METAPHYSICA

SPEV O KEREN-APUH


…A Keren-Apuh voljaše da se utrkuje

S divljim konjima

I oni je prihvataše kao sebi ravnu

Pokazivaše joj tajne proplanke

Obasjane mesečinom na kojima

Odmarahu noću

Dok im kedrovi čuvahu stražu

U sumrak je dolazila na vode

Velikog Nila

I nilski konji joj prilažahu pitomo

Kao telad

I jedoše joj iz ruku

I dovodiše joj svoje mlade

Da im nadeva imena

I dopuštaše joj da otvara vrata

Njihovih čeljusti

Kao grotla bezdana

I da pomiluje njihova bedra

Oštra kao crepovi

Stajala bi usred njih

Pod senkom lotusovog drveta

U vodi do slabina

I govorila s njima

Nepoznatim jezikom

I igraše se s njima

Kao sa pticama

I repovi njihovi bejahu krotka koplja

Na njenim dlanovima

I u čitavoj zemlji ne beše lepše devojke

Od Keren-Apuh

I otac njen, Jov, gledaše je sa milinom

Kojim se gleda mladica

Iznikla iz suvog panja

I ona beše nagrada njegovih

Svelih godina

I radost njegovih očiju

I plod njegove snage obnovljene

Kao u orla

I naknada svega pretrpljenog

I isceljenje njegovih kostiju

I jamstvo da Onaj koji je govorio s njim

U vihoru

Strašan kao gorska oluja

Otkupljuje sve

I vaskrsava sve iz pepela

I vraća stostruko

I Keren-Apuh beše ta poslednja

Ubojita strela

Koju Jov odape u srce

Rugača

I zatirača

Smejući se iz trbuha

Dok je napinjao luk

Smehom kojim moćni Elohim raspršuje

Svoje neprijatelje

I dade njoj, Keren-Apuh,

Nasleđe među sinovima

Prvorođencima

Jer je ona imala naslediti zemlju

Svojom krotkošću

I vratiti izgubljeno

I osvojiti srce Kraljevo

Jednim pogledom

I đerdanom grla svog (Pesma Sol. 4:9)

Jelena Gavrilović