METAPHYSICA

Prevodilac: /
Broj strana: 426
Pismo: Latinica
Godina izdanja:
Povez: Mek
Format: 18x18 cm
ISBN: 978-86-7884-333-3

Meandri, zbirka sinergijskih izvora

Edicije:

Prevodilac: /
Broj strana: 426
Pismo: Latinica
Godina izdanja:
Povez: Mek
Format: 18x18 cm
ISBN: 978-86-7884-333-3

Danas su pristupačna doskora skrivena Znanja. Ima dovoljno informacija za sklapanje slike: počev od tumačenja kosmogeneze, nastanka čoveka i poimanja njegove istinske prirode, do interpretacije smisla njegove kosmičke „misije“.

Ima dovoljno svedočanstava i o duhovnoj evoluciji: kroz globalni civilizacijski proces, duhovne tradicije i staze, kao i duhovno pregnuće retkih pojedinaca.

Iako je sve ovo nadohvat ruke, preplavljeni smo civilizacijskim talozima, tako da prosečan pojedinac nema mogućnost prepoznavanja i recepcije ovih znanja. Zajedno s tim, izmiče opcija poimanja dimenzije univerzalne duhovnosti.

„Zbirka sinergijskih izvora“ prilog je premošćenju provalije koja nas odvaja od tragova i riznica Mudrosti. Reč je o probijanju prečice prema civilizaciskim izvorima i tokovima koji implicitno odražavaju domen univerzalne duhovnosti.

U zahvatu hipotetičke univerzalne duhovnosti, od najveće koristi su duhovna predaja i praksa drevnih civilizacija. Iz odnosa nesamerljivosti ova dva domena proističe simbolična slika idealne duhovnosti i njenih pojavnih „meandera“.

Šta je Univerzalna duhovnost?

Reč je o aksiomatskom pojmu, koji nije lak za definisanje, poput pokušaja opisivanja prirode Boga i sl. Kako prosečan pojedinac, tako i filozof, naučnik ili duhovnik, mogu ponuditi odgovore koji se razlikuju u raznim nijansama.

Intuitivna pretpostavka objedinjujućeg Principa postoji, ali njegovu istinsku prirodu ne možemo poistovetiti ni sa religijom, niti sa filozofijom ili naukom.

U definisanju „univerzalne duhovnosti“ treba razrešiti oba dela u sintagmi:

„Univerzalno“ označava ono što je primenljivo na svakoga i svuda. To može biti tema, princip, zakon ili praksa. Na primer, univerzalne stvari za opstanak čoveka su hrana i voda, ali i univerzalni jezik i znanje, kao i sama – ljubav.

Drugi deo, “duhovnost”, znači činjenicu ili kvalitet da se bude duhovan. Duh je u suštini nevidljiv i nematerijalan, i nosi različita značenja za različite ljude. Postoje konvencije o tome šta je duh; svi ljudi po definiciji

Najbliži oslonac u odgonetanju misterije univerzalne duhovnosti čine velike svetske religije. Obrađena je indoevropska duhovnost, sa dva osnovna meandra – Mudrost Orijenta i hrišćanstvo, sa korenima i implikacijama. Naravno, moguć je i drugačiji ključ primarnih izvora (kako po obumu, tako i po dubini zahvata).

Uz teozofsku interpretaciju drevne Mudrosti, ezoterijske paralele ukazuju na jedinstveni koren velikih duhovnih staza i religija, dok je holističko-holografska paradigma najobuhvatnija savremena interpretacija univerzalne duhovnosti.

Sami „Meandri“ su ekvivalenti duhovnosti, kako Matice svetske duhovnosti, tako i hipotetičke, implicitne „trasverzale“ – univerzalne duhovnosti.

Pri obradi pojedinih izvora primenjen je postupak „minimalne redakcije“, uz očuvanje autentične supstance teksta, bez uobičajene aparature (fusnote i sl.).

Sazrevanje svesti i distinkcija domena univerzalne duhovnosti anticipiraju paradigmu i „fazni prelaz“ nove civilizacije i pratećeg kvaliteta života. Između ostalog, to implicira traženje ekvivalenta u aktuelnoj egzistenciji.