METAPHYSICA

ŠUND, PROPAGANDA I LITERARNA PROSTITUCIJA – VIDEO PREDSTAVLJANJE I KRITIČKI PRIKAZI


U izdanju izdavačke kuće Metaphysica iz Beograda objavljena je nova knjiga Eldina Eminovića pod  kontraverznim naslovom Šund, propaganda i literarna prostitucija. Ovo je peta knjiga ovog bosanskohercegovačkog pisca, pisana za domaćice, limare, fudbalske fanatike, junake otadžbinskog rata, konobarice na splavovima i građevinske radnike na privremenom radu u Njemačkoj.

Roman prvenstveno govori o dobru. Onom iskonskom dobru koje se ne nasleđuje od predaka i ne dobiva u sportskoj kladionici, već se uči od naprednijih i boljih. Autor nije licemjeran, jer zlo nije zapostavljeno, drugim očima gledano i potisnuto na životnu marginu. Ono vreba iz svakog ćoška na neoprezne i lakomislene.

Zanimljivo je napomenuti da je autor pisao jedan deo romana na ekavici, približavajući Beograd devedesetih godina onim koji nisu bili tamo, i budi zebnju u sudionicima ovih strašnih događaja. U delu romana pod naslovom Uličarski priručnik autor se veža za Beograd čeličnim sponama ko da mu sam život ovisi od isparenje betona, muzike i sitnog belog praha na dnu džepa nekog beogradskog klinaca koji se loži na ulične heroje. Njegove reči dopiru ko ispružena ruka prosajaka u vreme verskih praznika ili novogodišnji popust u omiljenom frizerskom salonu.

Još jedan predstavnik zgažene generacije, koji se ne smiruje u okvirima državnih granica, ne vodi računa o političkoj podobnosti, čiju misao ne mogu da otruju zlonamerni jezici i koji sa svojim romanom želi ustvari da raskrsti sa devedesetim godinama prošlog veka, plati ceh, ostavi dobar bakšiš i krene dalje prvenstveno zbog sebe i svoga mira.

Napola puta između filozofskog dela i ulične priče ‘Šund, propaganda i literarna prostitucija’ je odraz stanja u kojem se nalazi pisana reč.

 

Knjiga ‘Šund, propaganda i literarna prostitucija’ u izdanju beogradske izdavačke kuće ‘Metaphysica’ delo je bosanskohercegovačkog autora Eldina Eminovića. Njegov peti roman traži slepu pokornost pred apsolutnom istinom, ali krišom da ne vidi niko poteže gutljaj piva i vuče neki trulež od duhana u nekom perifernom beogradskom naselju.

Beograd u očima ovog autora, kome on posvećuje veliku pažnju u jednom delu romana, ima kljove od slona, oklop kornjače, kožu maloletnice, taliju Mandova i zvuk klavijatura u pesmi Kao da je bilo nekad.

Međutim, ovo nije knjiga o tuđoj nesreći koja postaje naša. Ovo je knjiga o civilizaciji koja će ostaviti previše plastičnih tragova iza sebe. ‘Šund, propaganda i literarna prostitucija’ se zasniva na drevnom učenju koje smelo tvrdi da će vrhunac  nekog stanja stvoriti naznake suprotnosti da bi se pokorilo jedinoj izvjesnosti – promeni. Naizgled mudra i bezazlena tvrdnja da u svakom zlu ima pomalo dobra otrgla se i počela svoj neovisan život. Na kraju ovog procesa, tvrdi se, onaj koji je bio blag, pun milosrđa i razumevanja ponudiće razvrat, nemoral i blud. A onaj koji je bio oličenje zla postaće krotak i ponizan.

Kada se ovo učenje primeni na Zapadni Balkan devedesetih godina prošlog veka nastaje pravi košmar u kojem pisac Denis traga za pravim književnim izrazom između krikova silovanih devojaka, detonacija granata i policijskih racija. Baulja minskim poljima, briše nule sa novčanica i vuče rukav vernika u crkvama.

Autor ovog nesvakidašnjeg romana ipak tvrdi da sa tog puta na koji su mnogi kročili iz neznanja i zbunjeni lažnim dojavama nema povratka i da zlo nikada neće težiti da bude dobro. A nema razloga da mu ne verujemo.