METAPHYSICA

Prevodilac: Mario Lampić
Broj strana: 256
Pismo: Ćirilica
Godina izdanja:
Povez: Tvrd
Format: 14,5 x 21 cm
ISBN: 978-86-7884-191-0

Srećni princ i druge bajke & kuća narova

Edicije:

Prevodilac: Mario Lampić
Broj strana: 256
Pismo: Ćirilica
Godina izdanja:
Povez: Tvrd
Format: 14,5 x 21 cm
ISBN: 978-86-7884-191-0

Srećni princ, Slavuj i ruža, Sebični div, Uobražena raketa, Kuća narova, Princezin rođendan, Ribar i njegova duša, Zvezdani dečak…

Knjiga “Srećni Princ i druge priče” prvi put je objavljena 1888., u “srećnom” periodu kada je Vajld uživao kao miljenik londonske pozorišne i čitateljske publike. Delo sadrži pet umetničkih bajki: “Srećni Princ”, “Slavuj i Ruža”, “Sebični džin”, “Poverljivi prijatelj” i “Izvanredna raketa”.

U Vajdlovim pričama sofisticiranost simbolističke poetike je “na delu”, sa svom njenom dekorativnošću i estetizmom. Nasuprot populističkog duha narodne bajke od kojeg ne beže Tik, Mot Fuke ili Puškin, u Vajldovim bajkama preovlađuje egzotičnost, čak i jedna izvesna nakićenost. I ovde, kao u svim bajkama, čudesno nije čudno, već samorazumljivo, a u fabuli se oseća autorska kapricioznost. Nije čudno što je Vajldov Princ esteta, strastveno zaljubljen u lepotu; retki ga i skupoceni predmeti privlače, želi da ima bogatu odeću, a da ispuni palatu starinskim kipovima i egzotičnim svilenim ćilimima. Nije čudno ni što sve Vajldove bajke završavaju tužno. Kip srećnog Princa, nakon što podeli svo svoje dragoceno kamenje, biće srušen od praktičnih gradskih vlasti. Slavuj će uginuti pevajući najlepšu pesmu sa trnom u srcu kako bi rascvetala ruža koju će razmažena devojka odmah baciti. Jadni Hans se davi u živom pesku sa željom da pomogne bogatom, “plemenitom” vodeničaru koji nikako ne stiže da mu pokloni raštravljena, stara kolica. Čak i raketu koja se ushićena što je uspela da se vine u vazduh i da eksplodira, niko živi ne primećuje. “Sve što je ostalo od nje bio je štapić, a on je pao na leđa jedne guske koja se je šetala kraj kanala”. Sigurno je da u ovim ponekad ciničnim završecima bajki imao udeo autobiografsko iskustvo autora, ali je u njima utkan i dašak “blage tuge” koja vlada artizmom na kraju 19. veka.