METAPHYSICA

CIVILIZACIJA – SMRT UMETNOSTI I LEPOTE (3)


Ako je istina da smo se u nekim civlizovanim centrima Evrope, u blizini Rima, u Bulonjskoj šumi ili Hempsted Hitu rešili bandita i drumskih razbojnika, onda je takođe istina da smo time uništili pljačku samo u jednom obliku, jer je ona postala uobičajeno zanimanje u svakom većem i manjem gradu. Pljačkaš i ubica su samo promenili odeću odenuvši kostim civilizacije – ružno savremeno odelo. Umesto da pljačkaju ljude u šumi pod zaštitom mraka, oni pljačkaju u osvetljenim salonima pod zaštitom trgovinskih i policijskih zakona. Što se tiče razbojništva, u slučajevima mafije Nju Orleansa i sicilijanske Malavite, činovništvo, stanovništvo, policija i sudstvo padaju u ruke bandama ubica, lopova i tirana na očigled evropske „kulture“, što pokazuje dokle je naša civilizacija dogurala u uspostavljanju javne bezbezdnosti, ili, pak, hrišćanstvo u popravljanju ljudske naravi i varvarskih običaja prošlosti. 

Savremene enciklopedije često daju detaljne opise dekadencije u Rimu i njegovih paganskih užasa. Ali da je najnovije izdanje „Rečnika grčkih i rimskih biografija“ dovoljno iskreno da povuče paralelu između „zverski izopačenih“ ljudi antike, Mesaline i Faustine, Nerona i Komoda i savremene evropske aristokratije, da se primetiti da su potonji gori po licemerju. Između „besramnog i zverskog razvrata“ Cara Komoda i jednako zverskog ravrata više od jednog „časnog“, visokog predstavnika naroda jedina razlika je u tome što je Komod pripadnik paganskog sveštenstva, dok je savremeni razvratnik član hrišćanske evangelističke crkve, da je priznati, pobožni učenik Mudija i Senkija i šta sve ne. Ne radi se o Homerovom Kalhasu, po kome je rađen lik Kalhasa iz operete „Lepa Helena“, već savremenom svešteniku Peksnifu i njegovim pajtosima.

Kada govorimo o blagodati pruge i „ukidanju prostora i vremena“, pitamo se, zanemarujući žalost i glad radnika na parnoj lokomotivi i mašineriji uopšte, da li železnice ubiju više ljudi za mesec dana nego svi evropski razbojnici za celu godinu. Žrtve železnice, štaviše, stradaju pod užasnim okolnostima koje bi teško mogao da smisli ijedan ubica. Skoro svaki dan se u novinama pojavljuje vest o desetinama ljudi koji su „poginuli u gorućoj olupini“, „unakaženi i smrvljeni da se ne mogu prepoznati“.

Ova sitnica je gora od razbojnika starog Njugejta.

Širenje civilizacije nije uspelo da suzbije kriminal. Štaviše, zahvaljujući napretku hemije i fizike, krminalci se sada lakše kriju i mogu da čine gnusnija dela. Tvrdi se da je hrišćanska civilizacija poboljšala moral, da je hrišćanstvo jedina religija koja je uspostavila univerzalno bratstvo! Pogledajte bratska osećanja koju američki hrišćani ispoljavaju prema Indijancima i crncima, čije je državljanstvo farsa veka. Vidite kakvu ljubav Anglo-Indijci gaje prema „blagom hindusu“, muslimanu i budisti. Vidite kako hrišćani iskazuju ljubav jedni prema drugima beskrajnim nizom parnica, klevetom i uzajamnom mr-žnjom ostalih crkvi i sekti.

Savremena civilizacija i hrišćanstvo su kao ulje i voda, ne mešaju se. Države u kojima se svakodnevno čine najgori zločini, nacije koje su blagoslovene Tropmanima i Trbosecima, zverima poput Gospođe Rivs, koja je ubila 300 beba samo radi novca. Države ne samo da dozvoljavaju već i ohrabruju jedan Monako sa ogromnim brojem samoubistava, finansiraju tuče za novac, beskoristan sport borbe bikova, čak i besciljne vivisekcije. Takve države nemaju pravo da se hvale svojom civilizacijom. Države, osim toga, iz političkih razloga ne žele da ukinu robovlasništvo i iz čiste pohlepe oklevaju da ukinu trgovinu opijumom i viskijem. Time pogoršavaju beskrajnu patnju i degradaciju miliona ljudi. Takvi nemaju pravo da sebe zovu „civilizatorima“ niti „hrišćanima“. Civilizacija koja vodi do uništenja svakog plemenitog, umetničkog osećaja u čoveku može da zasluži samo epitet „varvarska“. Mi, savremeni Evropljani, Vandali smo jednaki Atili i njegovim  divljim hordama, ako ne i gori.

Svrši se. Takvi su poslovi naše savremene hrišćanske civilizacije i njihove neposredne posledice. Uništitelj umetnosti, Šajlok, koji za svaku šačicu zlata traži kilo ljudskog mesa, krv iz srca, fizičku i mentalnu patnju mase ljudi, koji uništava sve što je istinito i ljupko, teško da je vredan zahvalnosti i poštovanja. Ukratko, nesvesno proročanstvo s kraj veka davno je predviđeni kraj ciklusa. U skladu sa Manđunata sutrom: „Pravda je mrtva, ostavivši iza sebe samo slepi Zakon. Njen guru i vodič je samoživost. Zle stvari i dela će se smatrati vrlinom, a sveta dela ludilom.“ Uverenja izumiru, dok se božanskom životu podsmeva. Umetnost i genijalnost, istina i pravda svakog dana se žrtvuju nezasitom demonu doba pohlepe. Veštačko zamenjuje sve stvarno, laž istinu. U prirodi nema više nijedne sunčane doline, ni senovitog gaja. Koja pomodna mermerna fontana na gradskom trgu ili parku, koji bronzani lav ili delfin što skače sa podignutim repom može da se meri sa seoskim vetranjačom na zelenoj livadi ili mahovinom prekrivenim seoskim bunarom, koga su izjeli crvi i vreme! Koja Trijumfalna kapija može da se poredi sa niskim lukom Grote Azure u Kapriju i koji gradski park ili Jelisejska polja sa Sorentom, „divljom baštom sveta“ i Tasovim rodnim mestom.

Drevne civilizacije nikada nisu žrtvovale prirodu zarad špekulacije, već su, obožavajući je, u njenu čast ostavile umetnička dela, takva kakva naša električna civilizacija ne bi mogla da napravi ni u snu. Prefinjena uzvišenost, žalost i veličanstvenost ruševina Paeztuma stoje vekovima nad lešom prošlosti i skoro uzaludnom nadom za budućnost u divljini Sorenta inspirisao je više genijalaca nego što će nova civilizacija ikad izroditi. Vratite bandite, koji su nekad vrveli po ovim ruševinama, a ne železnice koje presecaju stare etrurske grobnice. Ovi prvi možda ukradu nekome tašnu i oduzmu nekoliko života, ali ovo drugo narušava život miliona ljudi trovanjem svežeg vazduha odvratnim gasovima. Za deset godina, dok dođe 20. vek, jug Francuske sa svojom Nicom, Kanom, pa čak i Engadin može se nadati da će biti na nivou Londona po zagađenju vazduha, zahvaljujući većem broju stanovnika i klimatskim promenama. Čuli smo da špekulanti spremaju novu nepravdu protiv prirode: zadimljene, masne uspinjače za svetski poznate planine.

Pripremaju se da, kao legion odvratnih reptila koji bljuju vatru, dogmižu do Jungfrauinog netaknutog tela i da prugom i tunelima probiju srce ove snegom pokrivene devičanske planine, slave Evrope. Zašto da ne? Nije li nacionalna špekulacija skrajnula neprocenljive ostatke velikog Neptunovog Hrama u Rimu da bi nad njim izgradila kolosalni leš i stubove-skulpture današnje zgrade carine.

Da li je onda pogrešno tvrditi da su savremena civilizacija i njen špekulativni duh Genije razaranja lično? Da li iko može da prokomentariše situaciju bolje od Berka:

„Duh inovacije je uglavnom posledica sebične naravi i zadrtosti. Oni koji ne gledaju ka svojim potomcima, nikad se ne će osvrnuti prema svojim precima.“

preveo Bogdan Gavrić