METAPHYSICA

DESET OSNOVNIH NAČELA MAGIJE


Rezime u deset tačaka, H.P. Blavacka

“Problem života je čovek. Magija, odnosno mudrost, evolutivno je znanje o moćima čovekovog unutrašnjeg bića. Ove moći su sile božanske emanacije. Intuitivnom sposobnošću mi sagledavamo njihovo poreklo i upućujemo našu indukciju u to znanje… Počinjemo sa instinktom, a završavamo sa SVEZNANjEM”. (TD 2, str 587)

1. Ne postoje čuda. Sve što se dešava u svetu rezultat je zakona – večnog, nepromenljivog, uvek delujućeg. Prividno čudo je samo operacija sila, suprotno od onoga što dr. V.B. Karpenter, F.R.S. – čovek velike učenosti, ali malog znanja – naziva “dobro utvrđenim zakonima prirode”. Kao i mnogi u njegovoj klasi, dr Karpenter previđa činjenicu da postoje izvesni zakoni koji su nekad bili poznati, dok su danas nepoznati nauci.

2. Priroda je trojstvena: postoji vidljiva, objektivna priroda; zatim postoji nevidljiva, u sebi delujuća priroda energije, tačan model onog prvog i njegov vitalni princip, a iznad ove dve prirode nalazi se duh, izvor svih sila, večnih i neuništivih. Donje dve prirode su u neprestanoj promeni, dok je gornja nepromenljiva.

3. Čovek je takođe trojstven: on ima objektivno, fizičko telo, i vitalno, astralno telo (ili dušu), što ga čini pravim čovekom; ova dva čoveka su prožeta i obasjana trećim – suverenom, besmrtnim duhom. Kada se pravi čovek uspešno sjedini s potonjim, postaje besmrtni entitet.

4. Magija kao nauka je poznavanje načela i načina na koji pojedinac može da stekne svesnost o svemoći duha i kontrolu nad prirodnim silama. Magija kao veština je primena ovog znanja u praksi.

5. Kad je tajanstveno znanje pogrešno primenjeno, naziva se čarobnjaštvo; kad je ispravno primenjeno, naziva se istinska magija ili MUDROST.

6. Medijumstvo je suprotno adeptstvu; medijum je pasivni instrument okultnih uticaja, dok adept delatno vlada sobom i svim nižim silama.

7. Sve što je ikada bilo, jeste, ili će biti, suštastveno je; njihov zapis u astralnoj svetlosti, ili na tabli nevidljive vaseljene, posvećeni adept, koristeći viziju svog duha, može saznati.

8. Ljudske rase se razlikuju u duhovnim darovima kako po boji ili stilu, tako i po bilo kom drugom spoljnom kvalitetu; među jednim narodima prirodno preovlađuje mudrost, dok među drugima medijumstvo. Neki su skloni čarobnjaštvu i, kao rezultat toga, prenose svoja tajna znanja s kolena na koleno, sa nizom psihičkih pojava koji iz njih proizlazi na širokoj skali.

9. Jedna faza magijske veštine je voljno i svesno povlačenje unutrašnjeg čoveka (astralnog oblika) od ispoljenog (fizičkog tela). Slično se dešava i u slučajevima nekih medijuma, ali je to nesvesna i nevoljna radnja. U njihovom primeru telo je manje ili više kataleptično; ali kad je adept u pitanju, odsustvo astralnog oblika se ne primećuje jer su fizička čula pod kontrolom, a jedinka se pojavljuje kao čista apstrakcija, ili, kako je neki zovu, “u melanholičnom stanju”.

Prilikom lutanja astralnog oblika ni vreme ni prostor mu ne mogu biti prepreke. Mag, temeljno obučen u okultnoj nauci, može da proizvede privid kako njegovo fizičko telo nestaje, ili, pak, može da preuzme bilo koji oblik po svom izboru. On može učiniti svoj astralni oblik vidljivim, ili ga može neprestano menjati. U oba slučaja on će ove rezultate postići zahvaljujući hipnotičkoj halucinaciji čula prisutnih posmatrača, koja će biti istovremena. Ova halucinacija je tako savršena da će se njen objekat ponašati kao da je živ i stvaran iako je to samo slika utisnuta u posmatračevu svest gvozdenom voljom hipnotizera.

Ali dok astralni oblik može da ode bilo gde, da savlada svaku prepreku i da se vidi na bilo kojoj udaljenosti od fizičkog tela, on ipak zavisi od običnih metoda prenosa. Što znači da on može da levitira pod propisanim magnetnim uslovima, ali ne može da prelazi sa jednog mesta na drugo, osim na uobičajeni način. Zato smo diskreditovali sve priče o vazdušnom letu medijuma u telu, jer bi to bilo čudo, a mi čuda odbacujemo. Inertna materija može, u određenim slučajevima i pod određenim uslovima, kao dezintegrisana, da prođe kroz zidove i da se presloži, ali životinjski organizmi to ne mogu.

Svedenborgovci veruju, a naučna akademija to podržava, da se često dešava napuštanje živog tela i da se svakodnevno susrećemo sa živim leševima u našem okruženju. Razni uzroci, među kojima prevlađuju strah, tuga, očaj, teški oblici bolesti ili prekomerna senzualnost, mogu da izazovu ova stanja. U beživotno truplo može da uđe i da se u njega naseli astralni oblik adepta magije, ili elementarni (ljudska duša koja je vezana za zemlju), ili, vrlo retko, elementalni oblik. Naravno, adept bele magije ima istu moć, ali ukoliko nema neki naročiti i veliki razlog, neće pristati da se zagađuje zaposedanjem tela nečiste osobe. U ludilu, astralno biće pacijenta je poluparalizovano, zbunjeno i podložno uticaju prolazećeg duha bilo koje vrste, ili je otišlo zauvek, a telo je preuzeo neki vampirski entitet u blizini njegove dezintegracije, pri čemu je očajnički vezan za zemlju, u čijim čulnim nasladama može uživati još kratko vreme.

10. Ugaoni kamen MAGA je poverljivo i praktično znanje o magnetizmu i elektricitetu, u smislu njihovih kvaliteta, korelacija i potencijala. Posebno je važno poznavanje njihovih efekata na životinjski svet i čoveka. Postoje okultna svojstva u mnogim mineralima, koja su jednako tajanstvena kao i u magnetitu, što svi magovi moraju znati, dok je za takozvanu egzaktnu nauku ovo potpuna nepoznanica. Biljke takođe imaju misteriozne svojstva u najvišem stepenu, a tajne biljaka snova i čaranja izgubljene su za evropsku nauku i nepotrebno je reći da su joj nepoznate, osim u nekoliko izrazitih slučajeva, kao što su svojstva opijuma i hašiša. Pa ipak, psihički efekti, čak i ovih nekoliko primera, na ljudskom nervnom sistemu smatraju se dokazima privremenog mentalnog poremećaja. Žene Tesalije i Epira, hijerofantkinje sabazijskih obreda, nisu odavale tajne moći bilja profanisanjem svojih svetinja. One se još uvek čuvaju, a oni koji poznaju prirodu Some, znaju magijska svojstva i drugih biljaka.

Da sumiramo do sad izneto u nekoliko reči: MAGIJA je duhovna MUDROST; priroda je materijalni saveznik, učenik i sluga magije. Jedno zajedničko životno načelo prožima sve stvari, a njime se može upravljati savršenom ljudskom voljom. Adept može stimulisati kretanje prirodnih sila u biljkama i životinjama u nadnaravnom stepenu. Ovakvi eksperimenti nisu opstrukcije prirode, već njeno ubrzanje; uslovi intenzivnog vitalnog delovanja su objektivni i postojeći.

Adept može kontrolisati senzacije i promeniti uslove fizičkih i astralnih tela kod osoba koje nisu adepti; on takođe, po svom izboru, može upravljati duhovima elemenata i koristiti ih u svoje svrhe. Ali on ne može ovladati besmrtnim duhom ljudskih bića, živih ili mrtvih, jer su takvi duhovi iskre božanske suštine i ne mogu se podrediti tuđoj dominaciji.

Napredni posvećenik Đnana joge otkriva pojmove koji, iako postoje u svesti, ne izražavaju niti formulišu bilo koju vrstu mentalne slike. Tek s vremenom se ovi pojmovi oblikuju u mentalne slike. U takvim situacijama učenik treba da bude oprezan jer ne sme dopustiti da ga zavede pomisao kako novopronađena divna slika mora predstavljati objekat stvarnosti. Međutim, nije tako. U praksi učenik često primeti da mu je nekad divna slika postala dosadna i nezadovoljavajuća da bi konačno izbledela u njegovoj svesti ili bila odbačena. Ovde je sadržan još jedan opasan momenat, jer je učenik za trenutak ostavljen u praznini bez ijedne slike na koju bi se oslonio; ali on može naučiti da oblikuje sliku po svojoj volji kako bi mu ona podržala zamisao. Međutim, pravi učenik će raditi na onom nezamislivom, da bi uskoro došao do beskonačnog sjaja, što, opet, vremenom dovodi do uzvišenije i lepše slike u odnosu na poslednju. Vremenom će on shvatiti da nijedna slika nikada neće predstavljati istinu. Jer i ova poslednja, sjajna slika će mu takođe postati dosadna i bleda kao i prethodne. I tako će se proces nastaviti sve dotle dok se um i njegove slike ne prevaziđu, a učenik ne nauči da boravi u svetu bez oblika, pri čemu će shvatiti da su svi oblici u objektivnom svetu samo grubi odrazi istine.