METAPHYSICA

Akutni i hronični problemi u izdavačko-knjižarskom poslovanju 12


MOGUĆE PERSPEKTIVE

 

Šta bi mogli da učine knjižarski lanci u cilju oporavka dobavljača, i da li je nešto tako uopšte moguće? Ako imamo u vidu da čak i sportski lovci i ribolovci hrane svoja lovišta kako ne bi zamrla, zašto ne bi slično radili i knjižarski lanci – premda sadašnji način poslovanja više liči na ribolov dinamitom. Da ne bi sve ribe u jezeru i sve životinje u rezervatu izginule lovci bi trebalo pomalo da hrane lovišta. Stoga nije na kraj pameti sledeća postavka:

hibridni oblik prodaje, koji bi kombinovao komisionu prodaju i čvrstu fakturu, te one konjunkturne naslove kupovati s rabatom do 45%, a ostale zadržati na komisionu sa smanjenim rabatom (do 35%);

ubrzati dinamiku odjave i isplate komisiona na svakih petnaest dana, kao što je svojevremeno „Book bridge“ isposlovao od oba knjižarska lanca (na ovom primeru, svojevremeno vrlo moćnog distributera, možemo videti šta znači specifična snaga na tržištu, ili sprega više izdavačkih kuća i velika ponuda naslova – čime se potvrđuje naše stajalište vezano za Treću kariku međuzavisnosti u poslu);

i, konačno, veliki sistemi bi mogli da krenu u pravcu sabiranja imprinta pod jednom krovnom kompanijom, što znači da izdavačke kuće s jakim brendom, to jest profilisanim naslovima, postanu ugovorni povlašćeni partneri, ili integrisani delovi, knjižarskog lanca, koji bi im pružao svu logistiku – promotivnu, medijsku, tržišnu, finansijsku, itd., s tim da zauzvrat dobija veći ugled, veći profit, jer vezuje ljubitelje tog profila knjiga za svoj osnovni brend, uključujući i knjižare, klub, Internet prodaju, itd.; ovaj oblik poslovanja bi mogao da se podvede i pod oblik distribucije.

Kad je reč o izdavačkim kućama, akutna situacija na tržištu bi mogla da iznudi od njih sledeće korake:

povezivanje srodnih izdavačkih profila kako bi se zadobila veća specifična snaga na tržištu, a samim tim i veći uticaj u smislu poboljšanja uslova prodaje; izrada zajedničke mrežne knjižare, promotivnih digitalnih platformi, planiranja zajedničkih programskih prezentacija, angažovanje visoke tehnološke inžinjerije radi bolje propulzivnosti mrežnih aktivnosti, dovođenje autora i gostiju u skladu sa aktuelnim izdanjima; razvoj klupske aktivnosti, druženje, predavanja, obuke, ekskluzivna ponuda, divot izdanja, premijum izdanja, ex libris izdanja, itd.; rad na društvenim mrežama – gde je jedan, tu je i drugi, i sl., te primena principa: ko više radi, njemu više i pripada;

može se ići čak i u tom pravcu da se više izdavačkih kuća udruže zarad otvaranja zajedničkog maloprodajnog objekta, pri čemu bi podeljen udeo u troškovima smanjio pojedinačni rizik i opasnost od toga da bi održavanje maloprodaje (oprema, zakup, plate) pojelo vrednost robe;

za naše prilike nije bez ideje ni zamisao o izradi moćne Internet knjižare koja bi obuhvatila prostor biše SFRJ, kao i naše populacije u svetu, neka varijanta domaćeg Amazona – projekat koji bi se nesumnjivo vrlo brzo isplatio.

Znači, sve navedeno tiče se integrativnih smernica u poslu, jer jedna nit se lako pokida, ali više upredenih niti – vrlo teško. Isto tako, u biznisu nema stagnacije, nego razvoja i rasta, ili kržljanja i propadanja, te ukoliko uspeh zavisi od udruživanja, treba promišljeno i odvažno načiniti korak u tom pravcu.