METAPHYSICA

Prevodilac: Pajo Ilić
Broj strana: 336
Pismo: Latinica
Godina izdanja:
Povez: Mek
Format: 14 X 21 cm
ISBN: 978-86-84091-18-3

Izgubljeni hegemon - američki „sveti“ ratovi

Kategorije:
Edicije:
Cena:
1200din
0% popusta!

Prevodilac: Pajo Ilić
Broj strana: 336
Pismo: Latinica
Godina izdanja:
Povez: Mek
Format: 14 X 21 cm
ISBN: 978-86-84091-18-3

Predgovor autora

Dok pišem ove redove, Zapadna Evropa se suočava sa kulturnim i društvenim izazovom bez presedana u svojoj istoriji. Brutalni četvorogodišnji rat u Siriji proširio se svetom. Organizacija koja sebe naziva ISIS, ili Islamska država, izbila je na svetsku scenu 2014. godine da bi se kvalifikovala za pravo da osnuje ono što su nazvali globalnim kalifatom. Uslovi rata i terora u Siriji doveli su do toga da je više od dva miliona ljudi izbeglo u potrazi za sigurnošću, a više od milion njih je stiglo u Evropu u potrazi za azilom samo u poslednjim mesecima 2015. godine.

Ruska Federacija je prihvatila poziv sirijskog predsednika Bašara Asada, 30. septembra 2015. godine, da mu pomogne da se porazi ISIS u Siriji. Ovaj poziv je usledio uprkos bombardovanju Sjedinjenih Država, navodno na uporišta ISIS-a, koje je trajalo duže od godinu dana, bombardovanja koje je samo proširilo teritoriju pod kontrolom ISIS-a.

Neposredno učešće Rusije u vojnim operacijama daleko od njenih granica označilo je novu eru u globalnoj politici nakon raspada Sovjetskog Saveza pre četvrt veka. Činilo se da se svet neizbežno kreće ka novom svetskom ratu, onom koji se zasniva na religiji. Na kraju krajeva, islamski teror je instrumentalizovan u oružje rata koji ima za cilj poraz Rusije, Kine i sprečavanje pojavljivanja rivala jedine hegemonije – Sjedinjenih Američkih Država.

Dana 13. novembra 2015. godine, groteskni teroristički napadi bombaša samoubica širom Pariza nagovestili su novu fazu u napadu na civilizaciju. Međutim, malo ko se pitao ko ili šta zapravo stoji iza ID i njene vladavine terora. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, neophodno je da se vratimo u period posle Drugog svetskog rata kada je rođena nova američka obaveštajna agencija.

Već više od šest decenija jedno odelenje u američkoj obaveštajnoj agenciji koristilo je, pa čak i obučavalo, različite islamske političke grupe da bi postigla svoj cilj – širenje američke hegemonije u svetu. Povezanost između CIA-e i određenih grupa političkih islamista počela je pedesetih godina prošlog veka u posleratnom Minhenu i dostigla je novu dimenziju 80-ih, kada je CIA, zajedno sa Saudijskom obaveštajnom službom, dovela bogatog saudijskog islamistu po imenu Osama bin Laden u Pakistan radi regrutovanja islamskih džihadista za teroristički rat protiv sovjetske Crvene armije u Avganistanu.

Uspeh CIA-ine operacije Ciklon u naoružavanju i obuci avganistanskih i drugih islamskih boraca mudžahedina podstakao je Vašington da primeni istu taktiku nakon raspada Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza početkom devedesetih. Veterani avganistanskog mudžahedinskog rata, od kojih su mnogi bili državljani Saudijske Arabije i drugih arapskih zemalja, regrutovani u organizaciji bin Ladena, Al Kaidi, odvedeni su CIA-inim privatnim avionima u Azerbejdžan, gde su britanske i američke naftne kompanije bacile oko na naftno bogatstvo Kaspijskog mora. CIA ih je dovela i u Jugoslaviju da potpali plamen rata, od Bosne i Hercegovine do Kosova. Takođe ih je poslala u Čečeniju i Dagestan da sabotiraju ruske naftovode.

Kako je njihov očigledan uspeh rastao sa svakim pokušajem, neki u Vašingtonu su bili opijeni svojom strategijom. Bili su ubeđeni da su pronašli savršen instrument za izazvivanje terora bilo gde u svetu kako bi promovisali svoj program globalne hegemonije nakon pada Sovjetskog Saveza, optužujući ga za besomučne „uznemirene muslimane”, kako ih je Zbignjev Bžežinski jednom nazvao.

Kada su za događaje 11. septembra 2001. godine u Njujorku i Vašingtonu optužili Osamu bin Ladena i njegovu mrežu Al Kaide, CIA i Pentagon su napokon imali novu „sliku neprijatelja” koja je zamenila stari sovjetski komunizam. Vašington je odmah proglasio rat protiv terorizma i pod ovom zastavom je proširio svoje vojne baze i svoju hegemoniju širom sveta na mesta koja su deset godina ranije bila nezamisliva. Strah je obuzeo nesigurno američko stanovništvo, koje se pridružili novom ratu.

Američke oružane snage su imale izgovor da napadnu naftom bogati Irak 2003. godine. Tamo su počeli da šire strašni vojni teror koji je nahuškao sunitske muslimane Iračane protiv šiitskih muslimana Iračana. Od krvave američke okupacije broj novih regruta Al Kaide u Iraku dramatično je porastao. Istovremeno, CIA je radila širom turskog sveta, od Uzbekistana do Ksingjanga u zapadnoj Kini, gde je Kina imala velike naftne i gasne aktivnosti. Oni su obučavali regrute turskog džihada, koristeći njihovu iluziju o ponovnom uspostavljanju Otomanske imperije, kako bi širili teror i haos u mineralima bogatoj Centralnoj Aziji, da bi je, na kraju, otvorili za prodor zapadnih transnacionalnih korporacija u vakuum vlasti koji je ostao nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Do decembra 2010. godine Vašington je bio spreman da pokrene svoj najambiciozniji oblik širenja radikalnog političkog islama. U Tunisu, koristeći se događajem samospaljivanja mladog Tunižanina Muhameda Bouazizija, CIA, Stejt department SAD-a, Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, Freedom House, NED i druge sa CIA-om povezane nevladine organizacije pokrenule su talas arapskih svetskih obojenih revolucija. To je bila smena režima uz podršku CIA-e i američkog Stejt departmenta koristeći Twitter, Facebook i raspoređivanje mladih aktivista koje je Vašington obučavao mesecima ranije1.

Nakon što su milioni naivnih, punih nada, studenata i radnika nagrnuli na Trg Tahrir u Kairu, Tunisu i širom islamske Severne Afrike i Bliskog istoka, Vašington i CIA su podržali svoj „aktiv”, Muslimansku braću, kako bi uspostavili nove režime za koje su verovali da mogu da ih kontrolišu.

Islamski svet bogat naftom postao je suviše nezavisan od britanskih i američkih banaka i naftnih kompanija. Hosni Mubarak, iz Egipta, Ben Ali, iz Tunisa, i Gadafi, iz Libije, udružili su se da  formiraju beskamatnu uniju islamskih banaka koja bi potencijalno ugrozila dominaciju Vol Strita i Londonskog sitija. Pored toga, Kina prvi put napada region ulaganjem milijardi dolara u Sudan, Irak, Libiju i druge zemlje kako bi osigurala svoje zalihe nafte.

Međutim, sa lansiranjem takozvanog Arapskog proleća za Vašington i njegove saveznike u NATO-u i Tel Avivu noćna mora je počela da kulminira. Ipak, tektonske linije podele koje su se pojavile niko nije predvideo. Diktatura Muslimanske braće, koju je CIA podržala za vreme Muhameda Morsija u Egiptu, srušena je kao rezultat vojnog udara, uz podršku egipatskog naroda koji je finansirala nervozna saudijska monarhija. Libija je upala u međuplemenske ratove, a njeni izvori nafte su gotovo istrošeni dok je besneo građanski rat.

Međutim, planeri u Vašingtonu – Pentagon, sedište CIA-e u Langliju, Stejt department i Obamina Bela kuća nisu imali plan B. Oslobađanje džihadista koje finansira i obučava CIA i njihov teror u ime Alaha bio je plan A. To je bio njihov jedini plan.

ISIS?

Sa talasom šokantnih uspeha, Islamska teroristička organizacija, sa impozantnim imenom Islamska država Iraka i Sirije (ISIS)—inače poznata kao Islamska država Iraka i Levanta (ISIL), Al Kaida u Iraku, Islamska država (ID) ili, na arapskom, Da’aš – postigli su šokantne vojne pobede leta 2014. godine. Opremljeni najsavremenijim oružjem i tehnikom, preuzeli su strateški grad Mosul i ključne iračke naftne centre, uključujući Kirkuk, a zatim su prešli sirijsku granicu i stigli do granice sa Turskom.

Organizacija ISIS postala je poznata reč kada su na video snimcima na YouTube – koji su kasnije, forenzičkim metodom, dokazano falsifikovani korišćenjem profesionalnih glumaca – prikazali navodno odsecanja glave američkog novinara Džejmsa Folija, čime su dali povod za ratne akcije NATO-a pod vođstvom SAD-a u Iraku i Siriji2.

ISIS, koji je kasnije sebe nazvao ID, nastao je kao zajednički projekat CIA-e i izraelskog Mosada kako bi ujedinili mentalno obolele plaćenike koji su se predstavljali kao islamski džihadisti okupljeni iz celog sveta – Čečenije, Iraka, Avganistana, Saudijske Arabije, čak i kineske Turske pokrajine Ksingjang – u onome što je CIA nazvala operacijom „Osinje gnezdo”. Kada su neki izraelski stručnjaci naveli da slova „I-S-I-S” označavaju englesko ime Mosad – izraelske tajne obaveštajne službe – džihadisti su brzo na YouTube proglasili novo ime: „Islamska država”, što je bio naizgled nespretan pokušaj prikrivanja3.

Samozvani šef ISIS-a Abu Bakr al Bagdadi, takođe samoproglašeni „direktni potomak” proroka Muhameda, izjavio je da je on (opet, samoproglašni) kalif svih muslimana. Ovaj zahtev osporili su islamski učenjaci i verski lideri širom sveta.

Al Bagdadi, čije ime je jednostavno značilo „onaj iz Bagdada”, tvrdio je za sebe da je direktni  potomak Muhameda, međutim njegov kalifat je čista fikcija CIA-e i Mosada, sa novcem iz Katara i drugih sunitskih država, uključujući Erdoganovu Tursku, koja je imala za cilj da zastraši lažnu američku javnost kako bi ponovo započela rat na Bliskom istoku.

„Pouzdani izvor”, blizak saudijskom multimilijarderu i bivšem premijeru Libana, Saadu Haririju, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da je zeleno svetlo za rat ISIS-a protiv Iraka i Sirije dato iza zatvorenih vrata na energetskom samitu Atlantskog saveta u Istanbulu, od 22. do 23. novembra 2013. godine. Atlantski savet je bio jedan od najuticajnijih američkih trustova mozgova u pogledu spoljne politike i geopolitike SAD-a i NATO-a.

Isti izvor navodi da je ključni koordinator vojne akcije ISIS, ili Da’aš, bio američki ambasador u Turskoj, Frensis Rikardione. „Po mom saznanju, ništa se ne započinje bez ambasadora Rikardionea”, rekao je Hariri4.

Poreklo ISIS-a može se pratiti direktno iz CIA-inog avganistanskog projekta  Mudžahedin, 80-ih godina prošlog veka, gde su obučavani CIA-ini agenti, uključujući Saudijca po imenu Osama bin Laden, i njegovog jordanskog kolegu Abu Musab al Zarkavija, sproveli najveću tajnu operaciju CIA-e na proterivanju sovjetske vojske iz Avganistana i poniženju Rusije.

Nakon 1989. godine, al Zarkavi se preselio u Irak, gde je, po nalogu svojih mentora iz CIA-a, osnovao Al Kaidu – neposrednog prethodnika ISIS-a – prvo protiv sekularne vlasti Partije „Bas“, Sadama Huseina – a potom, nakon 2003. godine, kao terorističku snagu sunita koja je izvršila napade na američke okupacione trupe, kao i protiv šiita, kako bi se opravdala vojna okupacija. U tome su propali kada je šiitska vlada Nuri al Malikija naredila Vašingtonu da povuče američke trupe iz Iraka.

Kao posledica toga, od Al Kaide u Iraku, Pentagon i CIA su oformili novu, mnogo veću džihadističku mašinu za ubijanje. Njen cilj je bio stvaranje preduslova neophodnih za povratak američke vojske u Irak, Siriju, Liban i šire, kao i eliminisanje ruskog saveznika u Damasku, Bašara al Asada.

Ključni borci ISIS-a su obučavani u tajnom kampu u Jordanu, 2012. godine, pod komandom specijalnih snaga CIA-e i SAD-a, pozivajući se na jordanske izveštaje i druge izvore. Američka, turska i jordanska obaveštajna služba organizovale su bazu za obuku sirijskih pobunjenika u jordanskom gradu Safavi, u severnom pustinjskom regionu zemlje, pogodno smeštenom blizu granica sa Sirijom i Irakom. Saudijska Arabija i Katar, dve monarhije zaliva koje su se najviše uključile u finansiranje rata protiv sirijskog predsednika Asada, finansirale su obuku ISIS-a u Jordanu. Drugi izveštaji tvrde da je deo ISIS-a takođe bio obučavan u tajnim kampovima u Libiji, kao i u bazama NATO-a u Turskoj, blizu sirijske granice.

Geopolitička borba SAD-a protiv Rusije, i, sve više, protiv Kine, bila je krajnji cilj vodećih neokonzervativaca u CIA-i, Pentagonu i Stejt departmentu. Američki sekretar odbrane, Eš Karter, održao je važan govor, 7. novembra 2015., u kojem je izdvojio Kinu i Rusiju. On je tad izjavio: „Moskovska nuklearna sablja zveckajući postavlja pitanje o posvećenosti ruskih lidera strateškoj stabilnosti… Mi ne želimo da Rusiju učinimo svojim neprijateljem, ali nemojte pogrešiti, Sjedinjene Države će zaštititi svoje interese, a naš saveznik je principijelni međunarodni poredak…”, dodao je on. „S obzirom na provokacije Rusije i uspon Kine, moramo usvojiti inovativne pristupe za zaštitu Sjedinjenih Država i ojačati međunarodni poredak”6. Očigledno je da radikalni islamski terorizam znači jedan takav „inovativni pristup”.

Početkom devedesetih godina, tokom raspada Sovjetskog Saveza, CIA je prevozila stotine mudžahedina, Saudijaca i drugih veterana tajnog rata 80-ih godina u Avganistanu protiv sovjetske Crvene armije. Oni su krijumčareni u Čečeniju da poremete borbu nove Ruske Federacije. Konkretno, bili su usmereni na sabotažu ruskog naftovoda koji ide iz Bakua  preko Kaspijskog mora u Rusiju. Džejms Bejker III i njegovi prijatelji u anglo-američkom konzorcijumu „Velika nafta” imali su druge planove, a oni se zovu naftovod BTDž, u vlasništvu britansko-američkog naftnog konzorcijuma, koji prolazi kroz Tbilisi u Tursku – članicu NATO-a, nezavisno od ruske teritorije.

Godine 2014., nakon krvavog, neuspelog pokušaja  da se za tri godine sruši Bašar al Asad, teroristički napadi ISIS-a u Siriji i Iraku dali su zgodan izgovor neokonzervativnim američkim jastrebovima za njihov proksi rat protiv Rusije, Irana i strateškog saveznika Kine na Bliskom istoku Bašara Asada u Siriji. Paranoidni i opsceno bogati sunitski vladari Saudijske Arabije i Katara – uz pomoć prevarenog turskog predsednika Erdogana, sa njegovim iluzijama o vraćanju Turskoj izgubljene otomanske slave – u Siriji su obavljali prljav posao za Vašington i Tel Aviv.

S jedne strane, rat ID-e bio je vezan sa naftu, gas i naftovode kako bi kontrolisali ogromna naftna bogatstva u regionu, kao i odbijanje Rusije od gasne rute Južnog toka prema Evropi nezavisno od Ukrajine. Na dubljem nivou, rat ID-e bio je deo šire globalne strategije da se savlada jedini efikasan otpor u stvaranje novog svetskog fašizma 21. veka, povratak u mračna vremena Srednjeg veka, ali i na globalnom nivou, „unipolarnog sveta” koji će kontrolisati veoma bogate zapadne porodice, čija je agenda potpuna kontrola nad svetom i smanjenje populacije putem eugenike, ratova i terorizma.

Vašingtonski rat protiv Sirije i rat koji su SAD otpočele u Ukrajini bila su dva fronta u onome što je zapravo bio jedan rat. To je bio rat protiv Rusije, a istovremeno i protiv Kine. Ove dve evroazijske sile, ključne zemlje BRIKS-a i evroazijske Šangajske organizacije za saradnju, predstavljale su centar gravitacije za jedinu efikasnu protivtežu novom globalnom fašističkom varvarstvu, varvarstvu koje je Pentagon nazvao Dominacija punog spektra, a američki oligarh, Dejvid Rokfeler, nazvao ga je Novi svetski poredak.

Koreni arapskog gneva

Da bi razumeli psihopatski, ubilački bes džihadista i plaćenika ID-a, bilo je neophodno istražiti njihove istorijske korene. Potraga nas vodi do Prvog svetskog rata, do Sajks-Pikoa i istorijskih korena arapskog besa. To nas vodi nazad u Egipat 1920-te i osnivanja islamskog kulta smrti zasnovanog na sunitima, poznatom kao sunitsko Muslimansko bratstvo, pod Hasanom al Banom, što je dovelo do evolucije Bratstva i njegovih svetovnih saveza sa različitim nemuslimanskim obaveštajnim službama, od britanskog MI-6 do Hajnriha Himlera i nacističkih SS, da bi konačno počeli sa CIA-om, 50-ih godina prošlog veka.

Do početka 2015. godine postalo je sve jasnije, pošto je rat Vašingtona u Ukrajini slabio, a rat u Siriji se pretvorio u neopisiv debakl, kao što se njihovo uspostavljanje nove islamske Otomanske  imperije u Turskoj, posredstvom organizacije Fetulaha Gulena, suočilo sa egzistencijalnom pretnjom u suočavanju sa bivšim saveznikom, turskim predsednikom Erdoganom. Taktika Vašingtona u korišćenju političkog fundamentalističkog islama kako bi se osigurala obnovljena američka globalna hegemonija, svuda je propala.

Američki oligarsi, koji su kontrolisali Vašington posredstvom svojih uticajnih trustova mozgova i posedovanjem glavnih medija – imena kao što su Gejts, Rokfeler, Soroš i Buš, porodice koje su bile vlasnice američkog vojno-industrijskog kompleksa – pale su u očajanje. U svom rastućem očajanju pretili su novim svetskim ratom, koristeći staru nepobedivu Rusiju kao izgovor. Bukvalno, kako kaže drevna poslovica pripisana Euripidu: „Onima koje žele da unište, bogovi prvo oduzmu razum.” Do početka 2015. godine, jedina supersila, globalni hegemon i američki oligarsi nisu samo izgubili, već su poludeli. Svet im je iskliznuo iz ruku.

 

– F. Vilijam Engdal, Frankfurt na Majni