METAPHYSICA

Prirodni put kultivacije tela i duha


Taiji Quan „Devet malih neba“

Taiji Quan (srp. Tajđi Ćuan) je sistem drevnih kineskih veština usavršen za kultivaciju tela i duha putem kojeg možemo dublje shvatiti i ponovo otkriti svoje telo i svet oko sebe, dostići jedinstvo sa prirodom i vratiti se svojim urođenim sposobnostima, osim toga, njihovo samoisceljujuće dejstvo na čovekovo celokupno biće ne samo da nam može osigurati dugovečan i zdrav život bez bolesti, već i probuditi mnoge naše uspavane potencijale nesagledivih mogućnosti. Taiji Quan je veština koja u sebi sadrži utkan širok spektar tradicionalnih kineskih znanja, sačinjena od kineskih borilačkih veština (kungfu, wushu), kineske filozofije, tradicionalne kineske medicine, kineske religije, umetnosti i dr., predstavlja pravi biser kineske tradicionalne kulture, kao i jedan od bitnih elemenata za njeno dublje razumevanje.

Taiji „Devet malih neba“

Sistem vežbi, pod nazovom Taiji „Devet malih neba” (kin.: 太极“小九天”; pinjin transkripcija: Taiji Xiao Jiutian), jedan je od predstavnika daoističke škole tradicionalnog Taiji Quana. Nastao oko 552-554 godine naše ere na kineskoj planini Hua, prvobitno nazvan „Urođeni Taiji Quan Devet malih neba“ (kin.先天法,太极“小九天”) , prenošen je i uvežbavan u strogoj tajnosti sa generaciju na generaciju, sa učitelja na  učenika, prošavši dugu istoriju nasleđivanja sve do danas. Prenošenje ovih veština i znanja u Kini oduvek je bilo praktikovano u zatvorenom krugu izabranih, udaljeno od bučne svakodnevnice običnog života, na usamljenim visokim planinskim krajolicima,  koje su i bile jedna od velikih inspiracija drevnih kineza za njihovo kreiranje i oblikovanje.  Iako je danas praktikovanje ove drevne veštine rasprostranjeno sve do gradskih parkova Pekinga i otvoreno za običan svet, ipak u očima velikih masa, i dalje je jedan od manje poznatih predstavnika tradicionalnog Taiji Quan-a, koji je usled naleta modernizacije i kulturne revolucije u Kini gotovo korenski transformisan ili zbrisan, pa čak i zaboravljen od strane samih kineza.

Budjenje urodjenih sposobnosti

Taiji (srp.transkripcija Taiđi) je pojam iz kineske filozofije koji označava „ultimatini apsolut“,  „vrhunac“, i ima tesne veze sa kineskim verovanjem o nastanku univerzuma.  Prema kineskoj kosmologiji, prvo je nastao Taiji, potom su nastali yin i yang ili dve suprotnosti, iz čega je nastao ceo svet. Quan  (ćuan)  u reči Taiji Quan, označava pesnicu tj. upućuje nas na to da se radi o vrsti boksa, borilačkoj veštini visokog stepena koja istovremeno kultiviše čovekovo telo i duh. Broj devet u kineskom daoizmu simbolično ukazuje na devet nivoa neba, odnosno devet nivoa spoznaje, visina koje ljudska bića putem vežbanja mogu dostći.

Vežbanjem Taiji „Devet malih neba“ vraćamo se prvobitnom jedinstvu i buđenju svih urođenih sposobnosti koje su čoveku od rođenja date ali ih je vremenom zaboravio ili izgubio. 

Jedinstvo nastaje unutar samog čoveka, sa njegovim fizičkim i umnim ili emotivnim (za kineze um i emocije nose jednako značenje u kineskoj reči 心xin–srce, um), i duhovnim bićem, kao i jedinstvo čoveka sa spoljnim svetom i čitavim univerzumom, harmonija spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, dostizanje stanja spoznaje svog tela kao „malog univerzuma u velikom univerzumu“ i potpuno jedinstvo čoveka i prirode, harmoniju neba, zemlje i čoveka u sredini.

Taiji „Devet malih neba“ osmišljen je po principima prirodnih zakona, i metodi neprekidnog kružnog kretanja celog tela poput „lopte“, sa svojim centrom u dantian-u, izvoru životne energije  (tri prsta ispod pupka), iz kojeg svi unutrašnji i spoljašnji pokreti proizlaze i nastaju. Forma je sastavljena od devet jednostavnih pokreta podeljenih u tri faze, koje sistematično utiču na pokretanje i otvaranje svih akupunktiurnih tačaka i meridijana u ljudskom telu.  Ono predstavlja unutrašnju veštinu koja pokretanjem organa i tečnosti u telu kultiviše tri osnovne životne esencije daoističke alhemije: seme, duh i dah (energija, qi). Putem njihove međusobne transformacije i mešanja u telu stvara se „veliki lek“, „pilula besmrtnosti“, potrebna za dostizanje čovekove pune vitalnosti i dugovečnosti.  

Prvo učimo da utonemo u „mirovanje u stanju pokreta i pokret u stanju mirovanja“, učimo da slušamo svoje telo i prodremo u njegove dubine, probudimo svoju spoznaju, i pustimo da prirodnim putem dovedemo sve naše sposobnosti i skrivene potencijale iz nesvesnog u spoljni svet.

Univerzitet za Fizičko obrazovanje i Sport,

Peking, Kina, 2019,

Mina Pajić, majstor Taiđi čuana