METAPHYSICA

Iz Manilijevog Astronomikona


„Tako, mnogo vrsta različitih znakova

Ljudske naravi određuju i stvaraju skupine neprijatelja.

Pogledaj širom sveta sile i obmana uvećanje,

Pljačke u ratu, a izdajstvo u miru;

Takođe, vidi, za istinom i verom potraga jalova je,

Nema časnog uma ni čestitih misli.

Kakvo mnoštvo prostaka gospodari epohom!

Kakva zavist nagna ljudski rod na ludilo!

Zavist što ne može pobeđena biti,

Čvrsto je tron svoj uglavila, i svet ceo u vlasti drži.

Prijatelji prijatelje ubijaju, muž probada ženu,

Sinovi prodaju očeva i majki svojih živote;

Sunce navraća na bestidne gozbe Atrejeve, prizor

Varvarski obasjavajući, dok svet vladavini noći ostavlja.

Braća se truju s osmehom na licu, pehare

Ukrštajući i jedan drugog ubijaju grleći se.

Nema bezbednog mesta i nema hrama da, protiv uboda

Tajnih ili otvorenog nasilja, odbranu donese,

Već mnogi zaklani sveštenik profano umire

Na istom oltaru sa svojom žrtvom.

Najviše izdaju oni koji se dobrotom velikom pretvaraju,

I gomile prostaka, iza imena prijatelja, u zasedi čekaju.

Svet je zaražen, nepravda i obmana vladaju,

Dok se poštenje povlači, a pravda izneverava;

Čak i zakoni gaje zločine koje su nekad’ sprečavali,

Te ni smaknuća danas ne zastrašuju više.

Jer nesložne su zvezde što čoveka grade,

Ćud mu oblikuju ulivajući u njega sopstvenu –

Zato mir je izgubljen, a čistu veru jedva da nađemo.

Iskreni savezi su retki, i tada samo slabašnih veza,

Jer kako znaci gore, tako stvari dole,

Različite umove i naklonosti pokazuju.

Oni oblikuju ljudske misli a poslušna glina

Preuzima nesložne ćudi od njihovih zraka.

Otuda je prijateljstvo ono što je retko posejano,

Pa kržljavo cveta i ne može trajati kad izraste;

Slabašan mu je plod…“