METAPHYSICA

Tajna učenja svih epoha – delo koje treba čuvati


Tajna učenja svih epoha – delo koje treba čuvati

„Napisane su brojne knjige sa komentarima o tajnim sistemima filozofije drevnog sveta, ali su bezvremene istine o životu mnogih najvećih mislilaca obično bile ogrnute otrcanim ruhom. Ovaj rad je pokušaj da se napravi knjiga dostojna tih vizionara i mudraca; njihove misli čine suptancu ovih stranica.“

Ovim rečima Menli Hol započinje predgovor prvom izdanju svoje knjige Tajna učenja svih epoha, a retki su današnji čitaoci koji mogu i da naslute odlučnost i hrabrost koji se kriju iza tih reči, kao i revolucionarnost u pristupu izučavanju obrađene materije, koje one podrazumevaju.

U prošlom veku – veku materijalizma, racionalizma, industrijalizacije i utilitarizma, religija i mistika su, najblaže rečeno, bili nezahvalan teren za bilo kakvo ozbiljno istraživanje. Naravno, proučavanje mitova, religije i simbola bilo je moguće, ali je svaka mogućnost da se ideje koje su u njima sadržane prihvate kao istinite bila nezamisliva.

Čak je i Zlatna grana, jedna od najuticajnijih studija simbolizma religije i tradicije koju je iznedrio XX vek, omalovažila značenje svoje tematike. Frejzer na jednom mestu piše:

„Ukratko, magija je ne samo pogrešan sistem ponašanja, nego i pogrešan sistem prirodnog zakona; ona je i besplodna veština i lažna nauka.“

Upravo u toj atmosferi, mladi investicioni bankar po imenu Menli Palmer Hol pravi upečatljivo odstupanje od tradicionalnog stava naučnih krugova svoga vremena. Godine 1928, neposredno pred veliku ekonomsku krizu, tek navršivši 27 godina života, Hol je, u vlastitom aranžmanu, objavio jedno od najpoštovanijih i najtemeljnijih dela koje je ikada na jednom mestu katalogizovalo ezoterijsku mudrost antike: Tajna učenja svih epoha. Njegovaknjiga postala je jedinstven kodeks drevnih okultnih i ezoterijskih tradicija sveta. Stotine odrednica objedinjenih u tom delu osvetlilo je neke od najfascinantnijih, najužih aspekata mita, religije i filozofije. I danas, blizu devedeset godina nakon prvog izdanja, materijal koji ta knjiga obrađuje još uvek je zadivljujući: drevne misterije i njihove inicijacije, Pitagorina matematika, alhemijske formule, hermetička doktrina, kabalizam, geometrija drevnog Egipta, mitovi američkih Indijanaca, upotreba kriptograma, analiza Tarota, rozenkrojcerski simboli, poreklo masonerije, ezoterizam u Šekspirovim dramama, mistično hrišćanstvo – samo su neke od Holovih tema. Kako bi naglasio razliku između svog pristupa i preovlađujućeg raspoloženja, Hol je, već pri početku knjige, citirao svog filozofskog junaka, Frensisa Bekona:

„Malo filozofije čovekov um usmerava ka ateizmu, a kada se u filozofiju potone duboko, čovekov um dolazi do religije.“

Mada je Hol, rodom Kanađanin, veći deo svog zrelog doba živeo i radio u Los Anđelesu, rad na Tajnim učenjima, koji je podrazumevao brojna putovanja u mnoge velike kulturne centre u Evropi, Aziji i Egiptu, najvećim delom je obavio u vodećim svetskim kulturnim i obrazovnim citadelama – Britanskom muzeju u Londonu, svom omiljenom mestu za istraživački rad, i čitaonici Njujorške javne biblioteke (New York Public Library), gde je sedeo okružen knjigama o mitologiji i simbolima. Poput srednjovekovnog monaha, mladi Hol se detaljno, gotovo natčovečanski, udubio u više stotina velikih dela antike, izvlačeći njihovo ezoterijsko znanje i ugrađujući ga u svoju knjigu. Obim njene bibliografije je izvanredan: obuhvata gotovo 1.000 odrednica u rasponu od glavnih dela Platona, Aristotela i Avgustina, preko prevoda gnostičke, nikejske i hermetičke literature, zatim spisa Paracelzusa, Ptolomeja, Bekona, Bazila Valentina i Kornelija Agripe, do raznovrsnih dela o drevnim ezoterijskim filozofijama – religijskim, mitskim ili metafizičkim – koje su se izrazile kroz simbole ili ceremonije. Prilikom stvaranja svog izveštaja o drevnim misterijama, Hol je, takođe, pomno odabirao i ilustracije – u knjizi ih je više od dve stotine – koje pojašnjavaju značenja i ideje ugrađene u čovekove najstarije simbole i predstave. Ostvario je i tesnu saradnju sa slikarem J. Augustom Knapom, koji je stvorio dodatne 54 slike u boji, hrabro oživljavajući prizore iz prošlosti o kojima možemo samo da nagađamo na osnovu spoljašnjeg dometa našeg izučavanja.

Čitaoci koji danas prvi put otkrivaju Tajna učenja svih epoha susrešće se sa knjigom koja se verovatno razlikuje od bilo čega što su do sada videli. Ono što Tajna učenja izdvaja je sledeće: to je možda jedini kompendijum te vrste u poslednjih nekoliko stotina godina, koji svet mitova i simbola prihvata pod njihovim vlastitim uslovima. Knjige poput Zlatne grane gledaju na drevnu prošlost kao što se posmatraju eksponati u muzeju – interesantno je i vredno proučavanja, čak značajno, ali nikada se o tome što čitamo u drevnim analima, što pronalazimo u njihovom šapatu o delovanju univerzuma i čovekom mestu u njemu, ne razmišlja kao o nečemu što može biti istinito za nas, danas. Čitamo Tukidida i oduševljavamo se oratorskim darom Helena, njihovom strategijom, istoriografijom i dramom događaja koji su obeležili antički svet. Pa ipak, tako lako, poput povetarca, prelećemo preko onih odlomaka u kojima se govori o tome kako je veliki državnik otputovao u Delfe da konsultuje proročište. Savremeni čitaoci retko načine stanku da primete takve događaje – nisu ni ohrabreni da to učine – pošto se na takve epizode gleda samo kao na interludije između istinskih poruka dela. Za Menlija Hola, međutim, nema takvih povremenih zaobilaznica. Dovoljno je pročitati njegovo majstorko poglavlje naslovljeno Čuda antike pa da se – bar onoliko koliko je to moguće – nauči nešto o tome kakva su bila iskustva tokom konsultovanja proročišta.

Hol je uvideo, možda dublje nego bilo koji drugi učenjak njegovog vremena, da su drevni posedovali izvanrednu moć zapažanja – načine razumevanja korespondencija između spoljašnjeg, prirodnog sveta i čovekovog unutrašnjeg stanja – koji su jednako moćni i jednako vredni proučavanja. Dela ezoterijske kulture Hol je posmatrao sa istom strašću i strahopoštovanjem koji se mogu pronaći kod istoričara koji su bili savremenici velikih istorijskih događaja o kojima su pisali.

Knjiga koja je rezultat takvog Holovog pristupa, njegove ogromne ljubavi prema tematici koju je proučavao i prihvatanja materije kao celine, bez predrasuda koje nameću duh vremena i poznati autoriteti i uprkos osudi ili podsmehu koje takav manir može izazvati, rezultat njegovog stava da je modernoj materijalističkoj dogmi neophodno suprotstaviti svēto, tako planski i dugo zapostavljeno, predstavlja delo koje nadilazi bledilo „materijalističke teologije“. Tokom osam decenija, od kada je prvi put objavljena, knjiga je potvrdila opravdanost Holove zabrinutosti i hitnosti rešavanja problema koji je stvarao neobuzdani rast materijalizma, te je postala jedan od klasika ezoterične književnosti i na različite načine uticala na mnoge.

Da li je realno očekivati od naše TV-internet-YoutubeFacebook generacije da uzme ovo delo i sa zanimanjem čita o kabirskim misterijama sa Samotrake? To i nije mnogo verovatno. Pa ipak, možda su Tajna učenja već dovoljno uticala, a uticaće i ubuduće, na prave ljude, da još nešto od svētoga otrgnu od nipodaštavanja i zaborava i učine vlastite priloge omažu duhovne baštine.

Da bi se nekome na prikladan način predstavio kratak sadržaj Tajnih učenja bilo bi potrebno napisati novu knjigu. Ono što se ovde može ponuditi je tvrdnja da će Tajna učenja svih epoha čitaoca poučiti o drevnim misterijama, tajnim društvima, filozofiji, mitologiji i religiji.

Poglavlja o Hermesu Trismegistosu, rozenkrojcerima, alhemiji, kabali, razapetim spasiteljima, tarotu, zodijaku… ostaviće čitaoca ne samo prosvetljenog, već možda čak i iniciranog. Ipak, mada ova knjiga naizgled nosi sva obeležja Biblije mističnog, ona nije Božja nepogrešiva reč. To je strahopoštovanja vredan spis nezadovoljnog mladog čoveka, dovoljno mudrog da u predgovoru svog dela kaže:

„Ne smatram da su sve tvrdnje ovde iznete bez greške i originalne. Proučavao sam fragmente drevnih spisa dovoljno da shvatim kako je dogmatsko shvatanje njihovih doktrina više nego bezumno. Pravac moderne filozofije, prvenstveno u evropskim školama, je tradicionalizam.“

Zanimljivo je da je Menli P. Hol za prva tri izdanja ove knjige takođe obezbeđivao sredstva iz pretplate, s tim što je njemu samo za prvo izdanje, u tiražu od 550 primeraka, tada trebalo da prikupi 100.000 dolara! Evo šta on u predgovoru svoje knjige kaže o tome:

“Pretplata na knjigu bila je bez poznatih presedana u istoriji knjižarstva. Predviđen broj od 550 pretplatnika prvog izdanja ostvaren je čitavu godinu dana pre no što je rukopis stigao u štampariju.

Drugo, ili Izdanje kralja Solomona, od 550 primeraka, i treće, ili Teozofsko izdanje, od 200 primeraka, rasprodati su pre no što je knjiga izašla iz štampe. Za ovako ambiciozno izdanje to je predstavljalo jedinstven uspeh. Zasluga za ovaj izvanredan prodajni program pripada gospođi Mod F. Galiger (Maud F. Galigher), koja je kao svoj cilj postavila ne da proda knjigu u komercijalnom smislu reči, već da je plasira u ruke onih koji su posebno zainteresovani za tematiku na koju se ona odnosi. Značajna pomoć, u tom smislu, dobijena je od brojnih prijatelja koji su pohađali moja predavanja i koji su se bez ikakve naknade poduhvatili distribucije knjige i uspešno je obavili.

U zaključku, autor želi da sa zahvalnošću iskaže svoj dug prema svakom od stotina pretplatnika čije uplate su omogućile da ova publikacija ugleda svetlost dana. Samostalno finansiranje ovog projekta bilo je potpuno van autorovih mogućnosti, a oni koji su investirali u ovu knjigu, osim svoje vere u integritet autora, nisu imali nikakvih drugih garancija da će se ona zaista pojaviti.”

Predgovor prevodioca