvom prema svemu što postoji. Zamislimo kako bi tek moglo da bude kad Aleksandrijska biblioteka koju obnavljamo vremenom postane Bibliopolis – glavna svetska metropola, gde pripadnici svakog naroda slobodno dolaze da čitaju, proučavaju i nadahnjuju se stvaralačkom silom.

Zamislimo, takođe, da smo vlasnici knjižare u Bibliopolisu, čiji glavni knjižar je Gete, Johan Volfgang, koji ljubiteljima pisane reči preporučuje knjige za čitanje. Zamislimo da pored njega u knjižari rade i Njegoš, Petar Petrović, i Hemingvej, Ernest, i Borhes, Horhe Luis, i Andrić, Ivo, i da pri tom svaki dan imamo gostujućeg pisca-knjižara koji će se posvetiti čitalačkoj publici u ugodnom časkanju o knjizi, a da među njima budu i Balzak, i Tolstoj, i Dante, i Šekspir, i Servantes, i Rumi, i Sadi Širazi, i Hafiz, i Kabir…

Zamislimo, isto tako, da je grafičar koji nam izrađuje knjigu glavom Johan Faust Gutenberg, te da će nam svaka knjiga biti jedinstveno umetničko delo, optočeno dragim kamenjem, sa listovima od zlata i slovima od ugaraka sunčevog ognja.

I zamislimo da nam je glavni trgovac knjigom, niko drugi do – Grigorije Vozarović, koji će znalački, s pijetetom i ljubavlju svakom čitaocu preporučiti ono delo koje mu zaista treba.

Ako ovo zrnce idealizma unesemo u rad s knjigom, sve forme koje nas, poput dosadnih zunzara, zamajavaju u poslu, a ranije smo ih već nabrojali – roba, novac, konkurencija, suparništvo, monopol, itd., išćileće nam iz svesti, a ostaće nam samo čista ideja, eterična, blistava, jasna kao zrak sunca, koja će nam biti pouzdan vodič na zamršenom i počesto tegobnom putu našeg poslanstva.