METAPHYSICA

NOVI IZGLED STARIH ISTINA – u susret delu Tajna doktrina u Bibliji, Menlija Palmera Hola


Menli P. Hol bio je veoma neobična ličnost dvadesetog veka. Pojavio se na sceni hermetičke filozofske misli kao mlad čovek, u 27. godini, u punoj spremi, kao da je iskočio iz Zevsove glave, sa remek-delom Tajna učenja svih epoha, koje je steklo veliku i zasluženu slavu čak i pre nego što je izašlo iz štampe. Hol je u njemu izneo osnovne principe tajnih učenja, kao i biografije velikih adepata. Nema nikakve sumnje da je ideju za svoje delo preuzeo od Helene Petrovne Blavacke, koja je zamislila da joj ove teme budu sadržaj Trećeg i Četvrtog toma Tajne doktrine, ali se to, usled delovanja nepoznatih okolnosti, nije dogodilo. Po našem mišljenju, koje proishodi iz poznavanja života i bogatog opusa Menli Hola, Blavacka je na njega uticala celokupnim svojim radom i angažovanjem kako na polju ezoterijske misli tako i na promeni društvene svesti. Jer, Menli Hol je svoj dugi vek posvetio ideji proučavanja duhovnih tekovina sveta, baš kao i Blavacka, i u tom pravcu je osnovao Društo za filozofska istraživanja, sa sedištem u Kaliforniji, putem koga je objavljivao autorske časopise, brošure, knjige, audio i video predavanja. Kad bi se sve to sabralo, došli bismo do sume od preko 200 jedinica, što, moramo priznati, deluje zaista impresivno.

Ono što izaziva posebno divljenje zasniva se na činjenici da je on, po temama koje je obrađivao, bio potpuno nesavremen, ali je i pored toga ostao nepokolebljivo posvećen svom zadatku. Naime, struje glavnih ideja prošlog veka bile su usmerene pre svega ka proučavanju i eksploataciji čulnog sveta, što je značilo da su prednost dobijale empirijske nauke, teorije društvenog uređenja, politička ekonomija, društvena istorija, analitička filozofija, primenjena psihologija, itd., a sedamdesetih godina došlo je naglog razvoja kibernetike, koja je iz temelja promenila odnos prema svetu kakav je do tad bio poznat. Uistinu se radi o veku koji nije imao senzibilitet za suptilna ezoterna istraživanja, pogotovo nakon Drugog svetskog rata. Međutim, Hol se, poput Geteovog Fausta, sasvim dobro osećao u ulozi srednjovekovnog čarobnjaka-alhemičara, ili je, pak, poput Kornelija Agripe, nemačkog okultiste, strpljivo radio na svom magnum opus-u, što će reći da ga pomodna strujanja epohe nisu nimalo dotakla. Jer on je stajao nad minulim erama, usred svetske duhovne baštine, i marljivo obrađivao tlo, negujući najlepše izdanke ezoternih misli, poput Božjeg gradinara kome nije potrebna druga nagrada, osim raskoši cvetnih leja što ih je odnegovao.

Pre nego što se osvrnemo na delo Tajna doktrina u Bibliji, načinićemo malu digresiju anegdotske prirode. Naime, radi se o tome da je urednik edicije Agarta, pošto je sedmi put za redakcijske potrebe pročitao delo Tajna učenja svih epoha, izveo zaključak, poredeći njegovog autora sa autorkom Tajne doktrine, da je Menli Hol vredan knjiški štreber koji je napisao vrlo čitljivu, lepu i korisnu knjigu, dok je Blavacka mudrac i videlac, posvećenik u brojne svetske kultove pod neposrednim vođstvom adepata, te je otud njeno delo božanska objava iz transcendentalnih sfera. Ipak, nakon sedam godina, urednik je prinuđen da opozove izneto mišljenje jer je u međuvremenu pročitao nekoliko Holovih dela, koja su na njega ostavila snažan utisak, te ga danas svrstava u rang duhovnih veličina gnostika aleksandrijske epohe.

Ovome će ubedljivo svedočiti knjiga Tajna doktrina u Bibliji, koja se nalazi pred nama. Zapravo, radi se o pismima koja je Menli Hol objavljivao u svom časopisu The students monthly letter, koji je izlazio u periodu od maja 1934. do aprila 1938., i u drugom navratu od avgusta 1940. do jula 1941. Kao što se iz naslova časopisa može zaključiti, Hol se obraćao svojim učenicima po pitanju najraznovrsnijih duhovnih tema. U ovom slučaju, brojevi su bili posvećeni dubljem značenju biblijskih predanja.

Kao što smo napred već rekli, autor je duhovnu ostavštinu minulih vremena posmatrao kao zajedničku misaonu gradinu celog sveta, gde su najraznovrsniji izdanci neometano rasli, preplitali se jedni s drugima i ukrštali, iz čega je potom nastajalo novo rastinje. Stoga, da bi razjasnio zamršene predstave ili simbole iz starozavetnog korpusa predanja, Hol je koristio metod komparativnog ispitivanja, pri čemu je posezao za duhovnim tradicijama Dalekog istoka, kao što su Kina ili Indija, nalazeći u njima ključeve kojima bi otkrivao tajni smisao pomenutih predanja. U tom smeru navodimo deo iz knjige koji sumira autorovo poimanje stvari:

„Prema učenjima starih inicijata, duhovno predanje bilo je povezano sa večno gorućim plamenom na oltaru bogova, koji je bio podeljen na sedam delova, a svaki od njih opet na sedam, čineći ukupno četrdeset devet vatri ili četrdeset devet duhovnih otkrivenja, u Mojsijevoj kabali nazvanih četrdeset devet dveri zakona. Tako je iz Jedne Večne Istine proisteklo Sedam Svetskih Religija, gde je svaka dalje podeljena na sedam nižih delova – sačinjavajući Božansku Mudrost.“

I dalje: „Naša tumačenja biblijskih zapisa zasnivaju se na starom sistemu uzajamnog smisla, u kome su sve velike škole drevnih religija i filozofija posmatrane kao jedna složena građevina. Tako je svaki od sistema tumačen pomoću razumevanja onih drugih. S obzirom na to da je svaka religija nastala iz nebrojenih starijih verovanja, razumevanje njihove pozadine je od suštinske važnosti. Jaz u jednom sistemu, gde je predanje izmenjeno ili izgubljeno, može biti upotpunjeno iz drugih sistema sličnih predanja. Ako je posao istraživanja temeljno obavljen, rezultat će biti potpuna slika pomoću koje učenik postaje sposoban da razume pravo značenje zakučastih pasusa i popuni izostavljene delove. Važno je pouzdano ustanoviti da se nadograđivanje vrši iz istog toka predanja kao i religija koja se rekonstruiše.”

U svojim tumačenjima Hol se oslanjao najviše na kabalu, ali, osim nje, i na bramansku, šivaitsku, budističku, gnostičku, hermetičku, pitagorovsku, platonističku, zoroastrijansku, i sl. duhovne tradicije. Jednom rečju on je, kao vredni gradinar koji odlično poznaje svaku biljku u svome vrtu, posezao za onom biljkom koja je najviše odgovarala svrsi njegovog dubljeg nauma. Zapravo, radi se o autorovoj nemerljivoj erudiciji, kao i sposobnosti da istančano povezuje naizgled potpuno različite simbole i u njima pronalazi rešenje zadatog problema. Čitalac ostaje začuđen širinom i dubinom Holove učenosti. On jeste homo doctus, za razliku od Blavacke, ali je uz to intuitivan, nadahnut i mudar čovek. I po ovim osobinama Menli Hol se razlikuje od intelektualaca svoje epohe, koji su takođe učeni, ali nisu intuitivni i nadahnuti, a pogotovo ne mudri. Evo šta on o tome kaže u jednom delu knjige:

„Savremeni naučnik odbacuje zaključke do kojih je došla religija. Ateizam i agnosticizam se osiono šire svetom. Ljudi veruju da mogu biti mudri bez dobrote, što se nikada neće dogoditi, jer su mudrost i vrlina neraskidivo povezane. Kada bi savremeni mislioci došli do shvatanja da dubina njihovog razumevanja zahteva duhovno polazište, tada bi ratovi, borbe i sukobi postepeno iščezavali, a zamenili bi ih mir i sigurnost opisani u Pričama Solomunovim.

Šta je mudrost? Mudrost je znanje upotpunjeno unutrašnjim shvatanjem. Ni mudrost niti istina ne dolaze iz knjiga. Razumevanje i mudrost dolaze iz čoveka, one osveštavaju znanje, preobražavaju i usavršavaju obrazovanje, oduhovljuju i kultivišu biće.

Zašto je Platon bio mudar čovek dok je neki moderni mislilac samo obrazovan? Savremeni čovek može posedovati mnogo više tehničkog znanja, pri čemu neće patiti od Aristotelove nemogućnosti da uspešno izbroji zube u glavi; no, i pored toga će čovek, sposoban da izbroji zube i razdeli atome, još uvek biti neznalica, dok indijski mudrac, sedeći ispod drveta banjana, bez imalo svetovnih dobara i bez obrazovanja, zaista može biti veliki čovek. Kada bi obrazovanje moglo da podari mudrost, svi bismo bili mudri, a umesto toga smo budalasti, puni predrasuda, uobraženi i nesposobni da se ponašamo prijateljski i iskreno.“

Dakle, Hol je i kritičar svog vremena i iskvarenih običaja koji u njemu vladaju. No, njegova kritika nije maliciozna ili cinična, već podsticajna, jer iz zaključaka svake rešene misterije biblijskog predanja vapi njegov povik, poput starozavetnog proroka, da se čovek zaodene mudrošću i vrlinom kako bi postao dobar po svojoj suštini. I to potkrepljuje divnom slikom, poredeći predanje iz Biblije sa ukorenjenim zabludama modernih vremena:

„U današnjoj civilizaciji bliži se kraj ekonomske epohe. Faraon je ponovo poslao svoje kočije i još jednom ga može progutati Crveno more – more ratova i društvenog haosa. Sebičnost, ponos i pohlepu čovek mora da sagoreva plamenom u sebi iako uglavnom biva progutan vatrom sopstvenih strasti.“

Iz priloženih slika čitaocu je jasno da Hol, tumačeći misterije Starog i Novog Zaveta, uopšte nije suvoparni arheolog koji proučava materijalne ostatke drevne prošlosti, već njegova poruka veoma iskričavo korespondira sa životnim tokovima savremenog načina postojanja. Sa svakom otkrivenom tajnom čitalac se napaja svežim vodama istine koje mu pročišćuju duh i obasjavaju svest o božanskom sopstvu što svetluca u njemu poput bisera u okeanskim dubinama. Njegovo je da krene za nadahnjujućim zovom Holove poruke i zaroni u slojeve svoga bića kako bi dohvatio biser mudrosti.

Tumačeći znakove vremena u kome živimo, možemo smelo zaključiti da se nad modernim svetom nadvija najgušća tama mračnog doba koja preti da proguta Božju tvorevinu. „Osiono širenje ateizma i agnosticizma“ kao groznica uma zahvata i najudaljenije kutke Zemlje. Vladajuća doktrina, samodovoljna, zaslepljena svojom silom, obrće se u ciničnog tiranina koji, zarad efemernih slasti, žrtvuje ceo svet u mahnitoj igri egoizma, strasti i samovolje. Duboko sagledavanje drevnih istina sadržanih u Starom i Novom Zavetu i njihova tumačenja u novom ključu mogu biti od velike pomoći mnogima – onima koji tragaju za znanjem i žude za verom, a od zvaničnih crkava i teologa umesto hrane za duh dobijaju suvu slamu i mehaničke obrede; onima koji su zabrazdili na stramputicu materijalizma poslužiće kao svetionik u tami koji će im obasjati put po uzburkanoj pučini života i privesti ih u bezbednu luku produhovljenog bivanja; onima što doslovno prihvataju biblijske reči uputiće izazov da preispitaju svoju tvrdu veru, koja veoma lako može da ih gurne na stazu fanatizma i isključivosti; ljubiteljima hermetičke filozofske misli ona će, pak, biti riznica najdragocenije mudrosti.

Naspram materijalizma ovog vremena i njegovih iskvarenih običaja stoji nemerljivo vreme minulih epoha sa uzvišenim učenjem o duhovnoj suštini sveta, vrlini i dobroti koji su položeni u njegovim temeljima, kao Božje zaveštanje čoveku za vek i vjekova – i ono ima daleko veću snagu nego privremena obest ničeanskih kreatura, koje obeležavaju modernu epohu.

Menliju Holu pripada velika zasluga za to što je odeždu drevnih duhovnih predanja iz Biblije, plesnivu od zapuštenosti, zaprljanu od lažnih, pogrešnih i površnih tumačenja, preodenuo u blistavo ruho slave i ponudio ih modernom tragaocu za znanjem da mu svedoče čistotom svoje istine i ničim drugim.

Urednik